BRESKVA

Breskva je jedna od najrasprostranjenijih vrsta voćaka u svetu. Gaji se u umereno toplim predelima Evrope, Azije, Severne Amerike, severne i južne Afrike i Australije. U ukupnoj svetskoj proizvodnji voća zauzima osmo mesto (sa proizvodnjom od 18.000.853 t), a među listopadnim voćkama je na trećem mestu (iza jabuke i kruške). Azija je sa proizvodnjom od 10.448.392 t najveći proizvođač breskve od kontinenata. Za njom dolaze Evropa, Severna Amerika i Afrika. Kina je najveći proizvođač breskve u Aziji i svetu, a za njom slede: Italija, SAD, Španija, Grčka, Francuska i dr.
Breskva potiče iz Kine u kojoj i danas spontano rastu neki njeni divlji srodnici. Na tom području breskva se gaji već više od 4.000 godina. Sa Dalekog istoka, sledeći puteve seoba naroda, trgovine i ratnih pohoda, breskva je preko Persije dospela u Evropu. Prvi pisani podaci o breskvi potiču iz 10. veka pre nove ere. O njoj se najranije pisalo kao o gajenoj voćki (Kolumela, Teofrast, Plinije i dr.). Breskva je veoma kvalitetno, cenjeno i rentabilno voće. U povoljnim prirodnim uslovima i pri korišćenju savremenih sistema gajenja, breskva veoma rano prorodi, tako da već u trećoj godini vrednost prinosa pokriva troškove proizvodnje, odnosno, investicije se brzo otplaćuju. Zahvaljujući svom brzom razvoju, već u šestoj godini postiže maksimalan porast i tako se za kratko vreme ostvaruje pun kapacitet proizvodnje (30, 40 i više t/ha). Ne ugrožava je veliki broj bolesti i štetočina, što praktično znači da je u njenoj proizvodnji upotreba hemijskih zaštitnih sredstava svedena na minimum. Otporna je prema suši, a pokazuje nešto veću osetljivost prema poznim prolećnim mrazevima.

Plod breskve je vrlo atraktivnog izgleda i dobrog kvaliteta. On u sebi sadrži 8–15% suve materije, 4–13% šećera, 0,2–1,5% organskih kiselina, 0,2–0,8% pektinskih materija, oko 0,5% mineralnih materija (naročito K, Ca i P), od 3 do 20 mg% vitamina C, oko 1 mg% provitamina A i vitamina B1 i B2, kao i znatne količine drugih biološki značajnih materija. Kao stono voće, breskva se u Srbiji koristi od kraja maja do druge polovine oktobra. Njeni plodovi su takođe pogodni i za proizvodnju sokova, kompota, bebi kaša, marmelada, džemova, za sušenje, zamrzavanje i dr.