• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Imaginarni Turčin
    Imaginarni Turčin

    Imaginarni Turčin

    Dvadeseti vek je svet formiranja “globalnog sela”. Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike. Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija. Zato je Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani zainteresovanoj javnosti otvorio svoje prostorije I znanje svojih nastavnika i saradnika za promišljeno razmatranje pojedinih aktuelnih pitanja sadašnjeg vremena. Seriju manifestacija koje su se ređale na Filozofskom fakultetu od 2004. godine nazvali smo Kultura tolerancije. Međutim, tok aktuelnih zbivanja i njegovih refleksija pokazali su da nije dovoljno tek negovati toleranciju. Jer, tolerancija prema drugom i drukčijem može da ima i sasvim razgovetno lice održavanja distance, uzvišenosti, ignorancije. Istorija Osmanskog carstva na evropskom tlu nam očigledno pokazuje da puka trpeljivost ne isključuje i ugnjetavanje drugog. Prema tome, delatna koegzistencija u “globalnom selu” ne može se zasnivati na toleranciji; potrebno je nešto više, potreban je suživot koji se temelji na otvorenosti i uvažavanju drugog i drukčijeg. Biti otvoren prema drugom i drukčijem nije jednostavno, niti je jednostavno uvažavati ih. Otvorenost i uvažavanje ne dolaze sami od sebe, njih treba negovati. Zato smo seriji manifestacija promenili ime nazvavši je Kultura saživota. Poslednja u nizu manifestacija u okviru ove serije održana je krajem septembra 2007. pod naslovom The Image of ‘the Turk’ on the Territory of the Present-Day Slovenia and the Image of the ‘Frank’ in Osmanlis. Na naučnom simpozijumu, organizovanom na inicijativu tadašnje ambasadorke Republike Turske u Sloveniji, gospođe Sine Melek Bajdur, učestvovali su naučnici iz Slovenije i Turske. Na osnovu njihovih rasprava nastao je veći deo monografije Imaginarni Turčin. Svoj sadašnji oblik ova monografija je dobila na naučnom simpozijumu koji je u maju 2008. na University Bilgi u Istanbulu organizovala profesorka Nazan Aksoj pod naslovom Wild West: Images of the Other From Past to Present.

    Monografija Imaginarni Turčin, nastala na osnovu naučnih susreta slovenačkih i turskih naučnika, bavi se važnim pitanjem “Turčina” kao značajnog evropskog Drugog, koje je nastajalo poslednjih pet stotina godina i još se i dandanas javlja u procesu pregovaranja između Evropske unije i Republike Turske o turskom učlanjenju u EU. Utisak je, naime, da se u tim pregovorima “Turčin” još uvek pojavljuje u ulozi nekakvog deus ex machina koja zamagljuje neka bitna pitanja dnevnog reda, a da pri tom ne rešava nijedno. Želja autorâ Imaginarnog Turčina bila je da ovom monografijom doprinesu osvetljavanju i objašnjenju nekih polaznih pitanja tog procesa koja će bar još u narednoj deceniji zaokupljati evropsku diplomatiju i publicistiku.

