• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Istorija političkih teorija
    Istorija političkih teorija

    Istorija političkih teorija

    Odlomak:

    U okviru istraživanja političke teorije u ovoj monografiji su obuhvaćene gotovo sve bitnije doktrine i teorije politike, države i prava. Naglasak u razmatranju je stavljen pre svega na klasične i moderne pravce razvoja teorijske misli o političkom, državnom uređenju i društvu. Predmet istraživanja je naročito vezan na trendove razvoja političke misli i u okviru toga mogućnostima sinteze ili uopštenja suprotstavljenih političkih doktrina ili pravaca. Poseban napor je u istraživanjima je vezan za mogućnost Holističkog prilaza politici i državi i mogućnostima primene Opšte teorije sistema.

    U Prvoj glavi izlaže se istorija starih i klasičnih političkih teorija koje započinju od filozofije Platona i Aristotela, zatim dotiču Rimsku političku i naročito pravnu misao i teoriju, pa zatim sledi Srednji vek sve do Renesanse. Posle Platona i Aristotela, istorijski sledi politička teorija Polibija na koju se zatim nadovezuje razvoj Rimske pravne misli. Potom se u ovoj glavi monografije izlaže politička teorija Srednjeg veka sa karakterističnim doktrinama Sv. Avgustina i Tome Akvinskog, koji u središte svojih objašnjenja stavljaju vezu sa Bogom.

    U Drugoj glavi političke teorije počinju od renesansnog politikologa N. Makijavelija, i potom se prati razvoj pravne i političke misli o međunarodnom pravu i suverenitetu (Ž. Boden), pa zatim renesansna ugovorna teorija države i naposletku razvoj klasične liberalne političke teorije države i prava.

    U Trećoj glavi knjige su izložene doktrine i teorije iz perioda Francuske buržoaske revolucije, filozofija Berka i Bentama, potom filozofija naprednog liberalizma B. Konstana i A. Tokvila, kao i osnove klasične nemačke filozofske misli (Kant, Fihte, Hegel) do Marksa, Engelsa, Lenjina i Lasala.

    U Četvrtoj glavi razmotrene su one teorije koje imaju veći značaj za savremenu političku teoriju i filozofiju. Razmatranja počinju od filozofije Dž. Rolsa i njegovog razumevanja pravde kao distributivne (odnosno relativizovane) društvene kategorije. Ova politička filozofija je imala praktičnog i teorijskog značaja na razvoj soclijal-demokratske misli.

    U Petoj glavi razmatrano je pitanje osnova društvene i prirodne filozofije. Problem atomizma koji se javlja u Opštoj teoriji sistema, kao i problem „beskonačnog deljenja“ elemenata koji se u dijalektičkom prilazu manifestuje kao „elementaristički paradoks“ bio je nezaobilazan i trebalo ga je razrešiti.

    Na kraju u Završnim razmatranjima, učinjen je napor da se određeni politički fenomeni ili ustanove idejno bolje i svestranije definišu i da se elementi „realističkih“, „liberalnih“, „funkcionalističkih“ i dijalektičkih stavova približe. U ovu svrhu Opšta teorija sistema i Relacionizam se pokazao ključem pribiližavanja suprotstavljenih idejnih koncepata.

    Vise detalja
    Šifra: 202788
    2.420 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Odlomak:

    U okviru istraživanja političke teorije u ovoj monografiji su obuhvaćene gotovo sve bitnije doktrine i teorije politike, države i prava. Naglasak u razmatranju je stavljen pre svega na klasične i moderne pravce razvoja teorijske misli o političkom, državnom uređenju i društvu. Predmet istraživanja je naročito vezan na trendove razvoja političke misli i u okviru toga mogućnostima sinteze ili uopštenja suprotstavljenih političkih doktrina ili pravaca. Poseban napor je u istraživanjima je vezan za mogućnost Holističkog prilaza politici i državi i mogućnostima primene Opšte teorije sistema.

    U Prvoj glavi izlaže se istorija starih i klasičnih političkih teorija koje započinju od filozofije Platona i Aristotela, zatim dotiču Rimsku političku i naročito pravnu misao i teoriju, pa zatim sledi Srednji vek sve do Renesanse. Posle Platona i Aristotela, istorijski sledi politička teorija Polibija na koju se zatim nadovezuje razvoj Rimske pravne misli. Potom se u ovoj glavi monografije izlaže politička teorija Srednjeg veka sa karakterističnim doktrinama Sv. Avgustina i Tome Akvinskog, koji u središte svojih objašnjenja stavljaju vezu sa Bogom.

    U Drugoj glavi političke teorije počinju od renesansnog politikologa N. Makijavelija, i potom se prati razvoj pravne i političke misli o međunarodnom pravu i suverenitetu (Ž. Boden), pa zatim renesansna ugovorna teorija države i naposletku razvoj klasične liberalne političke teorije države i prava.

    U Trećoj glavi knjige su izložene doktrine i teorije iz perioda Francuske buržoaske revolucije, filozofija Berka i Bentama, potom filozofija naprednog liberalizma B. Konstana i A. Tokvila, kao i osnove klasične nemačke filozofske misli (Kant, Fihte, Hegel) do Marksa, Engelsa, Lenjina i Lasala.

    U Četvrtoj glavi razmotrene su one teorije koje imaju veći značaj za savremenu političku teoriju i filozofiju. Razmatranja počinju od filozofije Dž. Rolsa i njegovog razumevanja pravde kao distributivne (odnosno relativizovane) društvene kategorije. Ova politička filozofija je imala praktičnog i teorijskog značaja na razvoj soclijal-demokratske misli.

    U Petoj glavi razmatrano je pitanje osnova društvene i prirodne filozofije. Problem atomizma koji se javlja u Opštoj teoriji sistema, kao i problem „beskonačnog deljenja“ elemenata koji se u dijalektičkom prilazu manifestuje kao „elementaristički paradoks“ bio je nezaobilazan i trebalo ga je razrešiti.

    Na kraju u Završnim razmatranjima, učinjen je napor da se određeni politički fenomeni ili ustanove idejno bolje i svestranije definišu i da se elementi „realističkih“, „liberalnih“, „funkcionalističkih“ i dijalektičkih stavova približe. U ovu svrhu Opšta teorija sistema i Relacionizam se pokazao ključem pribiližavanja suprotstavljenih idejnih koncepata.

    Br.strana: 424

    Povez: Tvrdi povez

    God.izdanja: 2021.

    Izdavač: AGM knjiga

    ISBN: 788660480226

    Dostupnost: posle 19.07.2021
    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    Knjige istog pisca

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.