Srce iz kamena

Iz recenzija :

’’TRAJANJE KROZ LJUBAV

Već ranije su mostarsko/hercegovačko književno nebo oresili svojim stihovima/pesmama neprolazne vrednosti, pesnici/pisci poput Šantića, Ćorovića, Maka, Dučića i Đikića, te Alije Kebe, Dragana Kulidžana i Vlade Puljića, a taj niz dobrih pesnika nastavljaju Novica Telebak Teni, Safet Sarić i Ibrahim Kajan, a u stopu ih prate još nekoliko vrednih i dobrih pisaca koje je ovo hercegovačko podneblje odnegovalo. Među njima je svakako i Spomenka Denda Hamović čiji rukopis nove (druge) knjige SRCE IZ KAMENA iščitavam već treći put.
Ova pesnikinja svojim stihovima oslikava život onakav kakav on uistinu i jeste: tegoban, mučan, često nerazumljiv, ali lep; i sve njene ljubavi, vera i nada, ali i bol i patnja, nesporazumi i sva beznađa, nikli su u tvrdom, kamenitom, ali osunčanom Mostaru, u tom delu sveta gde ljudi umeju beskrajno (često i bezrazložno) da vole, ali i da svoju ljubav pretvore u čemer, pa i kada za to nema razloga.
------

Nekoliko pesama iz ove veoma dobre knjige s pravom bi mogle da sebi obezbede trajanje u nekom antologijskom izboru, i vredi da cela knjiga traje i greje svoje čitaoce.’’

Palić, 24. marta 2018.
Simo B. Golubović

’’SAN JE NAJLEPŠA STVARNOST!

Počinjem ovaj tekst sa velikim zadovoljstvom citatom iz romana Snovi o zabranjenom voću, autora Fatime Marnisi, u izdanju Lagune – jer upravo u njemu sagledavam Spomenku Dendu Hamović kao ličnost i predanog stvaraoca:

Svako od nas u sebi krije nešto jedinstveno. Neki od nas uspeće da podele svoj dar sa drugima, a neki ne. Oni koji zanemare ono što im je dato proći će kroz život nezadovoljni, žalosni, usamljeni i ljuti. Dar se mora razvijati, deliti i davati. A razvija se predanim radom.

Spomenka Denda Hamović nije upala u zamku zanemarivanja onog što joj je dato, a to je neizmerna ljubav prema poeziji, umetnosti uopšte, i naravno – dar za pisanje stihova koji su kod nje šapat nesna kao u pesmi Zimno, sa vrlo efektnim i mudrim porukama:

Mudro poseji i posadi
Nići će voćke,uberi ih
Neka sok kapa i peni
Ti piši u tišini
Pesma je pir duše
Reka i otrov upije
Istoči sve zimno
I život osvetli.

Razvijala je i nesebično delila pesnikinja svoj dar upravo predanim radom ne samo na svojim pesmama, već i maestralnim izborom u objavljivanju stihova naših i stranih pesnika uz, po tematici odgovarajuću, umetničku sliku poznatih slikara sveta. Ali, to je već deo njene biografije koji dopunjuje sliku o njenoj ličnosti, a čitaoci i ja ćemo se sada posvetiti onome što je lirsko u njenoj duši, a nalazi se u drugoj po redu zbirci njenih pesama, simboličnog naziva Srce iz kamena. Hercegovina, kojoj po rođenju pesnikinja pripada je kamenita, zagonetna...i priroda i istorija su se poigravale sa njom, stvorivši ljude kršne, inteligentne i ponosite sa srcem iz kamena, a ne od kamena...ljude koji znaju da vole, pate, raduju se i tuguju, ali samo na izgled ‒ stameni i mirni.
--------

Ne kaže se uzalud Nomen est omen, prevedeno sa latinskog – Ime je znak, sudbina. Pesnikinja s ponosom nosi svoje ime Spomenka, jer je uspela da na suptilan način svojim stvaralaštvom, samu sebe u spomen utka u tok vremena zauvek! Apsolutno je svesna koliku moć ima pisana reč u istoimenoj pesmi koju prenosim u celosti:

Zove me reč
Umorio mi se dan.

Zove me reč
Umorio mi se san.

Zove me reč
Daleko je noć.

Zove me reč
Samo ona ima moć.

Ova zbirka je namenjena svima koji znaju šta znači kada se misao u stihove rascveta, i kako pesnikinja neposrednim obraćanjem čitaocu kaže:

Ti čitaš pesme moje
Znaš da u njima sve je.
Iza srebrnog osmeha
Te iskre mi duša lije...’’

Beograd, 30. maj 2018.
Svetlana Janković Mitić