Hodnici vremena

Američki pisac. Rođen u Bristolu 25. 11. 1926.g. umro 2001.g. Diplomirao fiziku na Minesotskom univerzitetu 1948, da bi se ubrzo potom posvetio profesionalnom pisanju.

Anderson spada u red izuzetno plodnih Sci Fi autora čiji se opus sasvim približio brojci od sto naslova.

Prvu priču objavio je 1947, a od početka pedesetih godina publikuje u prošeku bezmalo po tri nove knjige svake sezone! Ovaj prekomerni kvantitet nužno je, međutim, ostavio izvesnog traga na kvalitet Andersonovog SciFi kazivanja, lako se njegova proza nesumnjivo odlikuje valjanim žanrovskim i književnim svojstvima originalne i zanimljive zamisli, umešna karakterizacija likova, uzbudljivi zapleti, uverljiva i pouzdana naučna utemeljenost hipotetičkih elemenata.
Anderson kao da nikada nije imao ambiciju da domaši same vrhove SciFi stvaralaštva, možda ponajpre stoga što usled tehničke obaveze da objavljuje što više naslova nije dolazio u priliku da temeljnije poradi na njima.

No, ova okolnost nipošto nije smetala većini Andersonovih dela da steknu zamašnu popularnost kod žanrovske publike. Ta popularnost temeljila se, sa jedne strane, na činjenici da je on, oslanjajući se ponajpre na valjanu upućenost u nauku, istoriju i mitologiju, značajno osvežio ili obogatio novim rešenjima čitav niz žanrovskih motiva.
Sa druge strane, njegova lepeza pristupa naučnoj fantastici veoma je široka: podjednako uspešno se ogledao u “hard” SciFi-u, parodiji, svemirskoj pustolovini, teološkoj spekulaciji (izvrsna priča “Kirie”, na primer), sociopolitičkoj drami, hororu i tako dalje.

Pretežan broj Andersonovih knjiga može se svrstati u neki od labavo povezanih ciklusa. Najobimniji među njima svakako je serija “Tehnička civilizacija”, čija se dva dela hronološki nastavljaju; glavni junak prvog dela jeste Nikolas van Rijn, a drugog Dominik Flendri.