• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Klasicizam u domaćoj arhitekturi XIX i XX veka
    Klasicizam u domaćoj arhitekturi XIX i XX veka

    Klasicizam u domaćoj arhitekturi XIX i XX veka

    Odlomak:

    Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.

    Klasicizam je stil u umetnosti sa kraja 18. i iz prve polovine 19. veka, koji je ponovo afirmisao osobenosti arhitekture antičkih uzora, oslanjajući se na racionalističku filozofiju i nove društvene okolnosti posle francuske buržoaske revolucije. Bazira se na estetskim teorijama Vinkelmana, po kojima je lepota stvorena već u antičkoj umetnosti, sa osnovnim odlikama odmerenosti, simetrije, reda i jasnoće. Najbolje se može okarakterisati njegovom maksimom „plemenite jednostavnosti i tihe veličine“.

    Široko prihvatanje novih estetskih normi učinilo je da klasicizam postane međunarodni umetnički pravac, naročito zastupljen u Evropi i SAD. U svim tim zemljama su podignute zgrade stilskih odlika po uzoru na antičke hramove, bez obzira kakva je bila namena tih zgrada. Građevine su monumentalne, dobro proporcionisane i harmonične.

    To je stil sa kojim se arhitektura Srbije srela posle dobijanja određenih sloboda unutar Osmanske carevine i prvi je iskorak van granica tradicionalne balkanske gradnje. Malo zastupljen na samom početku, pre svega zbog ograničavajućih ekonomskih i političkih faktora, klasicizam u Srbiji dobija puni zamah posle nešto više od pola veka, ovog puta kroz forme obnovljenog klasicizma, aktuelnog između dva svetska rata. Štaviše, objekti podignuti u ovom periodu dali su pečat centru Beograda i kao takvi postali su jedan od kamena međaša srpske arhitekture.

    Svoju dugovečnost klasicizam, pored nesumljivih estetskih dometa koje je dostigao, duguje i korpusu ideja koje reprezentuje a što je, ne slučajno, odredilo da se najreprezentativnije državne građevine izvedu u ovom stilu. Svako zrelo društvo je kao svoje najviše ideale stavljalo razumnost i moralnost, a klasicistička arhitektura je to uvek u sebi nosila i predstavljala, od svog nastanka krajem 18. veka, pa na dalje. Čak su se i preteče klasicizma u vidu antičke grčke i rimske arhitekture time vodile.

    Stvorena je kao arhitektura bazirana na moralnom kriterijumu, u vreme kada su se kreirale nove moderne države, sa svim postulatima trodelne vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske), kada se upravljačka moć prenosila sa monarha na narod, kada je bilo potrebno da se konstituiše demokratski sistem kao izraz volje građana. Sa svim atributima prosvetiteljstva, ovakva arhitektura nosi u sebi večite ideje pravednosti i večitu estetiku formiranu tokom dve hiljade godina.

    Struktura ovog rada, kojim se obrađuje tema, sastavljena je od sedam poglavlja, držeći se principa od opšteg ka posebnom. Redosled kojim se vrši analiza je sledeći:

    I – Uvod – u prvom poglavlju ćemo se osvrnuti na razloge koji su se pojavili kao pokretački motiv za izradu ovog rada. Definisaćemo problemski okvir i cilj studije.

    II – Pregled dosadašnjih istraživanja klasicizma u srpskoj arhitekturi – u ovom poglavlju ćemo dati kraći pregled dosadašnjih bitnijih istraživanja srpskog klasicizma u domaćoj istoriji umetnosti.

    III – Pojmovno određenje klasicizma; Načini istraživanja pojave klasicizma i njegovih osobenosti – u ovom poglavlju ćemo osvetliti stilske osobine klasicizma, način na koji se to manifestuje, kako kroz formalne oblike, tako i kroz topološke odlike građevina, zatim principe na kojima se bazira, sa analizom primera koji ilustruju navedeno.

