• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Između krajnosti
    Između krajnosti

    Između krajnosti

    Odlomak:

    Želja da napišem knjigu o Džoniju Štuliću i Azri rođena je istog dana kad i Štulić: 11. aprila. Dan je bio ponede-ljak, godina 2016, a Facebook pun rođendanskih čestitki bivšem Azrinom šefu. Prvi post koji sam video bio je naj-kraći i najuzdržaniji. Ipak, na mene je ostavio naročit uti-sak. Pisalo je samo 63. rođendan, a ispod toga nalazila se crno-bela fotografija Džonija s početka osamdesetih. Bila je to slika kratko ošišanog i neobrijanog čoveka, mršavog, skoro ispošćenog. Čoveka proglašavanog „generacijskim predvodnikom“ i „političkim kaskaderom“ koji u svojim pesmama na sav glas saopštava stvari koje drugi obično izgovaraju šapatom.

    Štulić se kolebao, nesiguran da li mu takva reputacija pristaje. „Ja ne igram ulogu vođe, ne želim biti Valen-sa“, govorio je 1981. Ali već sledeće godine proglasio se revolucionarom. Odmah posle toga otići će mnogo dalje i postati uveren da je mesija i spasitelj. Sa mišlju da će ga svet dočekati raširenih ruku, sredinom osamdesetih napustiće domovinu. Najzad, u suton te decenije ogradi-će se od revolucionarne prošlosti: „Nikad nisam bio na barikadama. To je fama.“

    Nešto drugo je sigurno: u svojim najboljim danima obraćao se ljudima koji su bili frustrirani tromošću i tupo-šću društva, uglavnom marginalcima kakav je i sam bio pre slave i novca. Godinama se od njih razlikovao jedino po sposobnosti da ono što su zajedno osećali uobliči u pesme duboke snage i bogate simbolike. Tokom većeg dela sedamdesetih oblačio je te pesme u narodnu nošnju. Krajem dekade, preko toga im je navukao pankerske jakne i prikačio novotalasne bedževe. Začudo, u takvim jakna-ma i sa narodnom nošnjom koja je provirivala na raznim mestima, delovale su sjajno. Džoni Štulić je istovreme-no ugodio i balkanskim genima i želji moderne mlade generacije da Jugoslavija i njena muzika stanu rame uz rame sa nesuđenim proleterskim zemljama Amerikom i Engleskom.

    Prelistaj
    Vise detalja
    Šifra: 157569
    899 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Odlomak:

    Želja da napišem knjigu o Džoniju Štuliću i Azri rođena je istog dana kad i Štulić: 11. aprila. Dan je bio ponede-ljak, godina 2016, a Facebook pun rođendanskih čestitki bivšem Azrinom šefu. Prvi post koji sam video bio je naj-kraći i najuzdržaniji. Ipak, na mene je ostavio naročit uti-sak. Pisalo je samo 63. rođendan, a ispod toga nalazila se crno-bela fotografija Džonija s početka osamdesetih. Bila je to slika kratko ošišanog i neobrijanog čoveka, mršavog, skoro ispošćenog. Čoveka proglašavanog „generacijskim predvodnikom“ i „političkim kaskaderom“ koji u svojim pesmama na sav glas saopštava stvari koje drugi obično izgovaraju šapatom.

    Štulić se kolebao, nesiguran da li mu takva reputacija pristaje. „Ja ne igram ulogu vođe, ne želim biti Valen-sa“, govorio je 1981. Ali već sledeće godine proglasio se revolucionarom. Odmah posle toga otići će mnogo dalje i postati uveren da je mesija i spasitelj. Sa mišlju da će ga svet dočekati raširenih ruku, sredinom osamdesetih napustiće domovinu. Najzad, u suton te decenije ogradi-će se od revolucionarne prošlosti: „Nikad nisam bio na barikadama. To je fama.“

    Nešto drugo je sigurno: u svojim najboljim danima obraćao se ljudima koji su bili frustrirani tromošću i tupo-šću društva, uglavnom marginalcima kakav je i sam bio pre slave i novca. Godinama se od njih razlikovao jedino po sposobnosti da ono što su zajedno osećali uobliči u pesme duboke snage i bogate simbolike. Tokom većeg dela sedamdesetih oblačio je te pesme u narodnu nošnju. Krajem dekade, preko toga im je navukao pankerske jakne i prikačio novotalasne bedževe. Začudo, u takvim jakna-ma i sa narodnom nošnjom koja je provirivala na raznim mestima, delovale su sjajno. Džoni Štulić je istovreme-no ugodio i balkanskim genima i želji moderne mlade generacije da Jugoslavija i njena muzika stanu rame uz rame sa nesuđenim proleterskim zemljama Amerikom i Engleskom.

    Br.strana: 296

    Povez: Meki povez

    God.izdanja: 2019.

    Izdavač: Laguna

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.