120 zlatnih pravila o trgovini
|
| Autor: |
Cerbeer de Medelsheim
|
| Oblast: |
Ekonomija, biznis
|
| Izdavač: |
Asee
|
| Br.strana: |
116 |
| Povez: |
broširan |
|
Pregleda:
|
23 / 1.252 (Feb 2012 / ukupno)
|
|
|
REKLI SU O...
Ove univerzalne poruke i etičke poduke za poslovne ljude, vremenski neograničene, geografski ne podeljene i ispričane kao uputstvo za upotrebu u vidu kratkog praktikuma za pravac poslovnog uspeha -tek su zrno mudrosti u antologijskom izboru tekstova pod naslovom 120 zlatnih pravila za trgovinu. Inspirativno delo francuskog autora Serbera de Medelshajma, prevedeno na srpski jezik i objavljeno u Beogradu daleke 1929. i danas je jednako aktuelno. Jezgrovite i jasno sročene poruke autora mogu se bez ikakve izmene prihvatiti i preporučiti savremenim menadžerima, počev od nekoliko opštih principa pa sve do preporuka za organizaciju posla i realizaciju metodologije rada.
ODLOMAK
Ljudi koji stvaraju novo preduzeće obično greše u tome što uzimaju za uzor druga preduzeća koja već postoje ne misleći na to da li se na njihovo novo preduzeće daju primeniti ista pravila i metodi koji su poslužili za osnivanje onog na koja se ugledaju, a pošto uspeh jednog preduzeća zavisi u mnogome od toga na kakve je temelje postavljeno, ta se greška sveti. Stoga ne treba imitirati nešto što već postoji, već se uvek ima misliti na to šta će baš za ovo novo preduzeće biti najbolje.
Znajte da ne postoje veliki poslovi i mali poslovi; postoje samo poslovi, i vi ih morate sve raditi da biste došli do bogatstva. Možete prodavati vrlo sitne i jevtine stvari i imati veliku zaradu. I prodavac igala može da postane milionar. Radite svoj posao. Gledajte da zadovoljite malog kupca kao i velikog; iza malog posla krije se možda neki veliki koji će se sutra pojaviti. Ako ne radite svaki posao sa istom voljom i prilježnošću, vi niste stvoreni za trgovca.
U industriji uspeh preduzeća zavisi od više činilaca: od fabrikata koji se proizvodi, od mašina, od direktora, od radnika, od mnogo čega drugog; u trgovini stvar je mnogo prostija: uspeh zavisi skoro isključivo od onoga koji se nalazi na čelu preduzeća, od šefa. Šef ne mora biti specijalista. On ne mora znati sve ono što o njegovom poslu zna stručnjak za taj posao, ali on mora imati osobine šefa, među kojima je najglavnija ta da je sposoban da shvati vrlo različite probleme i da ih reši brzo i u svoju korist. Pogrešno je stavljati na čelo ma kakvog posla ljude koji mogu da budu korisni šefu zbog svoje sposobnosti za rad i stručnog znanja i spreme, ali koji nemaju dovoljno ideja niti znaju da vode posao tako da bude plodonosan. "Nekada su ljudi stvarali šefove. Mladići su vaspitavani tako da se u njihovom mozgu stvori okvir koji je u danoj potrebi lako popuniti potrebnim detaljima; vaspitavan je takođe i njihov karakter. Danas mi fabrikujemo samo specijaliste, pod izgovorom da čovečiji mozak ne može da obuhvati sva znanja. I tu pogrešku skupo plaćamo. " - Louis Latzarus.
Nešto o predusretljivosti trgovca: nekada je za mene bilo mučenje da uđem u ma kakvu radnju. Trgovci u mome rodnom mestu kao da su se utrkivali ko će biti neljubazniji prema mušteriji. Ugledajući se na svoje gazde, prodavačice su vam iznosile i pokazivale mašne sa izrazom dosade i držale se tako kao da ste im nešto dužni. "Današnji veliki magazini duguju svoj uspeh na prvom mestu predusretljivosti prodavača i prodavačica prema publici. Ali i ako taj uspeh vide, mnogi trgovci još uvek nisu shvatili šta mu je uzrok i još ne znaju da je ljubazan osmejak nešto što kupci veoma cene". - Louis Forest.
