• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Filosofija slobode
    Filosofija slobode

    Filosofija slobode

    Predgovor :

    ’’Naslov ove knjige zahteva objašnjenje. Filosofija slobode ovde na označava istraživanje problema slobode kao jednog od filosofskih problema, sloboda ovde ne znači objekt. Filosofija slobode ovde znači - filosofija slobodnih, filosofija koja polazi od slobode, nasuprot filosofiji robova, filosofiji koja proizlazi iz nužnosti, sloboda označava stanje subjekta koji filosofira. Slobodna filosofija je religijska filosofija, intuitivna filosofija, filosofija sinova a ne siročadi. Put ove knjige polazi od slobode u samom početku, a ne dovodi do slobode tek na kraju. Slobodu je nemoguće iz bilo čega izvesti, u njoj je moguće samo izvorno postojati. I božansku istinu nije moguće izvesti, ona se pokazuje u blesku munje, ona je u potpunosti data u otkrovenju. Ova postojana, nepokolebljiva vera u to daje istina data u mističkom doživljaj u, da nije moguće napredovati, uznositi se, ako ispod ne postoji božanski oslonac, bez blagodatne pomoći, kao ostavljen i napušten, otcepljen od vaseljenske duše - to određuje karakter izlagan,a u ovoj knjizi. U njoj se svesno primenjuje metod polaženja, a ne dolaženja, polaženja od onoga što se pokazalo, što se sagledalo kao svetlost, a ne dolaženja do onoga što se još nije pokazalo, sagledalo i što je utonulo u tamu. Ovim putem su išli svi mislioci-mistici, na primer, meni duhovno bliski Franc Bader. Hrišćanska filosofija ili teozofija ove knjige ne pretenduje na "naučnost", ali pretenduje na istinitost. Oba pretenzija je opravdana time što istinu nisam otkrio i izmislio ja, jer ja ispovedam Hristovu religiju. Naučnost nije ni jedini, ni konačni kriterijum istinitosti.

    U ovoj knjizi, čini mi se, postoji unutrašnje jedinstvo i unutrašnja doslednost, mada nema dovoljno ni spoljašnjeg jedinstva ni spoljašnje doslednosti. Pojedini delovi ove knjige su pisani u različito vreme i u odlomcima su štampani u "Problemima filosofije i psihologije". Sada su ti odlomci prerađeni, napisani su novi delovi i sve se pretvorilo u knjigu, koja nije sistematična, ali odražava celovito religiozno-filosofsko shvatanje i osećanje sveta. Bio bih srećan ako bih ovom knjigom u modernoj svesti naglasio niz gorućih religiozno-filosofskih problema, posebno u svesti ljudi koji su krenuli religiozno-mističnim putem. Sada nije vreme obrazovanja sistema, dovršenih i utemeljenih. Sada religiozna filosofija mora da bude izraz i stvaralaštvo života. Sada paradoksalnost filosofiranja može da bude istinski odraz antinomičnosti religioznog života.

    U osnovi "filosofije slobode" se nalazi podela na dva tipa doživljavanja sveta i odnosa prema svetu - mistični i magijski. Mistika se nalazi u sferi slobode, u njoj postoji transcendentni proboj iz nužnosti prirode u slobodu božanskog života. Magija još prebiva u sferi nužnosti, ne napušta začaranost prirode. Magijski put u svim oblastima lako postaje čovekobožanski put. A mistični put mora biti bogočovečanski put. Filosofija slobode je filosofnja bogočovečanstva.

    Moskva, januar 1911. godine’’


    SADRŽAJ

    Predgovor, 5

    Glava I
    FILOSOFIJA I RELIGIJA, 7

    Glava II
    VERA I ZNANJE, 32

    Glava III
    GNOSEOLOŠKI PROBLEM, 64

    Glava IV
    O ANTOLOŠKOJ GNOSEOLOGIJI, 93

    Glava V
    POREKLO ZLA I SMISAO ISTORIJE, 120

    Glava VI
    O HRIŠĆANSKOJ SLOBODI, 192

    Glava VII
    MISTIKA I CRKVA, 205

    Vise detalja
    Šifra: 141975
    550 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Predgovor :