    Sadržaj

    Božidar Jezernik: UVOD. Stereotipizacija “Turčina - I. Rajko Muršič:
    O SIMBOLIČKOM DRUGOJAČENJU. “Turčin” kao preteće Drugo. – II. Ozlem Kumrular: STVARANJE PREDSTAVE O “TURČINU” NA SREDOZEMLJU U ŠESNAESTOM STOLEĆU. Samorefleksija spram antipropagande . -III.Miha Pintarič : KO SU PANURGIJEVI “TURCI”? – IV. Nedret Kuran-Burčoglu: PREDSTAVE “TURČINA” U NEMAČKIM MEDIJIMA OD RANOG MODERNOG DOBA DO PROSVETITELJSTVA. – V.Peter Simonič: VALVAZOROV NASLEDNI NEPRIJATELJ. -VI. Žale Parla : VI OD BAJRONOVOG ÐAURA DO JEZERNIKOVE DIVLJE EVROPE. Teorija ili istorija?.VII. Bojan Baskar : “PRVI SLOVENAČKI PESNIK U DŽAMIJI”, Orijentalizam u putopisima jednog pesnika s periferije Carstva. -VIII. Alenka Bartulović: “S TURČINOM IMAMO STARI DUG I BOLJE DA GA NAMIRIMO”. Osmanlijski upadi kroz diskurzivnu optiku slovenačke istoriografije i književnostii njihova primenljivost u XXI veku. – Nazan Aksoj: DRUGI U RANIM TURSKIM ROMANIMA . -Aleksandra Njeviara:”DRAGI KOMŠIJA”, TAJ “OPAKI UBICA”. Slika “Turčina” u poljskom jeziku i književnosti. – Bulent Aksoj: MUZIKA OSMANLIJA VIÐENA ZAPADNJAČKIM OČIMA. – Svanibor Petan: ALATURKA-ALAFRANGA KONTINUUM NA BALKANU. Etnomuzikološke perspective. – Ajhan Kaja: DOBA OBEZBEÐIVANJA. Osporavanje multikulturalističke i republikanske političke integracije. – Marko Šuica: PERCEPCIJA OSMANSKOG CARSTVA U SRBIJI.

    Više detalja
    Šifra: 40054
    825 rsd

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Dvadeseti vek je svet formiranja “globalnog sela”. Narodi koje su ljudi ranijih vremena upoznavali samo kroz pripovedanja putnika, obojili su svojom šarolikom kulturom svakodnevicu dvadesetog veka. Drugi i drukčiji prošarali su svet i otvorili mu mnoge nove vidike. To što je nekad bilo samo po sebi razumljivo postalo je tako predmet istraživanja; to što se nekad činilo nepromenljivim, postalo je stvar neprestanih promena. U svakodnevicu mnogih ljudi to je unelo mnoge nepoznanice i nesigurnosti, često izazivajući nedoumice i otpore. Pitanje tolerantnosti prema drugom i drukčijem našlo se na dnevnom redu politike i publicistike. Politika I publicistika tražile su odgovore na to pitanje prema svojim mogućnostima i potrebama; zato su ti odgovori bili površni I češće su postavljali dopunska pitanja nego što su davali upotrebljiva uviđanja. A to otvara prostor i potrebu da se u širu društvenu raspravu aktivnije uključe i humanistika i sociologija. Zato je Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani zainteresovanoj javnosti otvorio svoje prostorije I znanje svojih nastavnika i saradnika za promišljeno razmatranje pojedinih aktuelnih pitanja sadašnjeg vremena. Seriju manifestacija koje su se ređale na Filozofskom fakultetu od 2004. godine nazvali smo Kultura tolerancije. Međutim, tok aktuelnih zbivanja i njegovih refleksija pokazali su da nije dovoljno tek negovati toleranciju. Jer, tolerancija prema drugom i drukčijem može da ima i sasvim razgovetno lice održavanja distance, uzvišenosti, ignorancije. Istorija Osmanskog carstva na evropskom tlu nam očigledno pokazuje da puka trpeljivost ne isključuje i ugnjetavanje drugog. Prema tome, delatna koegzistencija u “globalnom selu” ne može se zasnivati na toleranciji; potrebno je nešto više, potreban je suživot koji se temelji na otvorenosti i uvažavanju drugog i drukčijeg. Biti otvoren prema drugom i drukčijem nije jednostavno, niti je jednostavno uvažavati ih. Otvorenost i uvažavanje ne dolaze sami od sebe, njih treba negovati. Zato smo seriji manifestacija promenili ime nazvavši je Kultura saživota. Poslednja u nizu manifestacija u okviru ove serije održana je krajem septembra 2007. pod naslovom The Image of ‘the Turk’ on the Territory of the Present-Day Slovenia and the Image of the ‘Frank’ in Osmanlis. Na naučnom simpozijumu, organizovanom na inicijativu tadašnje ambasadorke Republike Turske u Sloveniji, gospođe Sine Melek Bajdur, učestvovali su naučnici iz Slovenije i Turske. Na osnovu njihovih rasprava nastao je veći deo monografije Imaginarni Turčin. Svoj sadašnji oblik ova monografija je dobila na naučnom simpozijumu koji je u maju 2008. na University Bilgi u Istanbulu organizovala profesorka Nazan Aksoj pod naslovom Wild West: Images of the Other From Past to Present.

