Praistorijska arheologija

Naslov: Praistorijska arheologija (četvrto izdanje)
Autor: Dr Branko Gavela
Obim strana: 293
Format: 17 x 23.5 cm
Izdavač: Naučna knjiga, Beograd
Godina izdanja: 1982.
Povez: Broširan

SADRŽAJ:
1. Difinicija, metod i istorijat arheologije
2. Arheologija diluvijuma
3. Kvartarni čovek
4. Kulture paleolitika
5. Duhovna kultura paleolitika
6. Paleolitske kulture na području Jugoslavije
7. Prelazno doba od paleolitika ka neolitu
8. Epoha i kultura neolitika
9. Materijalna kultura neolitika
10. Neolitske kulturne oblasti u Evropi
11. Duhovna kultura neolitika
12. Bronzano doba
13. Kultura bronzanog doba u Egejskoj Oblasti
14. Prostorna podela civilizacija bronzanog doba u kontinentalnoj Evropi
15. Duhovna kultura bronzanog doba
16. Gvozdeno doba
17. Mladji period gvozdenog doba. Laten

ODLOMAK IZ KNJIGE: (3. KVARTARNI ČOVEK)
`Pojavu i prisustvo u prirodi čoveka u starijim, ranim epohama kvartarnog doba potvrdjuju mnogobrojni fosilni ljudski ostaci, čija geološka stratigrafija i paleontološka sredina ukazuju na početke diluvijuma kao epohe u kojoj se čovek izdvaja u potpuno odredjenu i zasebnu vrstu. Fosili kvartarnog čoveka, rasprostranjeni po raznim stranama i raznim kontinentima, pokazali su takve razlike u antropološkoj strukturi paleolitskog čoveka koje dopuštaju izdvajanje različitih rasnih ili bolje antropoloških tipova diluvijalnog čoveka, koji po mnogim svojim osobinama veoma daleko stoji od svih poznatih tipova savremenog čoveka.
Rezultati dosadašnjih otkrića fosila diluvijalnog čoveka pokazali su, u većini slučajeva, da je taj čovek živeo u malim grupama, za razliku od mnogih drugih vrsta visoko organizovanih mamifera i vertebrata. S druge strane, relativno retki nalasci ljudskih fosila ne potiču od malobrojnosti ljudske vrste i njene slabe rasprostranjenosti, nego su posledica ili slabog konzervisanja ljudskih ostataka ili su stvar nepoznavanja terena na kome je živeo čovek starijeg paleolita. Pećine, u kojima je čovek od početka velikih glacijacija nalazio prirodni zaklon i sklonište, pretstavljaju mesta na kojima se najbolje vršila fosilizacija njegovih kostiju. isto takav proces izvršio se i na skeletima koji su namerno pokopani u zemlju. Redji su slučajevi konzervisanja ljudskih ostataka u stenama i vulkanskim i drugim materijama, u koje je čovek dospeo usled tektonskih poremećaja koji su i njega zahvatili. Zbog nedostatka tačnijih stratigrafskih podataka u ovakvim slučajevima teže se može odrediti doba kome fosili pripadaju, ako im odredjene odlike na skeletu, naročito na kostima lobanje, nisu jasno izražene.`

Knjiga je dobro očuvana, nekorišćena.