    ’’Naslov ove knjige zahteva objašnjenje. Filosofija slobode ovde na označava istraživanje problema slobode kao jednog od filosofskih problema, sloboda ovde ne znači objekt. Filosofija slobode ovde znači - filosofija slobodnih, filosofija koja polazi od slobode, nasuprot filosofiji robova, filosofiji koja proizlazi iz nužnosti, sloboda označava stanje subjekta koji filosofira. Slobodna filosofija je religijska filosofija, intuitivna filosofija, filosofija sinova a ne siročadi. Put ove knjige polazi od slobode u samom početku, a ne dovodi do slobode tek na kraju. Slobodu je nemoguće iz bilo čega izvesti, u njoj je moguće samo izvorno postojati. I božansku istinu nije moguće izvesti, ona se pokazuje u blesku munje, ona je u potpunosti data u otkrovenju. Ova postojana, nepokolebljiva vera u to daje istina data u mističkom doživljaj u, da nije moguće napredovati, uznositi se, ako ispod ne postoji božanski oslonac, bez blagodatne pomoći, kao ostavljen i napušten, otcepljen od vaseljenske duše - to određuje karakter izlagan,a u ovoj knjizi. U njoj se svesno primenjuje metod polaženja, a ne dolaženja, polaženja od onoga što se pokazalo, što se sagledalo kao svetlost, a ne dolaženja do onoga što se još nije pokazalo, sagledalo i što je utonulo u tamu. Ovim putem su išli svi mislioci-mistici, na primer, meni duhovno bliski Franc Bader. Hrišćanska filosofija ili teozofija ove knjige ne pretenduje na "naučnost", ali pretenduje na istinitost. Oba pretenzija je opravdana time što istinu nisam otkrio i izmislio ja, jer ja ispovedam Hristovu religiju. Naučnost nije ni jedini, ni konačni kriterijum istinitosti.

    U ovoj knjizi, čini mi se, postoji unutrašnje jedinstvo i unutrašnja doslednost, mada nema dovoljno ni spoljašnjeg jedinstva ni spoljašnje doslednosti. Pojedini delovi ove knjige su pisani u različito vreme i u odlomcima su štampani u "Problemima filosofije i psihologije". Sada su ti odlomci prerađeni, napisani su novi delovi i sve se pretvorilo u knjigu, koja nije sistematična, ali odražava celovito religiozno-filosofsko shvatanje i osećanje sveta. Bio bih srećan ako bih ovom knjigom u modernoj svesti naglasio niz gorućih religiozno-filosofskih problema, posebno u svesti ljudi koji su krenuli religiozno-mističnim putem. Sada nije vreme obrazovanja sistema, dovršenih i utemeljenih. Sada religiozna filosofija mora da bude izraz i stvaralaštvo života. Sada paradoksalnost filosofiranja može da bude istinski odraz antinomičnosti religioznog života.

    U osnovi "filosofije slobode" se nalazi podela na dva tipa doživljavanja sveta i odnosa prema svetu - mistični i magijski. Mistika se nalazi u sferi slobode, u njoj postoji transcendentni proboj iz nužnosti prirode u slobodu božanskog života. Magija još prebiva u sferi nužnosti, ne napušta začaranost prirode. Magijski put u svim oblastima lako postaje čovekobožanski put. A mistični put mora biti bogočovečanski put. Filosofija slobode je filosofnja bogočovečanstva.

    Moskva, januar 1911. godine’’


    SADRŽAJ

    Predgovor, 5

    Glava I
    FILOSOFIJA I RELIGIJA, 7

    Glava II
    VERA I ZNANJE, 32

    Glava III
    GNOSEOLOŠKI PROBLEM, 64

    Glava IV
    O ANTOLOŠKOJ GNOSEOLOGIJI, 93

    Glava V
    POREKLO ZLA I SMISAO ISTORIJE, 120

    Glava VI
    O HRIŠĆANSKOJ SLOBODI, 192

    Glava VII
    MISTIKA I CRKVA, 205

    Br.strana: 232

    Povez: Meki povez

    Izdavač: Logos

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.