    Monografija Imaginarni Turčin, nastala na osnovu naučnih susreta slovenačkih i turskih naučnika, bavi se važnim pitanjem “Turčina” kao značajnog evropskog Drugog, koje je nastajalo poslednjih pet stotina godina i još se i dandanas javlja u procesu pregovaranja između Evropske unije i Republike Turske o turskom učlanjenju u EU. Utisak je, naime, da se u tim pregovorima “Turčin” još uvek pojavljuje u ulozi nekakvog deus ex machina koja zamagljuje neka bitna pitanja dnevnog reda, a da pri tom ne rešava nijedno. Želja autorâ Imaginarnog Turčina bila je da ovom monografijom doprinesu osvetljavanju i objašnjenju nekih polaznih pitanja tog procesa koja će bar još u narednoj deceniji zaokupljati evropsku diplomatiju i publicistiku.

    Sadržaj

    Božidar Jezernik: UVOD. Stereotipizacija “Turčina - I. Rajko Muršič:
    O SIMBOLIČKOM DRUGOJAČENJU. “Turčin” kao preteće Drugo. – II. Ozlem Kumrular: STVARANJE PREDSTAVE O “TURČINU” NA SREDOZEMLJU U ŠESNAESTOM STOLEĆU. Samorefleksija spram antipropagande . -III.Miha Pintarič : KO SU PANURGIJEVI “TURCI”? – IV. Nedret Kuran-Burčoglu: PREDSTAVE “TURČINA” U NEMAČKIM MEDIJIMA OD RANOG MODERNOG DOBA DO PROSVETITELJSTVA. – V.Peter Simonič: VALVAZOROV NASLEDNI NEPRIJATELJ. -VI. Žale Parla : VI OD BAJRONOVOG ÐAURA DO JEZERNIKOVE DIVLJE EVROPE. Teorija ili istorija?.VII. Bojan Baskar : “PRVI SLOVENAČKI PESNIK U DŽAMIJI”, Orijentalizam u putopisima jednog pesnika s periferije Carstva. -VIII. Alenka Bartulović: “S TURČINOM IMAMO STARI DUG I BOLJE DA GA NAMIRIMO”. Osmanlijski upadi kroz diskurzivnu optiku slovenačke istoriografije i književnostii njihova primenljivost u XXI veku. – Nazan Aksoj: DRUGI U RANIM TURSKIM ROMANIMA . -Aleksandra Njeviara:”DRAGI KOMŠIJA”, TAJ “OPAKI UBICA”. Slika “Turčina” u poljskom jeziku i književnosti. – Bulent Aksoj: MUZIKA OSMANLIJA VIÐENA ZAPADNJAČKIM OČIMA. – Svanibor Petan: ALATURKA-ALAFRANGA KONTINUUM NA BALKANU. Etnomuzikološke perspective. – Ajhan Kaja: DOBA OBEZBEÐIVANJA. Osporavanje multikulturalističke i republikanske političke integracije. – Marko Šuica: PERCEPCIJA OSMANSKOG CARSTVA U SRBIJI.

    Br.strana: 314

    God.izdanja: 2010.

    Izdavač: XX vek

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    Knjige istog pisca

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.