Kosovska bitka

Odlomak:

Kome Srbinu, bilo velikom ili malom, nije poznata znamenita bitka Kosovska? Ona je odlučila sudbinu Srpskoga naroda za pet vekova unapred. Ona je sahranila srpsku državu i srpsku slobodu. Od nje počeo je Srbin da robuje i da tuguje; od boja Kosovskoga počeo je srpski narod tužne pesme da peva i svoju sudbinu da oplakuje, ali i svoje junake da slavi i svoju hrabrost da ceni.

Kosovska bitka čuvena je bila i ostala u svoj Evropi; ona je tada otvorila oči i papama i Ugrima, jer su oni tek posle nje osetili pravu opasnost od Turaka. Bitku Kosovsku pominju skoro svi evropski istorici, ali je ne cene sa prvoga gledišta, i ne daju joj onu važnost i značaj koju ona doista i zaslužuje. Na Kosovu borilo se Hrišćanstvo sa Muhamedanstvom, krst sa polumesecom, pitoma Evropa sa fanatičkom Azijom, a ne samo Srbija sa Otomanijom.

Kosovska bitka, ne samo po krvavoj i junačkoj borbi, koja se u njoj vodila; po posledicama, koje su iza nje nastale; nego i po tome, što su oba vrhovna zapovednika, oba vladaoca na bojištu poginula, možda je jedina u ratnoj svetskoj istoriji. Ona je rešavala: ili ostanak Turaka u Evropi, ili dalji opstanak srpske države; oboje nije moglo i dalje jedno pored drugog da postoji. Kad užasni orkan uzburka sinje more i besni vali počnu gruvati o tvrdu obalu: ili se lome talasi o čvrstu stenu, ili se ruši obala. Ogromna otomanska lavina svalila se je sa azijskih planina u Evropu, rušeći pred sobom sve prepone na koje je nailazila; srpska država bila je na tome putu snažna brana, o koju je lavina grunula sa svom snagom, ili da je sruši, ili da se razdrobi. To je bio prirodan proces istorijskih događaja, koji se nije mogao nikako da mimoiđe.

Zbog toga, što je bitka Kosovska takav važan istorijski događaj, pisali su, o njoj mnogi pisci i istorici raznih naroda, i to: Od Turaka: Nešri, Seadedin, Sadudin, Murat Dragoman i Idris Bidlisi, istorici; Od Grka: Jovan Duka, Đorđe Franca i Laonik Halkokondila, istorici; Od Nemaca i Francuza: Hamer, Cinkajzen, Engel, Gust. Al. Gebhardi, Dikanž, Levenklav i Dokza u njihovim istorijama Turaka. Kauzler u vojnoj istoriji, a J. Han u svojim putopisima; Od Rusa i Slovena: Konstantin filosof, Majkov u istoriji, Giljferding i Benedikt Kuripešić u putopisima, a Bezsonov u književnoj raspravi; Od Srba i Hrvata: Mihajlo Konstantinović iz Ostrovice; Feliks Petančić u putopisu, Mavro Orbini, Jakov Lukarić i Ludvik Tubero (Crević) istorici dubrovčani; despot Đ. Branković (kronika); Jovan Rajić, Danilo Medaković i Milovan Vidaković, istorici; Fr. Rački i Arnim Pavić (istorijski i književno), Vasilije Subotić (filosofsko-kritička rasmatranja), Đorđe Maletić (istorijsko-kritički opis), A. T. Brlić (prevod turskih izvora) Stojan Novaković, Nikola Krstić, Čeda Mijatović, Petranović i Stanoje Bošković (stari spisi, kritika i opisi); Miloš Milojević (narodna predanja); i osim svega toga srpske narodne pesme i letopisi o bici Kosovskoj.

Ali od sviju spisa o ovome događaju najvažnija su ova dva: Knez Lazar od I. Ruvarca arhimandrita, i Vuk Branković od Ljub. Kovačevića profesora. Oba su se pojavila u prošloj godini, dakle najnovija su dela, ali i najpotpunija. Ovim dvema istorijskim raspravama ima da se zahvali, što danas o bici kosovskoj možemo da govorimo sa dovoljno pouzdanosti.

Istorici i pisci, dakle, razne vrste i naroda, pisali su o ovom znamenitom istorijskom događaju evropskome, o bici Kosovskoj, ali je to uopšte, a za nas vojnike još i posebice, nedovoljno.

Srpski narod ispevao je čitavu tužnu epopeju o krvavome boju kosovskome, ispričao je na razne načine ovo svoje veliko ali i žalosno delo, nu to je ne samo dosta nejasno, nego i nepouzdano.

Pa kad ceo narod peva i oseća ono, što se pre 500 godina dogodilo, zar može nas, srpske vojnike, potomke onih slavnih vitezova, što onako junački žrtvovaše svoj život „za veru i otadžbinu“, zar može, velim, nas ne zanimati u najvećim pojedinostima ta krvava istina, ali slavni događaj u našoj istoriji, te da se ne zapitamo:

Šta je i kako je bilo?
Da li je moralo tako da bude? i
Da li je moglo i trebalo drugačije da bude?

Ta su me pitanja vazda rukovodila, kadgod sam pomišljao na bitku Kosovsku.

Svaki je istorijski događaj posledica izvesnih uzroka, koji su ga izazvali. Istraživanjem ovih uzroka, upoznavanjem sa motorima, koji su razne događaje pokrenuli, može da se sudi: zašto se šta u istoriji dogodilo, i da li je moglo i drugačije da bude?

Da može da se pravilno sudi o Kosovskoj bici, treba mnogo što šta znati i razumeti, pa tek onda moći će se i pravilna ocena o njoj izreći.

Stoga se i ja u ovoj studiji nisam ograničio na samu Kosovsku bitku, nego sam ukratko izložio i sve ono, što je njoj prethodilo, i što s njome u vezi stoji; stoga sam pretresao sve faktore, koji su na njeno rešenje uplivali, pa tek posle pristupio i njenom pretresu, pa i samoj njenoj oceni.

Toliko, radi obaveštenja ovoga što sleduje.