Dositej u srpskoj istoriji i kulturi zbornik

Dositej u srpskoj istoriji i kulturi zbornik
Matica srpska 2011
mek povez
866 strana
24 cm
nova knjiga

Jedno od aktuelnijih pitanja društvenog života u današnjoj Srbiji moglo bi da glasi: kako biti i Srbin i Evropejac? Mogući odgovori vode nas do Dositeja Obradovića, ličnosti iz najvišeg reda srpske istorije...
U Matici srpskoj pre dve večeri predstavljen je reprezentativni zbornik radova “Dositej u srpskoj istoriji i kulturi”, koji su saopšteni na istoimenom međunarodnom naučnom skupu povodom dva veka Dositejeve smrti. Govorili su predsednik MS Dragan Stanić, upravnica Zadužbine Dositej Obradović Mirjana Dragaš, Slavko Gordić, Dušan Ivanić i Marko Nedić.

Sve što se događalo ubogom Dimitriju, a potonjem kaluđeru Dositeju, od nesigurne godine rođenja, 1739/42/44, pa sve do smrti 1811. moglo bi da stane u nekoliko ljudskih života. Ko ne veruje, neka čita njegove knjige (“Život i priključenije”, “Basne”, “Pismo Haralampiju”...) koje se stalno doštampavaju. Dositej je bio, i danas je, pouzdan most između srpskog patrijarhalnog, vizantijskog i evropskog duha, čulo se u MS.

Matica srpska je uvek negovala dositejevski duh i oslanjala se na žive ideje velikog prosvetitelja, prvog srpskog ministra prosvete, osnivača univerziteta, književnika, filozofa, nacionalnog ideologa i kosmopolite. Još 1929. godine pokretač Letopisa MS Georgije Magarašević objavio je Dositejeva pisma. A stihovi Dositejeve himne “Vostani Serbije/ davno si zaspala”, i danas su u osnovi srpske nacionalne ideje.

Govornici nisu zaboravili da pomenu prethodnog predsednika MS Čedomira Popova, koji je mnogo doprineo organizaciji naučnog skupa i objavljivanju Zbornika. U svom saopštenju, akademik Popov je istakao modernost univerzalnih humanističkih poruka i pouka Dositejevog dela. Najvažnijih pet su: verska tolerancija, briga o narodnom jeziku, čitanje i pisanje knjiga, negovanje nauke i prosvete i prosvećivanje žena.

Pomenuto je i saopštenje nedavno preminulog teologa Radovana Bigovića, koji je u dositejevskom maniru poručio da su novoj Evropi (pa i Srbiji) neophodni pomirenje i harmionija između vere i znanja. Jer, čovek je i biće duha i biće raz/uma. A nauci nije suprotstavljena vera, već neznanje i praznoverje.

Govorilo se i o Vladeti Jerotiću, prvom laureatu nagrade “Dositej Obradović” i o njegovom “dositejevskom hodu kroz narod”. Uz još jedno podsećanje da je Skerlić Dositeja Obradovića stavio u ravan Svetog Save.