Udah praha

Nagrada "PEGAZ" za treće mesto u kategoriji "Zbirka kratkih priča" u 2012. godini!

"Da li ste želeli da u svojim rukama držite knjigu koja o ljubavi govori sa pogledom kroz ružičaste naočare? Ovo onda nije knjiga za vas!

Da li ste želeli priče satkane od čežnje i ljubavnih zapleta? Ovo nikako nije knjiga za vas!

Dragi čitaoci, ako želite da zavirite u svakodnevni život jednog Beograđanina, knjiga ,,Udah Praha“ je pravi izbor za vas!
Pisac nas koristeći se jedinstvenim stilom i formom rečenice, bez uvijanja u stilske figure ostavlja bez daha. Prelazeći iz prvog u treće lice jednine u svojim pričama, navodi nas da na trenutak pomislimo da smo sami pisci i da mi nekom, zapravo, pričamo tu priču.

Posle čitanja knjige ,,Udah praha“ zapitala sam se da li sam već negde uz ispijanje kafice sedela sa Bojanom Vorkapićem, pa je napisao priče u kojima se i sama pronalazim? Zapravo, shvatila sam da svi imamo najčešće nekog druga iz detinjstva koji je otišao, da svako ima svoje mesto koje se jednostavno zove ,, Točionica kod Bože“ i da svako od nas to nosi u sebi. Bojan kao da je zavirio u duše svakog od nas i ta osećanja pretočio bez greške u svoje predivne priče.

,, Sentimentalnost je odista čudna pojava. Pojedinci koji su tome skloni spadaju u naročit soj ljudskih bića čije je ponašanje mahom nedokučivo okolini i zna se da postupaju ili čine određene stvari bez vidnih povoda, iz samo njima znanih poriva. Stoga ih okolina smatra nepredvidljivim, neretko ih izbegava ili im prilazi sa dozom zazora jer nikada ne zna na čemu je sa dotičnim individuama.“ (LJubav u Višnjičkoj banji)

Pisac koji na ovaj način govori o najdubljim ljudskim osećanjima, razotkrivajući svetu različitosti i shvatanja, zaslužuje da se nađe u plejadi dobrih pisaca, dok nas priča koja povodom sentimentalnosti u sebi krije prekor sredine, nerazumevanje ljudi, ishitrenost donošenja zaključaka navodi da se zapitamo kom delu sveta pripadamo, i kako posmatramo ljude koji vole, naročito u ovom, ovakvom veku u kojem živimo? Da li smo zaista postali imuni na reči, ili samo na one reči koje ništa više ne govore? Da li smo postali imuni na ljudskost?

Knjiga ,,Udah praha’’nudi pregršt reči sklopljenih u rečenice koje svakodnevno čujemo, koje izgovaramo, kojima komuniciramo, i koliko god delovalo čudno, nikad se baš tih svakodnevnih rečenica ne odričemo. Ono što će vas fascinirati, verujem, upravo je činjenica da se knjiga ne iscrpljuje na svakodnevnostima. Da li ste znali da...?

,,…Novije generacije verovatno o tome ne znaju, ali dvadesetih godina prošlog veka Beograd i Srbiju preplavili su izgnanici iz carske Rusije, odnosno iz novonastalog Sovjetskog Saveza. Mnogi su se zatekli na Dardanelima i Bosforu usred ratnog vihora i tamo stradali zajedno sa snagama Komonvelta iz Australije i Engleske. Kasnije je jedna veća skupina bila smeštena u prihvatnim logorima u Solunu i nakon nekoliko godina razmilela se po čitavom Balkanu, pa tako mnogi stigoše u Beograd. Oni su, postoje mnoga svedočenja, bili suočeni sa svom onom životnom surovošću, sa mukama prilagođavanja i preživljavanja o kojima su samo mogli čitati kod svojih klasika: Turgenjeva, Dobroljubova i ostalih...” (Priča: Tvrđava Arhangelsk)

Upravo tako! Ova knjiga nam otkiva i neke tajne istorije Beograda, njegov ritam i dušu njegovih stanovnika, i vodi nas na putovanje na kome se račun plaća tek po zavšetku vožnje, kao i uvek kada putujemo kroz vreme unazad.

,, Natalija i Valerij Stavrogin, Radivoj Matić, Vlatko Andrić, Svetomir - Sveta Krasić...“

Da li poznajete ove ljude? Koliko je njihova sudbina slična vašoj i u kom ste se liku pronašli proverite sami, ali ne zaboravite da, kako to sam pisac ove zadivljujuće knjige kaže: ,, Nikada ljudi ne nestaju. Naboj ljubavi večno lebdi u vazduhu“.

Sasvim sam sigurna da će ova knjiga pronaći put do čitalaca. I još sam sigurnija da će u njoj uživati čitajući je.

Bojanu Vorkapiću od srca želim puno uspeha u svetu književnosti, i dobrodošlicu među ,,Pegazove’’ autore koji stvaraju besmrtna književna dela!"

Milena Milikić

Autor knjige ,,Povratak ljubavi”