• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Društveni ugovor
    Društveni ugovor

    Društveni ugovor

    Ruso, očigledno, visoko ceni demokratiju, ali je, u stvarnim odnosima građanskog društva, smatra nemogućom. Ono što je moguće jeste umereni egalitarizam u društvu i umerena republikanska vlast u državi, vlast koja počiva na zakonima i koja je zakonima ograničena. U teoriji jednog uverenog republikanca, kakav je Ruso bio, nije bilo mesta za bilo kakav kult apsolutne, diktatorske vlasti i njenu ti­ransku taštinu. Velikim ljudima, „vođama“, nije bila namenjena uloga diktatora, već nesebičnih, tribunskih branilaca slobode i opštih interesa. Ruso je svesno i iskreno težio, kao što će docnije činiti i Kant, da se u politici i državi nađe mesta za moral i vrlinu lišenu taštine. Takva država bi bila stvarna antiteza despotizmu i apsolutizmu. Slabost njego­ve teorije, kao što smo već primetili, leži u hipostaziranoj „opštoj volji“ koja, u težnji da prevlada partikularne, sebič­ne interese i strasti, istupa naspram individuuma kao ap straktni kolektivitet države ili nacije, čiji se apsolutni autoritet „penetrira u unutrašnjost čoveka“. Upravo ovde postoji mogućnost potčinjavanja individuuma apstraktnoj zajednici, odnosno loše prevladavanje njihove suprotnosti, čemu Ruso nije svesno težio. Zato bi se valjalo složiti sa Erikom Vajlom kada tvrdi da Ruso nije bio ni liberalan, ni autoritaran, već je bio „sujet revolté”. Rusoov revolt bio je upravljen protiv iskvarenosti gra­đanske civilizacije, u kojoj on lično nije nikada nalazio uto­čišta, mira i spokojstva, niti, pak, razumevanja kod njenih ideologa i moćnika. Ruso je prognozirao revoluciju, ali nije bio filozof revolucije. No, u vreme najvišeg uspona građan­skog društva, on je dijagnostikovao njegovu krizu, njegove peripetije i bolesti.
    Treće izdanje jedne od najpoznatijih filozofskih rasprava, knjiga koja predstavlja jedan od temelja savremene filozofsko-političke misli.

    Vise detalja
    Šifra: 91371
    1.100 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Ruso, očigledno, visoko ceni demokratiju, ali je, u stvarnim odnosima građanskog društva, smatra nemogućom. Ono što je moguće jeste umereni egalitarizam u društvu i umerena republikanska vlast u državi, vlast koja počiva na zakonima i koja je zakonima ograničena. U teoriji jednog uverenog republikanca, kakav je Ruso bio, nije bilo mesta za bilo kakav kult apsolutne, diktatorske vlasti i njenu ti­ransku taštinu. Velikim ljudima, „vođama“, nije bila namenjena uloga diktatora, već nesebičnih, tribunskih branilaca slobode i opštih interesa. Ruso je svesno i iskreno težio, kao što će docnije činiti i Kant, da se u politici i državi nađe mesta za moral i vrlinu lišenu taštine. Takva država bi bila stvarna antiteza despotizmu i apsolutizmu. Slabost njego­ve teorije, kao što smo već primetili, leži u hipostaziranoj „opštoj volji“ koja, u težnji da prevlada partikularne, sebič­ne interese i strasti, istupa naspram individuuma kao ap straktni kolektivitet države ili nacije, čiji se apsolutni autoritet „penetrira u unutrašnjost čoveka“. Upravo ovde postoji mogućnost potčinjavanja individuuma apstraktnoj zajednici, odnosno loše prevladavanje njihove suprotnosti, čemu Ruso nije svesno težio. Zato bi se valjalo složiti sa Erikom Vajlom kada tvrdi da Ruso nije bio ni liberalan, ni autoritaran, već je bio „sujet revolté”. Rusoov revolt bio je upravljen protiv iskvarenosti gra­đanske civilizacije, u kojoj on lično nije nikada nalazio uto­čišta, mira i spokojstva, niti, pak, razumevanja kod njenih ideologa i moćnika. Ruso je prognozirao revoluciju, ali nije bio filozof revolucije. No, u vreme najvišeg uspona građan­skog društva, on je dijagnostikovao njegovu krizu, njegove peripetije i bolesti.
    Treće izdanje jedne od najpoznatijih filozofskih rasprava, knjiga koja predstavlja jedan od temelja savremene filozofsko-političke misli.

    Br.strana: 296

    God.izdanja: 2016.

    Izdavač: Filip Višnjić

    ISBN: 9788663091214

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.