Moja borba

Адолф Хитлер (нем. Adolf Hitler; 20. април 1889. — 30. април 1945) је био немачки политичар и вођа Нацистичке партије који је 1933. постао немачки канцелар. После смрти немачког председника Паула фон Хинденбурга 1934. Хитлер је прогласио себе за фирера (вођу), звање у којем је, захваљујући уредби (нем. Ermächtigungsgesetz) из 1933, објединио овлашћења председника и канцелара и успоставио тоталитарни режим у Немачкој под његовом влашћу који је трајао све до његове смрти самоубиством 1945. године.

Нацистичка партија је значајно ојачала своју позицију током периода кризе у Немачкој након Првог светског рата, захваљујући одличној пропаганди и Хитлеровој харизми и говорничкој способности којом је лако придобијао масе. Партија је истицала национализам и антисемитизам као своје основне облике изражавања политичких ставова, и убрзо је прибегла и физичком уклањању својих политичких противника како би осигурала успех.

Након обнове немачке економије и поновног наоружавања Вермахта, у Немачкој је успостављена диктатура под Хитлером који је водио агресивну спољну политику са циљем освајања „животног простора“ (нем. Lebensraum). Као логични наставак овакве спољне политике уследио је немачки напад на Пољску 1939., због чега су Велика Британија и Француска објавиле рат Немачкој, чиме је и званично почео Други светски рат.

На почетку Другог светског рата Вермахт је постигао одличне успехе и Силе осовине су окупирале највећи део европског копна и делове Азије. Међутим, заједнички напор савезничких сила довео је до пораза Вермахта. До 1945. Хитлерова политика је претрпела пораз, а Нацистичка партија је била пред распадом. Хитлеров рат за територије и прочишћење расе проузроково је смрт десетина милиона људи, укључујући и геноцид над око 6.000.000 Јевреја[1], познатији као холокауст.

У последњим данима рата 1945, док је немачка престоница Берлин пружала последњи отпор совјетској Црвеној армији, Хитлер се оженио Евом Браун, да би за мање од 24 сата касније њих двоје извршили самоубиство у фиреровом бункеру.