• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Smrt nacije
    Smrt nacije

    Smrt nacije

    MI, Pripadnici Naše Nacije, Jedine i Najveće, Svakako Najbolje, propatili smo, jadni smo, nesrećni smo.
    Niko nije propatio poput nas! Mi smo svakako najviše propatili. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Ko drugo priča, ili je izdajnik (dakle, domicilna ništarija) ili strani plaćenik (judeomasonokatolikoamerikano-homoseksualnozapadnoevropljanin – izabrati deo po želji).
    Da li vam je ovo poznato?
    Lokalnih publikacija (mahom žute štampe, štampe koja je toliko žuta da je skoro crna) u kojima se srpski martirijum forsira preko svake granice trpeljivosti ima kao pleve. Dovoljno je otvoriti kojekakve geopolitičke pečate i nasumice izabrati stranu za čitanje – na svakoj se nalazi po neki Srbin koji „pati“. Jadan narod! Sve jad do jada. Neki su i skovali pesmu (Jadan narod / još jadnije duše / kad mu jezik, pismo / kvare, ruše!). Neki prosto urlaju po raznoraznim javnim i manje javnim glasilima kako je narod „jadan“. Jadni mi, jadni mi. Kukumavkanje, žalopojke i tugaljivo jadikovanje su prerekvizit za naciju. Nacija mora da pati da bi postojala. Svi moraju da pate kako bi se stvorio lažni osećaj kolektivnosti. „Nacija je predstavljena kao perenitet diskriminacije i persekucije“, kako bi potom sa lakoćom bilo opravdano diskriminisati druge. „Velika prednost mita o paćeništvu da pojačava identitet granica moralnim značajem: oni koji su potlačeni su moralno superiorniji od svojih tlačitelja,“[1] pisao je Kolste. U prevodu: govorimo o istom onome što je Niče nazvao „moralom robova“. Nacija pravi od ljudi poslušne robove. Nacionalista je samo čovek koji ni ne zna da je intelektualni rob, intelektualno vlasnitšvo elita koje mu serviraju pseudonauku.
    Da, nacionalist je rob. Ponizni, poslušni rob nacije. Nacija je naša…i mi smo nacijini. Eto još jedne verzije.
    Nacija, tako, pati na svoj sopstveni način. Svima ostalima je dobro, ali nama nije, jerbo smo mi propatili. A ako je ipak i neko drugi propatio, mi smo zasigurno propatili više od njih! Nesumnjivo!
    Ovaj poremećeni uzus misli dolazi i u individualnim pakovanjima. Dobro se sećam jednog predavanja u Italiji, naime, jedna starija profesorka obznanila je svoj stav: „Razumem ja žrtve silovanja, naravno, strašno je to, ali ne može da se poredi sa onime kako smo mi propatili u Drugom svetskom ratu; žrtve silovanja makar prežive“. To je taj maraton patnje u kojem se nacije i etniciteti takmiče u tome ko je jadniji.

    Vise detalja
    Šifra: 40611
    297 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    MI, Pripadnici Naše Nacije, Jedine i Najveće, Svakako Najbolje, propatili smo, jadni smo, nesrećni smo.
    Niko nije propatio poput nas! Mi smo svakako najviše propatili. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Ko drugo priča, ili je izdajnik (dakle, domicilna ništarija) ili strani plaćenik (judeomasonokatolikoamerikano-homoseksualnozapadnoevropljanin – izabrati deo po želji).
    Da li vam je ovo poznato?
    Lokalnih publikacija (mahom žute štampe, štampe koja je toliko žuta da je skoro crna) u kojima se srpski martirijum forsira preko svake granice trpeljivosti ima kao pleve. Dovoljno je otvoriti kojekakve geopolitičke pečate i nasumice izabrati stranu za čitanje – na svakoj se nalazi po neki Srbin koji „pati“. Jadan narod! Sve jad do jada. Neki su i skovali pesmu (Jadan narod / još jadnije duše / kad mu jezik, pismo / kvare, ruše!). Neki prosto urlaju po raznoraznim javnim i manje javnim glasilima kako je narod „jadan“. Jadni mi, jadni mi. Kukumavkanje, žalopojke i tugaljivo jadikovanje su prerekvizit za naciju. Nacija mora da pati da bi postojala. Svi moraju da pate kako bi se stvorio lažni osećaj kolektivnosti. „Nacija je predstavljena kao perenitet diskriminacije i persekucije“, kako bi potom sa lakoćom bilo opravdano diskriminisati druge. „Velika prednost mita o paćeništvu da pojačava identitet granica moralnim značajem: oni koji su potlačeni su moralno superiorniji od svojih tlačitelja,“[1] pisao je Kolste. U prevodu: govorimo o istom onome što je Niče nazvao „moralom robova“. Nacija pravi od ljudi poslušne robove. Nacionalista je samo čovek koji ni ne zna da je intelektualni rob, intelektualno vlasnitšvo elita koje mu serviraju pseudonauku.
    Da, nacionalist je rob. Ponizni, poslušni rob nacije. Nacija je naša…i mi smo nacijini. Eto još jedne verzije.
    Nacija, tako, pati na svoj sopstveni način. Svima ostalima je dobro, ali nama nije, jerbo smo mi propatili. A ako je ipak i neko drugi propatio, mi smo zasigurno propatili više od njih! Nesumnjivo!
    Ovaj poremećeni uzus misli dolazi i u individualnim pakovanjima. Dobro se sećam jednog predavanja u Italiji, naime, jedna starija profesorka obznanila je svoj stav: „Razumem ja žrtve silovanja, naravno, strašno je to, ali ne može da se poredi sa onime kako smo mi propatili u Drugom svetskom ratu; žrtve silovanja makar prežive“. To je taj maraton patnje u kojem se nacije i etniciteti takmiče u tome ko je jadniji.

    Br.strana: 52

    God.izdanja: 2013.

    Izdavač: Krug centar

    ISBN: 978-86-83523-49-8

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.