    IV – Nastanak klasicizma u Evropi, primeri. Kasnije pojave klasicizma u svetu. – U ovom delu će se istražiti društvena i ekonomska podloga koja je iznedrila atmosferu pogodnu za razvoj klasicizma, kako u vizuelnim umetnostima uopošte, tako i u samoj arhitekturi. Pratićemo razvoj ovog stila, njegove uspone, krize i obnove, aktuelne do današnjih dana. Osvrnućemo se na najizrazitije primere objekata epohe, analizirajući pojavne oblike u raznim zemljama zapadne, srednje i istočne Evrope i SAD.

    V – Klasicizam u Kneževini Srbiji 19. veka, Kraljevini Srbiji 19. veka, Vojvodini 19. veka i Srbiji u okviru Kraljevine Jugoslavije u 20. veku. - U ovom poglavlju ćemo predstaviti razvoj stila u srpskoj arhitekturi 19. i 20. veka. Pre toga ćemo se upoznati sa društvenim okolnostima, uslovima za razvoj klasicizma, kako u umetnosti, tako i u arhitekturi, začecima jasnije građevinske regulative i prakse u tek oslobođenoj zemlji. Prostudiraćemo primere izgrađenih objekata, u formalnom i topološkom smislu. Pratićemo pojave klasicizma, reteriranje i ponovno izbijanje u prvi plan krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka.

    VI - Zaključak – Iz svih analiza prethodnih poglavlja, izvešćemo zaključke o značaju istražene pojave sa istorijskog, sociološkog i estetskog aspekta. Takođe, sagledaćemo kakve su mogućnosti korišćenja iskustava ove studije sa projektantskog aspekta.

    VII - Literatura, izvori

    Vise detalja
    Šifra: 195373
    1.650 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Odlomak:

    Klasicizam u arhitekturi Srbije nedovoljno je istražena istorijska pojava, iako je znatno uticala na razvoj domaće arhitektonske teorije i prakse. Osvetljavanje i vrednovanje dometa ovako važnog stila novije domaće arhitekture omogućuje da se rekonstruiše precizna linija razvoja istorijskog nasleđa novijeg doba.

    Klasicizam je stil u umetnosti sa kraja 18. i iz prve polovine 19. veka, koji je ponovo afirmisao osobenosti arhitekture antičkih uzora, oslanjajući se na racionalističku filozofiju i nove društvene okolnosti posle francuske buržoaske revolucije. Bazira se na estetskim teorijama Vinkelmana, po kojima je lepota stvorena već u antičkoj umetnosti, sa osnovnim odlikama odmerenosti, simetrije, reda i jasnoće. Najbolje se može okarakterisati njegovom maksimom „plemenite jednostavnosti i tihe veličine“.

    Široko prihvatanje novih estetskih normi učinilo je da klasicizam postane međunarodni umetnički pravac, naročito zastupljen u Evropi i SAD. U svim tim zemljama su podignute zgrade stilskih odlika po uzoru na antičke hramove, bez obzira kakva je bila namena tih zgrada. Građevine su monumentalne, dobro proporcionisane i harmonične.

    To je stil sa kojim se arhitektura Srbije srela posle dobijanja određenih sloboda unutar Osmanske carevine i prvi je iskorak van granica tradicionalne balkanske gradnje. Malo zastupljen na samom početku, pre svega zbog ograničavajućih ekonomskih i političkih faktora, klasicizam u Srbiji dobija puni zamah posle nešto više od pola veka, ovog puta kroz forme obnovljenog klasicizma, aktuelnog između dva svetska rata. Štaviše, objekti podignuti u ovom periodu dali su pečat centru Beograda i kao takvi postali su jedan od kamena međaša srpske arhitekture.

