Brak duhovni podvig

„Brak – duhovni podvig“ Vasilija Bakojanisa je knjiga posvećena braku kao dubokoj životnoj, duhovnoj i međuljudskoj zajednici koja zahteva mnogo više od međusobne naklonosti i ljubavi. Polazeći od jednostavne činjenice da je svaki čovek jedinstvena i neponovljiva ličnost, autor ukazuje na prirodne razlike koje postoje između supružnika i na izazove koji iz tih razlika proizlaze. Ako se ljudi razlikuju po karakteru, temperamentu, navikama, potrebama i načinu razmišljanja, onda zajednički život dvoje ljudi neminovno donosi neslaganja, sukobe i trenutke nerazumevanja.

Upravo zbog toga autor ne predstavlja brak kao odnos u kojem se dvoje ljudi uvek slažu i bez teškoća pronalaze zajednički jezik. Naprotiv, različitost supružnika vidi kao jedan od najvećih izazova, ali istovremeno i kao priliku za lični i duhovni rast. Čovek se ponekad teško usaglašava čak i sa samim sobom, menjajući mišljenja, raspoloženja i stavove, pa je prirodno da još teže pronalazi potpuno slaganje sa drugom osobom. Brak zato zahteva spremnost na razgovor, strpljenje, odricanje, praštanje i stalni trud da se zajedništvo sačuva.

Jedna od centralnih poruka knjige jeste da „neslaganje karaktera“ samo po sebi ne mora biti razlog za kraj braka. Razlike između supružnika postoje gotovo u svakoj zajednici, ali način na koji se supružnici odnose prema tim razlikama može odlučiti da li će one postati izvor trajnog sukoba ili mogućnost za međusobno upoznavanje i sazrevanje. Kada nema volje da se brak čuva i kada svaka razlika postane povod za sukob, zajednički život može se pretvoriti u svojevrsni „bokserski meč“, u kojem supružnici više ne pokušavaju da razumeju jedno drugo, već da pobede.

Bakojanis zato brak posmatra kao zajednički podvig. To znači da supružnici ne treba da očekuju da će zajednički život automatski biti lak i bez problema, već da treba da budu spremni da zajedno rade na svom odnosu. Ljubav se u tom smislu ne svodi samo na osećanje, već podrazumeva i odluku da se druga osoba prihvati sa njenim slabostima, razlikama i nesavršenostima.

Posebno mesto u knjizi zauzima hrišćansko razumevanje braka. Autor se oslanja na biblijsko određenje braka kao „tajne velike“ i na misli Svetog Jovana Zlatousta o svetoj ustanovi braka. Brak se tako posmatra kao zajednica muškarca i žene u kojoj se dve različite ličnosti sjedinjuju i nastoje da čitav život provedu zajedno u miru, ljubavi i uzajamnom razumevanju. Upravo u tome i jeste njegova velika tajna: kako dve osobe koje se ni u čemu ne moraju potpuno podudarati mogu izgraditi trajnu i skladnu zajednicu.

Knjiga je zamišljena kao svojevrsni vodič za dobro supružništvo, odnosno za izgradnju lepog i uspešnog braka. Autor nastoji da čitaoca usmeri ka realnijem razumevanju bračnog života, u kojem postoje i lepi i teški trenuci. Umesto idealizovane slike zajednice bez sukoba, naglašava se potreba za trudom i spremnošću da se problemi rešavaju, a ne da se pri prvom ozbiljnijem neslaganju odustane od odnosa.

„Brak – duhovni podvig“ posebno može biti značajan čitaocima koji brak posmatraju iz perspektive pravoslavne vere i žele da svoj odnos prema supružniku sagledaju kroz hrišćansko učenje. Autor bračnu zajednicu ne odvaja od duhovnog života, već upravo u svakodnevnom odnosu dvoje ljudi vidi mogućnost za napredovanje u veri, razvijanje strpljenja, praštanja i ljubavi prema drugome.

Duhovni podvig o kojem govori naslov ne podrazumeva samo velike i izuzetne postupke. On se ostvaruje i kroz svakodnevne situacije: spremnost da se sasluša supružnik, da se oprosti, da se prećuti kada je to mudrije, da se prizna sopstvena greška i da se u trenutku neslaganja ne zaboravi ljubav koja je dvoje ljudi spojila. Upravo kroz takve male, ali stalne izbore brak može postati prostor ličnog sazrevanja.

Autor pritom podseća da supružnici nisu isti i da cilj braka nije da jedno drugo potpuno promene ili pretvore u sopstvenu sliku. Različitosti se ne mogu jednostavno izbrisati. Pravi izazov je naučiti kako sa njima živeti i kako izgraditi zajedništvo uprkos njima. U tom smislu brak postaje škola međusobnog razumevanja, tolerancije i odgovornosti.

Knjiga može biti korisna i onima koji tek razmišljaju o braku, jer ukazuje na činjenicu da zajednički život donosi obavezu koja prevazilazi početnu zaljubljenost. Isto tako, može biti značajna supružnicima koji se suočavaju sa nesuglasicama i žele da svoj odnos sagledaju iz drugačije perspektive. Umesto pitanja ko je u pravu, knjiga podstiče razmišljanje o tome šta supružnici mogu učiniti da sačuvaju zajedništvo.

U osnovi ovog pristupa nalazi se ideja da brak nije završen čin, već odnos koji se neprestano gradi. Potrebno je svakodnevno ulagati trud kako bi se sačuvali bliskost, poštovanje i poverenje. Kada se brak doživljava samo kao pravo na sreću bez spremnosti na žrtvu i odgovornost, prvi ozbiljni problemi mogu dovesti do udaljavanja. Kada se, međutim, doživljava kao zajednički put, čak i teškoće mogu dobiti drugačiji smisao.

„Brak – duhovni podvig“ zato spaja razmišljanja o svakodnevnim bračnim izazovima sa pravoslavnim pogledom na zajednicu muškarca i žene. Njegova osnovna poruka jeste da brak zahteva borbu, ali ne borbu supružnika jedno protiv drugog, već zajedničku borbu za njihov odnos, mir i ljubav. U toj perspektivi supružnici nisu protivnici već saputnici koji zajedno prolaze kroz život.

Za Bakojanisa brak može postati mnogo više od društvene ili emotivne zajednice. On može biti put ličnog preobražaja i duhovnog napredovanja. Svakodnevno suočavanje sa razlikama, slabostima i potrebama druge osobe pruža priliku da čovek razvija vrline koje su u središtu hrišćanskog života. Zato se supružništvo može doživeti kao duhovni podvig koji, kroz ljubav, strpljenje, praštanje i vernost, vodi čoveka ka višem obliku zajedništva.