Faust

Johan Volfgang Gete (28. avgust 1749. - 22. mart 1832.) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. veka i početkom 19. veka Autor "Fausta" i "Teorije boja" širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela bila su inspiracija za mnoge muzičke i dramske komade.

Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765., zatim na, 1770. god. univerzitetu u Strazburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Strazburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Sturm & Drang. 1771. godine radi u Frankfurtu kao advokat; gde izdaje i književni časopis Gec fon Berlinhingen. 1772. godine odlazi, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika Jeruzalema, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. 1774. godine izdaje prman Jadi mladog Vertera, koji postiže svetsku slavu. Završava Geca. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar, gde je obavljao niz političkih poslova a na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio Egmonta, pretočio u stihove Ifigeniju i započeo Torkvata Tasa. Učestvovao je u ratu protiv Francuske, i u narednom periodu sklopio prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom, koje je potrajalo do 1805. Oženio je Kristijanu Vulpius 1806. Od 1794. posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, preminuo je u Vajmaru 1832.