Svest posvećenih

Zadatak saznanja inidjadje je da na zdrav način razvije ono sto bi se inace razvilo na bolestan način.

Jedanaest predavanja održanih od 11. do 22.avgusta 1924.god. u Torquai-u Engleska.

Ako smo obrazovali onu svest, koja je prazna, ali budna, u koju je ušao duhovni svet, onda kažemo sebi, kada po danu posmatramo biljni pokrivač, a noću sjajne blistave zvezde: danju smo se osetili pobuđenim da sa dubokim divljenjem prožmemo ono što kao raznobojni ćilim pokriva Zemlju. Ali šta mi tu, u stvari, danju vidimo? - Sada noću gledamo nebo sa sjajnim zvezdama. Zvezde više ne sijaju za budnu praznu svest, tj. za zemaljsku praznu svest. Zvezde poprimaju najraznovrsnije likove. Samo sijanje zvezda je prestalo, a tamo su čudesna bića. Ona se šire velika, veličanstvena i uzvišena iz života što raste, tka. I stojimo saznavajući u molitvi, moleći u saznavanju.

I upoznali smo jedan novi svet. Tamo gore su biljke ljudi, bića sa samosvešću. I pored običnog fizičkog sveta, pored astralnog sveta imamo jedan treći, jedan stvarni duhovni svet. Zvezde su ovde biseri, kosmički biseri iz tog sveta. Biljke su ogledalna slika tog sveta. One nisu ono šta nam se od njih ovde na Zemlji pokazuje, one nipošto nisu neko biće, one su samo ogledalne slike naspram beskrajno raznovrsne, bogate, intenzivne realnosti, koja je tamo gore u pravom duhovnom svetu, i iz koga pojedine zvezde sijaju kao kosmički biseri. Imamo jedan treći, pravi duhovni svet i znamo sada, da svo divno biljno carstvo samo odslikava taj svet.