• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Istraživanje o državi
    Istraživanje o državi

    Istraživanje o državi

    Reč prevodioca:

    ’’Edita Štajn (Edith Stein) rođena je 12. 10. 1891. godine u Vroclavu (tada Breslau) u jevrejskoj porodici. Najmlađa je od jedanaestoro dece. Umorena je 9. 8. 1942. u koncentracionom logoru Aušvic.

    Iako vaspitana u duhu jevrejske verske tradicije, Štajnova je u mladosti ipak postala agnostik. U političkom smislu bila je liberalno opredeljena i aktivna u ženskom pokretu.

    Posle mature, studirala je u rodnom gradu od 1911. do 1913. psihologiju, istoriju i filozofiju kod Riharda Henigsvalda i Vilhelma Šterna. Podstaknuta Logičkim istraživanjima Edmunda Huserla, prešla je u Getingen i tamo, kod sâmog Huserla, nastavila svoje studije filozofije. Pripadala je tamošnjem „Fenomenološkom društvu“, gde je imala priliku da se susreće s Maksom Šelerom, Adolfom Rajnahom, Romanom Ingardenom, Hedvigom Konrad-Marcijus i drugim predstavnicima fenomenologije. Štajnova je 1916, kod Huserla kao mentora, doktorirala s najvišom ocenom (summa cum laude) disertacijom pod naslovom Problem uosećavanja u svom istorijskom razvitku i u fenomenološkom razmatranju, čiji je jedan deo, koji je nosio naslov O problemu uosećavanja, objavljen 1917. godine. Taj rad posvedočuje da je ona potpuno ovladala fenomenološkim metodom, osobito transcendentalnom redukcijom. Od 1916. do 1918. Štajnova je u Frajburgu bila Huserlova privatna asistentkinja. Često se pominje da je ona prva žena koja je imala takvu poziciju u filozofiji. Posle nje, Huserlov asistent postao je Martin Hajdeger.

    U čuvenom Godišnjaku za filozofiju i fenomenološko istraživanje, čiji je glavni urednik bio Huserl, Edita Štajn je tokom dvadesetih godina prošlog stoleća objavila zapažene rasprave koje su učvrstile njenu filozofsku reputaciju. Tu su na prvom mestu njeni Prilozi za filozofsko zasnivanje psihologije i duhovnih nauka, kao i njeno Istraživanje o državi iz 1925. godine. Ova rasprava je napisana pod neskrivenim impulsima koji su poticali iz fenomenološkopravnih radova prerano preminulog Adolfa Rajnaha (1883‒1917), pogotovo kada je reč o njegovoj ideji čistog prava, koju je Štajnova usvojila kao sopstveno polazište i misao-vodilju. To, razume se, nikako ne znači da se Štajnova uvek i u svemu kretala Rajnahovim tragovima. Naprotiv, u Istraživanju o državi pokazala je zavidan nivo samostalnosti u razmatranju o osnovnim problemima filozofije države i prava, a bila je kadra da zauzme kritički stav čak i prema takvom jednom naučnom autoritetu kakav je, s obzirom na pitanje o državi, nesumnjivo bio Georg Jelinek.

    Počev od 1917, Štajnova je, ne bez podstreka Rajnahove udovice, stala da se intenzivno bavi hrišćanstvom. Prvog januara 1922. krštena je i tako prešla u katolicizam. Pročitavši autobiografiju Tereze Avilske, odlučila je da postane hrišćanka, katolikinja i karmelićanka. Od 1923. do 1931. bila je nastavnica na Liceju Sv. Magdalene u Špajeru. Tih godina radila je na prevođenju Tome Akvinskog (De Veritate) i nastojala da spoji tomizam i Huserlovu fenomenologiju. Godine 1932. prihvatila je mesto docentkinje na Nemačkom institutu za naučnu pedagogiju u Minsteru, ali ga je već naredne godine morala napustiti, jer je došla pod udar tzv. Nirnberških zakona. Ubrzo zatim pristupila je redu Karmelićana, dobivši 1934. monaško ime Teresia Benedicta a Cruce. Živela je u manastiru, radeći na delu Konačno i večno bivstvo ‒ Pokušaj uzlaženja do smisla bivstva (1936). Njenim glavnim delom iz filozofije religije, odnosno teologije, smatra se Nauka o krstu, ali je ono ostalo nedovršeno zbog autorkine mučeničke smrti.

    Krajem 1938. premeštena je iz bezbednosnih razloga u manastir Eht u Holandiji, ali ju je tamo, zajedno s njenom sestrom Rozom, koja je takođe prešla u katoličanstvo, Gestapo pronašao, uhapsio i deportovao u Aušvic, gde je njen ovozemaljski život, kao i sestrin, okončan u gasnoj komori. Edita Štajn je proglašena blaženom (beatifikovana) 1987, a kanonizovana kao svetica 1998. godine.

    Sabrana dela Edite Štajn u dvadeset sedam tomova objavljena su kod izdavača Herdera u periodu od 2002. do 2013.

    Koliko je prevodiocu poznato, Istraživanje o državi prvi je obimniji spis Edite Štajn koji je preveden na srpski jezik.’’

