Austrougarska zverstva

Avgusta 1914. god. R.A.Rajs dolazi u Srbiju na poziv Srpske vlade da u njeno ime, kao neutralni posmatrač, izvrši anketu o zverstvima koje su vršile Austrougarske trupe u Mačvi i Podrinju. Od dolaska u Srbiju, Rajs se našao u svojstvu zvaničnog i neutralnog islednika Srpske vlade i vojske. Jedino odstupanje od svoje potpune neutralnosti je bilo Rajsovo proglašenje za srpskog dobrovoljca postajući tim svajcarski dobrovoljac srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara.

Posle proboja Solunskog fronta 15 septembra 1918. Rajs je u svim mestima kroz koja je prolazio obavljao uviđaje o zlodelima u okupiranim podrućjima i direktno omogućio da svet sazna istinu o zločinu. Završetak rata nije značio kraj njegove misije već je imao obavezu da rezultate svoje ankete o zločinima uobliči u zvanične izveštaje za predstojeće međunarodne mirovne konferencije. Takođe je imao službu u Ministarsvu Unutrašnjih Dela gde je osnovao dvogodišnju policijsku školu i direktno upravljao njome. Od oslobođenja Srbije pa do svoje smrti iz privatnih razloga prestao je da daje usluge beogradskoj policiji i takođe odbio ponudu da primi katedru na Univerzitetu u Beogradu.

Svojom identifikacijom sa srpskim vojnikom, opčinjenost njegovom hrabrošcć i duhom, dr Rajs je poželeo da posle smrti, njegovo srce počiva na Kajmakčalanu, najopasnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koji su stradali za slobodu svoje otadžbine. Iako neobična, njegova poslednja želja, obezbedila mu je put u nezaborav. Ovim gestom dr Rudolf Arcibald Rajs je pokazao kolika je bila njegova ljubav prema Srbiji, srpskoj zemlji, srpskom narodu i njegovoj vojsci i koliko je u svemu tome on bio velikodušan, moralan i čovek odan istini i pravdi.

Neka mu je večna slava i laka zemlja, šta je sve uradio za Srbiju, a niko ga danas ne pominje.