Koreni menadžmenta

REKLI SU O...

Bogata riznica knjiga iz prošlosti o utemeljenju poslovnog sveta i života na prostorima Jugostočne Evrope, potom starih stručnih časopisa i novina, arhivskih dokumenata od XVI do XXveka, bila je veliki izazov za izdavača za izbor autentičnih tekstova, članaka, eseja i uputstava u oblasti upravljanja, organizacije, trgovačke prakse, poslovne etike, uljudnog ponašanja i ophođenja.
Nepresušni izvor tradicionalnih vrednosti i večitih istina na koje se valja podsetiti jer su i zabeležene kao ostavština za budućnost, poslužila je izdavaču za posve originalno izdanje pod nazivom KORENI MENADŽMENTA čiji se prvi deo temelji na preporukama o upravljanju promenama pa sve do ustoličenja principa uzajamnog poverenja i poštovanja što je u osnovi Adižesovog metoda učenja po kome izdavač i nosi ime.
Raznolikost u jeziku, stilska neujednačenost i pravopisna nedoslednost tekstova koji potiču iz raznorodnih balkanskih područja, samo potvrđuju u bližoj i daljoj prošlosti, da su vazda bili postavljani i primenjivani univerzalni principi rukovođenja i upravljanja čiji se bazični koreni poštuju i u današnjoj menadžment teoriji i praksi.


PREDGOVOR

Različit stepen razvoja privrednog života na prostorima Balkana, omeđen je ne samo državnim granicama koje su se kroz istoriju sastavljale i rastavljale već i raznovrsnim karakternim, obrazovnim pa i genetskim razlikama među Južnim Slovenima. Pa ipak, postoji nešto što je svima bilo zajedničko i tipično. Permanentna glad za novim saznanjima, za stručnim podukama, za život i posao kojim se bave i već poslovična namerada se krene napred ka razvijenom svetu, evropskoj udobnosti i novim promenama. Ta potreba, zapravo, i nema vremenskog ograničenja, ona je jednako prisutna i danas kao i minulih vekova. Kriterijumi su drugačiji, zahtevi složeniji a nemoć da se sustigne razvijeni svet jednako prisutna.
kojoj meri upravljati promenama je moguće danas,utemeljeno je u učenju dr Isaka Adižesa, osnivača i direktora AdižesInstituta u Santa Barbari, koji je rođen na ovim prostorima i dobro poznaje prilike i jezik ovog podneblja. Njegov naučni princip o životnim ciklusima, uveliko izučavan na ekonomskim fakultetima diljem sveta, za bazični osnov uspeha u životu, organizaciji, porodici i državi podrazumeva i u krajnjoj konsekvenci kao preduslov postavlja - međusobno poverenje i poštovanje. Na ovim prostorima taj običaj ili manir uprkos brojnim zapisima i nastojanjima učenih ljudi starih vremena, nijeukorenjen. O tome postoji čitava riznica tekstova iz naše prošlosti, a osobito u PRIVREDNIKU, kojeg je osnovao gospodin Vladimir Matijević 1897. u Zagrebu, a potom preselio u Beograd 1922. gde je Društvo PRIVREDNIK okupljalo i obrazovalo mlade, istaknute talente iz čijih su redova stasavali uspešni poslovni ljudi, trgovci, industrijalci. Paralelno krajem 19. veka u Beogradu je osnovan TRGOVINSKI GLASNIK, a iz Beča stizao je ćiriličnim pismom TRGOVINSKI PREGLED za Balkan. Evidentan je prodor ekonomskih teorija sa Zapada jer je potreba za stručnim obrazovanjem i unapređenjem poslovnog života, vazda bila i ostala na ovim prostorima. Tome u prilog svedoči poplava brojnih stručnih časopisa u Beogradu i Zagrebu naročito u prvim decenijama 20. veka. Nagli razvoj trgovine, industrije, bankarstva neminovno je uticao na osnivanje EKONOMISTA 1912, PRIVREDNOG PREGLEDA 1923, i drugih stručnih novina kao što su: Ekonomsko-finansijski život, Bankarski glasnik, Finansijski pregled, Carinik, Komercijalist i drugi. U najezdi nekontrolisane ponude prirodno je da se provlači i jedan broj naslova konzervativne, prevaziđene i vrednosti. Utoliko više u tridesetim godinama 20. veka orijentacija je ka prevodima stručnih knjiga u oblasti instruktivne prakse gde se po pravilu navode uspešni primeri i biografije sa Zapada. Takođe, novinski članci sve više podrazumevaju međunarodni karakter privrede i sve češće u berzanskim i izveštajima sa tržišta se pronalaze podaci iz susednih i evropskih država: Rumunije, Bugarske, Grčke, Italije, Ugarske, Nemačke. Tržišne prilike pokatkad rasvetljene su i duhovitim sociološkim i psihološkim momentima, bez kojih bi se teško razumeo prostor zajedničkog tržišta na Balkanu između dva svetska rata. U tom smislu naročito je podstican kult rada, jednako spominjan i u novim vremenima. Uvaženi dr Jovan Cvijić se ne ustručava da spomene vrapčiju intenzivnost u radunašeg naroda a dr Vladimir Dvorniković, je još oštriji. On kaže da je malo Jugoslovena prozrelo tajnu radnog uspeha, kontinuitet i doziranost koja najzad dovodi i do većih rezultata poručuje Dvorniković i upozorava: što sporiji u radu, to brži u kritici. Mane su na ovim prostorima, kroz decenije i vekove nasleđivane sa posebnim pijetetom. Poduke o životu i radu često su odbacivane, zaboravljane pa opet iskopavane za neko novo vreme. Tragovi prošlosti vazda podsećaju kako je bilo, kako jeste i kako je moglo biti. Zato i jesu koreni za budućnost.
Zorica Stablović Bulajić