Imena u dečanskim hrisovuljama
Milica Grković
Imena u dečanskim hrisovuljama Milica Grković
Izdavač - Filozofski Fakultet u Novom Sadu 1983 godine, povez broširan, strana 213, format 24X17 cm
veoma dobro očuvana
imenoslov
srpski
stara srpska imena
Ономастика је у нашој срединн још увек млада грана лингвистике. Захвата изузетно занимљиво подручје за различите истраживачке делатности, али се ипак налази у групи научних дисциплина које су до скоро биле неоправдано запостављене. Не сме се заобићи чињеница да резултати ономастичких проучавања нису основа само за лингвистичке студије него су и незаобилазни извори за историју, етнографију, социологију, психологију и многе друге науке. Ономастички подаци често иду у ред најстаријих и најпоузданијих језичких сведочанстава о променама и кретањима становништва, а понекад су једине белеге народа несталих са светске позорнице, спомени из времена о коме није остало никаквих писаних трагова, чак ни остатака материјалне културе. Често говоре сигурније од предања и истинитије од не увек довољно поузданих докумената.
Топоними су остајали у употреби, окамењени, када су одлазили народи који су их створили. Кумани су прошли преко Балкана, нису оставнли ни царство ни књигу, али је њихово име у називима уткано у наш топонимијски пејсаж. На Пепопонезу нема живих сећања на Словене, само су у камен урезана словенска имена остала као сигуран доказ да су нам преци у тим странама nребивали, тражећи пут према топлом мору.
Многа данашња непрозирна имена места чувају стара лична имена, заборављена, нејасна или неразумљива. Топоним Сирогојно чува траг двочланог словенског имена Сирогој, Крагујевац - мушко име Крагуј, Ваљево - данас непознато Хвал, а Лапово - прастаро име Хлап. Најмањи делић земље има своје име; дакле, све је прекривена густом мрежом ономастичких података.
Најстарија ономастичка грађа балканских Словена забележена је у грчким и латинским документима и представља изузетно драгоцен материјал не само за историју јужнословенских језика већ и за историју језика на којима су извори били писани. Ипак, најбогатију ризницу сваковрсних имена представљају споменици писани на словенском југу глагољицом, ћирилицом или латиницом. Они су темељ за историјску и упоредну јужнословенску ономастику. То обиље наслеђа је подстакло и изазвало интерес да се сабере, проучи и открије све оно што сведочи о прошлости нашег и суседних народа.
