Isijavanje - drugo izdanje

„Isijavanje“, u drugom izdanju, roman je Namika Kabila o povratku, sećanju, pripadanju i nemogućnosti da čovek jednostavno ostavi iza sebe mesto iz kojeg je potekao. Glavni junak Besim, emigrant koji godinama živi u Švedskoj, vraća se u rodnu Hercegovinu sa namerom da se suoči sa kućom i uspomenama koje je davno ostavio. Veruje da je prošlost izgubila svoju moć i da će povratak biti tek praktičan korak u njegovom životu, ali već pri susretu sa starom kućom postaje jasno da ono što je pokušavao da ostavi iza sebe i dalje živi u njemu. Kuća je sačuvana, ali iz nje kao da isijava toplota nekadašnjeg života, neugasiva poput žara koji nikada nije sasvim prestao da tinja.

Kabil povratak ne predstavlja kao jednostavno vraćanje na poznato mesto, već kao susret sadašnjeg čoveka sa sopstvenim poreklom. Besim je fizički otišao iz Hercegovine i izgradio život daleko od nje, ali emocionalna veza sa zavičajem nije nestala. Naprotiv, udaljenost je učinila da pojedini detalji prošlosti postanu još snažniji. Mirisi, ukusi, pejzaži, kuća i poznati predeli postaju svojevrsni okidači sećanja, vraćajući junaka u vreme koje je mislio da je završeno. Ono što je nekada bilo svakodnevno sada dobija gotovo simboličnu vrednost.

U središtu romana nalaze se i velike i male ljubavi koje su ostale iza Besima. Posebno mesto zauzima sećanje na majku, koja se iz progonstva nikada nije vratila za života, ali i davno zabranjena ljubav prema ženi koja danas nosi crninu za bratom stradalim u ratu. Lične sudbine tako se prepliću sa istorijskim traumama prostora na kojem su odrastali junaci. Rat, progonstvo, gubitak i odlazak nisu predstavljeni samo kao velike istorijske činjenice već kao iskustva koja ostaju u ljudima i nastavljaju da oblikuju njihove živote dugo nakon što se događaji završe.

Kuća je pritom mnogo više od mesta radnje. Besim dolazi sa namerom da je proda, želeći da na taj način možda simbolično zatvori jedno poglavlje svog života. Međutim, što se više približava prošlosti, postaje jasnije da kuću nije moguće svesti na nekretninu. Ona čuva uspomene, odsutne ljude, stare ljubavi i čitav jedan svet koji je postojao pre odlaska. Njena nemogućnost da bude samo predmet prodaje postaje metafora za čovekovu nesposobnost da se jednostavno odrekne sopstvenog porekla.

Naslov romana dobija posebno značenje upravo kroz tu predstavu neugasivog žara. „Isijavanje“ nije vatra koju je moguće ugasiti vodom, već unutrašnja toplota prošlosti koja se ponovo rasplamsa čim joj se čovek dovoljno približi. Dovoljno je samo „puhnuti“ u pepeo sećanja da bi se nekadašnji plamen pojavio. Kabil na taj način govori o univerzalnom iskustvu svih onih koji su nekada morali da napuste svoj dom, bilo zbog rata, progona, životnih okolnosti ili sopstvenog izbora, i koji tek nakon godina shvate koliko je teško prekinuti vezu sa mestom iz kojeg su potekli.

Roman se ističe i načinom na koji spaja književno pripovedanje sa senzibilitetom filmskog autora. Kabil pažljivo gradi atmosferu kroz prizore, detalje i osluškivanje prostora, dok jezik ostaje sveden i precizan. Granica između ličnog iskustva, sećanja, fikcije i vizuelnog pripovedanja postaje gotovo neprimetna. Upravo zbog toga „Isijavanje“ deluje neposredno i uverljivo, bez potrebe za velikim gestovima, dok emotivna snaga proizlazi iz onoga što je prećutano, zapamćeno i ponovo proživljeno.

„Isijavanje“ je roman o domu koji čovek može napustiti, ali koji ne mora napustiti njega. Kroz priču o jednom povratku Namik Kabil govori o pripadanju, emigraciji, gubitku, ljubavi i sećanju, ali i o složenom odnosu između čoveka i prostora koji ga je oblikovao. To je priča o prošlosti koja ne prestaje da postoji samo zato što smo fizički otišli od nje i o susretu sa sopstvenim korenima koji može promeniti način na koji razumemo i prošlost i sebe.