Urgentna stanja u neurologiji

Ova knjiga predstavlja rezultat dvadesetogodišnjeg rada na Odeljenju za CVB i intenzivnu negu Neurološke klinike u Nišu. Pri rasporedu poglavlja uzimana je u obzir tezina klinićkih poremećaja (komatozna stanja), kao i frekfencija pojave pojedinih simptoma i sindroma (glavobolje, bol i dr.), a sve na osnovu vlastitog iskustva, koje je stećeno u radu sa ovakvim bolesnicima. Ona predstavlja skromni pokušaj da se stečena iskustva prenesu na mlađe lekare, koji se najćešće susreću sa ovakvim bolesnicima. Ovo, utoliko pre, što u domacoj literaturi do sada nije bilo pokušaja da se urgentna stanja u neurologiji sakupe u jednu celinu, kao posebnu metodološku jedinicu.

Pored vlastitog iskustva, iznose se i stavovi iz domace i strane literature, kojiseodnose na dijagnostiku i tretman urgentnih stanja koja su direktna posledica oštete CNS-a.

Hitna stanja, koja su posledica oštećenja funkcije CNS-a, ućestvuju u skoro 50% svih urgentnih stanja, ne računajući povrede. U neurološkoj patologiji preko 70% urgentnih stanja su posledica poremećaja cerebralnog krvotoka, te je stoga ovo poglavlje nešto detaljnije opisano.

U knjizi se iznosi, uglavnom, klinička fenomenologija koja predstavlja i prvi i glavni oslonac u postavljanju dijagnoze. Ovo će možda izgleđati deplasirano u sadašnje vreme, ali se čini i opravdano, jer primena savremenih dijagnostičkih metoda i postupaka (laboratorija, CT, NMR i dr.), nije uvek dostupna, ili je, pak, faktor vremena, koje je neophodno za njihovu primenu presudno u pružanju neophodne pomoci !

Osnovni cilj je da se prenese stečeno iskustvo,pre svega, studentima završnih godina medicinskih studija, kao i lekarima početnicima, a može poslužiti i kao priprema i stručna literatura za lekare na poćetnoj godini specijalizacije iz neurologije.
U prikupljanju literaturnih podataka imao sam punu podršku i pomoc mladih kolega sa odeljenja, kojima se ovom prilikom i zahvaljujem.

Posebnu zahvalnost izražavam prof. dr sci. med. Predragu Vidojkoviću, koji mi je svojim praktičnim savetima i stručnom pomoći znatno pomogao da ovu materiju uobličim u jednu celinu.
Knjigu posvećujem svojim sinovima lekarima, a sa namerom da im ona bude luča u njihovom daljem usavršavanju.
Niš, aprila 2007.godine Autor: Aleksandar Veličković

Iz predgovora ovom drugom izdanju:

Neuništivi tok vremena donosi i odnosi zaboravu ljude i događaje, onakve kakvi jesu ili ih transformiše u nove oblike i naćine ispoljavanja. Ono što je u prošlosti imalo svoju formu ispoljavanja u sadašnjosti izgleda manje važno objektivno a u budućnosti sadašnjost gubi svoju objektivnost. Medutim, klinička ispoljavanja obolelog organizma će biti uvek prisutna, mada i ona podležu varijacijama, a u zavisnosti od vremena i uslova spoljašnje sredine.
Iz razgovora sa cenjenim kolegama, posle prvog izdanja, stavljena mi je dobronamema primedba, da u knjizi, i pored niza praktičnih i korisnih uputstava, nedostaje i preporuka za delimično objašnjenje tehnike neurološkog pregleda koji je neophodan u datim situacijama, te je zbog toga dat i prilog opisa tehnike neurološkog pregleda u ovakvim slučajevima. Od strane kolega, specijalista mi je, takode, sugerirano da se u najkraćim crtama iznese i tehnika pregleda odojčadi i male dece, kako bi se ova grupa bolesnika na vreme usmerila u odgovarajuće ustanove. Iz ovih razloga se iznose i neki detalji neurološkog pregleda odojčadi i male dece, uz dužno izvinjenje kolegama koji se bave pretežno ovom problematikom.
Tokom priprema drugog izdanja bio sam u dilemi da li da u drugo izdanje uvrstim i sadržaj koji se odnosi na neurološku simptomatologiju kod psihijatrijskih bolesnika. Prilikom razgovora sa mladim kolegama, kolegama koji se bave pretežno psihijatrijskim poremećajima, kao i sa konsultacijom sa Izdavačem, dogovoreno je da tema "Neurološki sindromi u psihijatriji" bude obrađena kao posebna monografija.
Ponovno objavljivanje ove monografije je istovremeno i novi pokušaj da se iskustvo u spoju sa teoretskim saznanjima upotrebi u cilju što lakšeg i bržeg kliničkog dijagnosticiranja neuroloških ošteta, u momentima kada nismo u stanju da primenimo najnovije tehnićke izume koji nam potvrduju kliničku dijagnozu. Ovo iznosim iz razloga, jer kako reče naš savremenik Momo Kapor, "knjige ne menjaju svet, ali pobeđuju zaborav". Prema tome, i ovo novo izdanje neka bude pobeda nad zaboravom kliničkih manifestacija obolelog organizma.