Emocionalna inteligencija u liderstvu

REKLI SU O KNJIZI

Kao što je Golemanova prva knjiga redefinisala inteligenciju... Emocionalna inteligencija u liderstvu preispituje ono što čoveka čini velikim liderom.
-Time Magazine

SADRŽAJ

Liderstvo utemeljeno na emocionalnoj inteligenciji 7
Uvod 23

PRVI DEO: SNAGA EMOCIONALNE INTELIGENCIJE 29
Prva glava
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA U LIDERSTVU 31
Druga glava
REZONANTNO LIDERSTVO 46
Treća glava
NEUROANATOMIJA LIDERSTVA 58
Četvrta glava
LIDERSKI REPERTOAR 79
Peta glava
DISONANTNI STILOVI 96

DRUGI DEO: STVARANJE LIDERA 115
Šesta glava
POSTATI REZONANTAN LIDER 117
Sedma glava
MOTIVACIJA ZA PROMENE 138
Osma glava
METAMORFOZA 164

TREĆI DEO: IZGRADNJA EMOCIONALNO INTELIGENTNIH
ORGANIZACIJA 195
Deveta glava
EMOCIONALNA REALNOST TIMOVA 197
Deseta glava
REALNOST I IDEALNA VIZIJA 216
Jedanaesta glava
OSMIŠLJAVANJE ODRŽIVE PROMENE 247

DODATAK A: EMOCIONALNA INTELIGENCIJA NASUPROT
KOEFICIJENTU INTELIGENCIJE 270
Stručna napomena 270

DODATAK B: EMOCIONALNA INTELIGENCIJA 273
Liderske kompetencije 273

Napomene 277
Kontakt sa autorima 307
Izjave zahvalnosti 309
Indeks 313
Beleška o piscima 327

PREDGOVOR

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA U LIDERSTVU

Veliki lideri nas podstiču. Oni raspaljuju strast i bude ono najbolje u nama. Kada pokušamo da objasnimo zašto su toliko uspešni, govorimo o strategiji, viziji, ili snažnim idejama. Međutim, suština je u nečem mnogo primalnijem - veliki lideri pokreću emocije.
Kada lideri nešto odluče - bilo da je u pitanju osmišljavanje strategije ili pokretanje timova na akciju - njihov uspeh zavisi od toga kako to čine. Čak i ako sve ostalo urade kako treba, ništa neće funkcionisati onako dobro kao što bi moglo, ili trebalo da funkcioniše, ako ne ostvare primalni zadatak - usmeravanje emocija u odgovarajućem pravcu.
Razmotrimo, na primer, sudbonosni trenutak u jednoj od informativnih redakcija britanskog medijskog giganta Bi-Bi-Sija. Ta redakcija je bila eksperimentalno osnovana i uprkos tome što je približno dve stotine novinara i urednika smatralo da su dali sve od sebe, rukovodstvo je odlučilo da je zatvori.1
To što se direktor koga su poslali da okupljenom osoblju saopšti ovu odluku, oduševljeno raspričao o izuzetno dobrim rezultatima konkurentskih kuća, kao i o svom nedavnom boravku u Kanu, nije ni najmanje pomoglo. Vest je sama po sebi bila dovoljno loša, a netaktično, čak samozadovoljno držanje tog direktora podstaklo je nešto više od očekivane frustracije. Ljude je razbesnela ne samo odluka rukovodstva, već i čovek koji im ju je preneo. U stvari, atmosfera je postala toliko napeta da se činilo da će direktor morati da pozove obezbeđenje da ga zaštiti i izvede iz prostorije.
Sledećeg dana, istim ljudima obratio se jedan drugi direktor. Njegov pristup je bio potpuno drugačiji. On je iskreno govorio o ogromnom društvenom značaju novinarstva, poziva koji ih je tu i okupio. Podsetio ih je da se niko ne opredeljuje za novinarstvo da bi se obogatio - budući da je finansijska strana u toj profesiji uvek bila sporedna - kao i da taj posao nije siguran, već zavisi od opštih privrednih kretanja. On se pozivao i na strast, čak posvećenost novinara onome što rade. Na kraju im je svima poželeo da uspešno nastave karijere.
Kad je završio govor, ljudi su ga pozdravili.
Razlika između ovih lidera bila je u tonu, odnosno načinu na koji su preneli poruku: jedan je u grupi podstakao antagonizam i neprijateljska osećanja, a drugi, uprkos teškoćama, optimizam, štaviše nadahnuće. Ova dva trenutka ukazuju na skrivenu, ali važnu dimenziju liderstva - emocionalno dejstvo onoga što lider govori i čini.
Iako većina ljudi uočava da držanje lidera - kao i način na koji on deluje na druge - igra značajnu ulogu u svakoj organizaciji, emocije se često shvataju kao nešto suviše lično i nemerljivo da bi razgovor o njima mogao da ima ikakvog smisla. Međutim, istraživanja u oblasti emocija pružaju dobar uvid ne samo u to kako se dejstvo liderovih emocija može izmeriti, već i u to kako najbolji lideri pronalaze delotvorne načine da shvate i unaprede upravljanje sopstvenim i tuđim emocijama. Razumevanje značajne uloge emocija na radnom mestu izdvaja najbolje lidere od drugih - ne samo u pogledu opipljivih rezultata kao što su veći poslovni uspeh i zadržavanje ljudi koji vrede, već i u pogledu veoma važnih apstraktnih merila, kao što su bolje raspoloženje, motivacija i posvećenost.