Ispravnost u poslu, poštovanje ugovora i zadate reči, bez izvrdavanja i šikaniranja, to mora da bude vaše pravilo, čak ako zbog toga morate podneti i neke žrtve. Ako se neki posao, od koga ste očekivali veliku dobit, pokaže kao štetan, to ne sme da vam bude razlog da poričete da ste ga zaključili, jer će tada čovek sa kojim ste ga zaključili biti oštećen, on će se svojim prijateljima žaliti na vas, jasno i glasno će pričati da ste ga prevarili, a to će škoditi vašem ugledu. Morate biti savršeno ispravni i u pogledu kvaliteta robe, težine, pakovanja, prenosa i t.d. Podvale vam mogu neko vreme i uspevati, ali će vas na kraju upropastiti. Jer tačno je rekao Abraham Linkoln: "Možete neke ljude varati celog života, možete nekoliko puta prevariti ceo svet, ali ne možete ceo svet varati celog života." Neka vas ne zavede to što je nekim trgovcima uspelo prevarom da dođu do zarade i što im dobro ide iako su nepošteni. Ako ste strpljivi, videćete šta će sa njima biti kroz deset godina. Da završim sa navođenjem reči velikog muzičara Sen-Sansa: Svi znamo onaj dialog iz Molijerovog komada "Građanin kao vlastelin" između g. Žurdena i jednog šaljivčine koji ga ismeva: G. Žurden: Neke budale tvrde da je moj otac bio trgovac. Koviel: On trgovac? To je kleveta, nikad on to nije bio. Evo šta je on činio: pošto je bio vrlo ljubazan i vrlo predusretljiv i pošto se vrlo dobro poznavao u tkaninama, on je kupovao lepe tkanine i donosio ih svojoj kući, a zatim ih ustupao svojim prijateljima za novac. Kao mnoge druge komične stvari, i ova definicija trgovine, ma kako ironična i šaljiva izgledala, sasvim je tačna. Zarada nije jedini cilj trgovine. Ljudima je potrebno ono što je lepo, istinito, korisno. Umetnici traže lepotu, naučnici istinu, trgovci korisnost. Zarada dolazi kao pravedna naknada za učinjenu uslugu, za uložen trud, za izgubljeno vreme. Ako se pre svega želi zarada, onda se umetnost pretvara u izveštačenost, nauka u šarlatanstvo, trgovina u prevaru. Trgovci koji jure samo za zaradom ne pružaju kupcima ono što im je korisno, već ono što im samo izgleda da je korisno, da bi im izvukli što više novaca, a to nije prava trgovina.
I u trgovini, kao i na svim drugim stranama, šefovi se žale kako im potčinjeno osoblje nije dovoljno odano, kako ne radi dovoljno predano i kako na svakom koraku kritikuje i opada gazdu i druge pretpostavljene. To je sve tačno, ali treba li svemu tome tražiti uzrok samo u rđavom karakteru potčinjenoga? Zar nije i šef donekle kriv za takvo stanje stvari. Ako ste šef, nemojte se ponašati prema svome potčinjenom kao prema tuđincu. Razume se da treba da izbegavate i preteranu familijarnost, ali ipak dajte da vaši pomoćnici i radnici osete da se interesujete za njih, da vam njihova sudbina nije ravnodušna i da mogu računati na vašu zaštitu. Verujte da će vam lepo ponašanje prema njima oni dvostruko vratiti. Kad imate vremena i kad vam se da prilika, govorite svome osoblju o potrebi urednog i moralnog života, o dužnostima prema porodici i društvu, o štednji: nemojte se uzbuđivati ako vas neko od njih nazove i "gnjavatorom", već nastavite, jer od onoga što im budete govorili ostaće uvek nešto u njihovim dušama. Kad bi gazde pazili na svoje ophođenje prema osoblju, bilo bi manje bundžija i nezadovoljnika. Ali oni se mahom ne brinu o dobru svog osoblja; kako onda mogu da traže da se osoblje brine za njihovo dobro. Osoblje obično zna sve što se može doznati o svome šefu i o njegovoj porodici; šefovi se, međutim, mahom ne brinu za privatan život svog osoblja, a to je pogrešno. Šef mora da vodi računa o tome koji među njegovim podčinjenima žive u braku, a koji izdržavaju ljubaznice; koji su opterećeni decom a koji nisu; koji imaju po nekog bolesnog člana porodice i t.d., pa prema tome da opredele svoje ponašanje i postupanje prema njima. Sve što šef uradi za dobro svog osoblja, učinio je za dobro svog preduzeća. Ovo što sam napred naveo naročito je primenljivo u malim preduzećima gde je gazda u češćem kontaktu sa osobljem. Ali i u većim preduzećima dobro je da se zna da šef daje prvenstvo onim radnicima i činovnicima koji izdržavaju porodicu i koji besporočno žive. Šef to sme i treba glasno i jasno da kaže. Dobri ljudi biće uz njega, a o mišljenju onih drugih ne treba se brinuti. |
|
|
|
|