    Svoju dugovečnost klasicizam, pored nesumljivih estetskih dometa koje je dostigao, duguje i korpusu ideja koje reprezentuje a što je, ne slučajno, odredilo da se najreprezentativnije državne građevine izvedu u ovom stilu. Svako zrelo društvo je kao svoje najviše ideale stavljalo razumnost i moralnost, a klasicistička arhitektura je to uvek u sebi nosila i predstavljala, od svog nastanka krajem 18. veka, pa na dalje. Čak su se i preteče klasicizma u vidu antičke grčke i rimske arhitekture time vodile.

    Stvorena je kao arhitektura bazirana na moralnom kriterijumu, u vreme kada su se kreirale nove moderne države, sa svim postulatima trodelne vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske), kada se upravljačka moć prenosila sa monarha na narod, kada je bilo potrebno da se konstituiše demokratski sistem kao izraz volje građana. Sa svim atributima prosvetiteljstva, ovakva arhitektura nosi u sebi večite ideje pravednosti i večitu estetiku formiranu tokom dve hiljade godina.

    Struktura ovog rada, kojim se obrađuje tema, sastavljena je od sedam poglavlja, držeći se principa od opšteg ka posebnom. Redosled kojim se vrši analiza je sledeći:

    I – Uvod – u prvom poglavlju ćemo se osvrnuti na razloge koji su se pojavili kao pokretački motiv za izradu ovog rada. Definisaćemo problemski okvir i cilj studije.

    II – Pregled dosadašnjih istraživanja klasicizma u srpskoj arhitekturi – u ovom poglavlju ćemo dati kraći pregled dosadašnjih bitnijih istraživanja srpskog klasicizma u domaćoj istoriji umetnosti.

    III – Pojmovno određenje klasicizma; Načini istraživanja pojave klasicizma i njegovih osobenosti – u ovom poglavlju ćemo osvetliti stilske osobine klasicizma, način na koji se to manifestuje, kako kroz formalne oblike, tako i kroz topološke odlike građevina, zatim principe na kojima se bazira, sa analizom primera koji ilustruju navedeno.

    IV – Nastanak klasicizma u Evropi, primeri. Kasnije pojave klasicizma u svetu. – U ovom delu će se istražiti društvena i ekonomska podloga koja je iznedrila atmosferu pogodnu za razvoj klasicizma, kako u vizuelnim umetnostima uopošte, tako i u samoj arhitekturi. Pratićemo razvoj ovog stila, njegove uspone, krize i obnove, aktuelne do današnjih dana. Osvrnućemo se na najizrazitije primere objekata epohe, analizirajući pojavne oblike u raznim zemljama zapadne, srednje i istočne Evrope i SAD.

    V – Klasicizam u Kneževini Srbiji 19. veka, Kraljevini Srbiji 19. veka, Vojvodini 19. veka i Srbiji u okviru Kraljevine Jugoslavije u 20. veku. - U ovom poglavlju ćemo predstaviti razvoj stila u srpskoj arhitekturi 19. i 20. veka. Pre toga ćemo se upoznati sa društvenim okolnostima, uslovima za razvoj klasicizma, kako u umetnosti, tako i u arhitekturi, začecima jasnije građevinske regulative i prakse u tek oslobođenoj zemlji. Prostudiraćemo primere izgrađenih objekata, u formalnom i topološkom smislu. Pratićemo pojave klasicizma, reteriranje i ponovno izbijanje u prvi plan krajem devetnaestog i tokom dvadesetog veka.

    VI - Zaključak – Iz svih analiza prethodnih poglavlja, izvešćemo zaključke o značaju istražene pojave sa istorijskog, sociološkog i estetskog aspekta. Takođe, sagledaćemo kakve su mogućnosti korišćenja iskustava ove studije sa projektantskog aspekta.

    VII - Literatura, izvori

    Br.strana: 234

    Povez: Meki povez

    God.izdanja: 2020.

    Izdavač: AGM knjiga

    ISBN: 978-86-6048-018-9

    Dostupnost: posle 19.07.2021
    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.