    Danilo Basta

    Vise detalja
    Šifra: 206126
    880 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Reč prevodioca:

    ’’Edita Štajn (Edith Stein) rođena je 12. 10. 1891. godine u Vroclavu (tada Breslau) u jevrejskoj porodici. Najmlađa je od jedanaestoro dece. Umorena je 9. 8. 1942. u koncentracionom logoru Aušvic.

    Iako vaspitana u duhu jevrejske verske tradicije, Štajnova je u mladosti ipak postala agnostik. U političkom smislu bila je liberalno opredeljena i aktivna u ženskom pokretu.

    Posle mature, studirala je u rodnom gradu od 1911. do 1913. psihologiju, istoriju i filozofiju kod Riharda Henigsvalda i Vilhelma Šterna. Podstaknuta Logičkim istraživanjima Edmunda Huserla, prešla je u Getingen i tamo, kod sâmog Huserla, nastavila svoje studije filozofije. Pripadala je tamošnjem „Fenomenološkom društvu“, gde je imala priliku da se susreće s Maksom Šelerom, Adolfom Rajnahom, Romanom Ingardenom, Hedvigom Konrad-Marcijus i drugim predstavnicima fenomenologije. Štajnova je 1916, kod Huserla kao mentora, doktorirala s najvišom ocenom (summa cum laude) disertacijom pod naslovom Problem uosećavanja u svom istorijskom razvitku i u fenomenološkom razmatranju, čiji je jedan deo, koji je nosio naslov O problemu uosećavanja, objavljen 1917. godine. Taj rad posvedočuje da je ona potpuno ovladala fenomenološkim metodom, osobito transcendentalnom redukcijom. Od 1916. do 1918. Štajnova je u Frajburgu bila Huserlova privatna asistentkinja. Često se pominje da je ona prva žena koja je imala takvu poziciju u filozofiji. Posle nje, Huserlov asistent postao je Martin Hajdeger.

    U čuvenom Godišnjaku za filozofiju i fenomenološko istraživanje, čiji je glavni urednik bio Huserl, Edita Štajn je tokom dvadesetih godina prošlog stoleća objavila zapažene rasprave koje su učvrstile njenu filozofsku reputaciju. Tu su na prvom mestu njeni Prilozi za filozofsko zasnivanje psihologije i duhovnih nauka, kao i njeno Istraživanje o državi iz 1925. godine. Ova rasprava je napisana pod neskrivenim impulsima koji su poticali iz fenomenološkopravnih radova prerano preminulog Adolfa Rajnaha (1883‒1917), pogotovo kada je reč o njegovoj ideji čistog prava, koju je Štajnova usvojila kao sopstveno polazište i misao-vodilju. To, razume se, nikako ne znači da se Štajnova uvek i u svemu kretala Rajnahovim tragovima. Naprotiv, u Istraživanju o državi pokazala je zavidan nivo samostalnosti u razmatranju o osnovnim problemima filozofije države i prava, a bila je kadra da zauzme kritički stav čak i prema takvom jednom naučnom autoritetu kakav je, s obzirom na pitanje o državi, nesumnjivo bio Georg Jelinek.

    Počev od 1917, Štajnova je, ne bez podstreka Rajnahove udovice, stala da se intenzivno bavi hrišćanstvom. Prvog januara 1922. krštena je i tako prešla u katolicizam. Pročitavši autobiografiju Tereze Avilske, odlučila je da postane hrišćanka, katolikinja i karmelićanka. Od 1923. do 1931. bila je nastavnica na Liceju Sv. Magdalene u Špajeru. Tih godina radila je na prevođenju Tome Akvinskog (De Veritate) i nastojala da spoji tomizam i Huserlovu fenomenologiju. Godine 1932. prihvatila je mesto docentkinje na Nemačkom institutu za naučnu pedagogiju u Minsteru, ali ga je već naredne godine morala napustiti, jer je došla pod udar tzv. Nirnberških zakona. Ubrzo zatim pristupila je redu Karmelićana, dobivši 1934. monaško ime Teresia Benedicta a Cruce. Živela je u manastiru, radeći na delu Konačno i večno bivstvo ‒ Pokušaj uzlaženja do smisla bivstva (1936). Njenim glavnim delom iz filozofije religije, odnosno teologije, smatra se Nauka o krstu, ali je ono ostalo nedovršeno zbog autorkine mučeničke smrti.

    Krajem 1938. premeštena je iz bezbednosnih razloga u manastir Eht u Holandiji, ali ju je tamo, zajedno s njenom sestrom Rozom, koja je takođe prešla u katoličanstvo, Gestapo pronašao, uhapsio i deportovao u Aušvic, gde je njen ovozemaljski život, kao i sestrin, okončan u gasnoj komori. Edita Štajn je proglašena blaženom (beatifikovana) 1987, a kanonizovana kao svetica 1998. godine.

    Sabrana dela Edite Štajn u dvadeset sedam tomova objavljena su kod izdavača Herdera u periodu od 2002. do 2013.

    Koliko je prevodiocu poznato, Istraživanje o državi prvi je obimniji spis Edite Štajn koji je preveden na srpski jezik.’’

    Danilo Basta

    Br.strana: 178

    Povez: Meki povez

    God.izdanja: 2021.

    Izdavač: Gutenbergova galaksija

    ISBN: 9788670583665

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.