Kad su cvetale koprive

Naslov: Kad su cvetale koprive
Autor: Hari Martinson
Broj strana: 272
Format: 14.5 x 20.5 cm
Izdavač: Slovo ljubve, Beograd
Godina izdanja: 1978.
Povez: Tvrdi sa zaštitnim omotačem

Svi švedski proleterski pisci tridesetih godina ovog veka bili su angažovani u borbi sa svakodnevnim problemima čisto društvene prirode. Ali, u jednoj izrazito gradjanskoj sredini kakva je švedska, proleterskim piscima je bilo teško da steknu priznanje publike. Najbrže je prodro Hari Martinson, radnik, mornar i skitnica, prvi autodidakt švedske Akademije. Bio je autor putopisa, brojnih pripovedaka, zbirki poezije, romana, polemika.

ODLOMAK IZ KNJIGE: 1.
`Izgleda da je to bilo u jesen 1894. Tomason se vratio kući posle jedanaest dugih godina na najjužnijem jugu. Jedno pismo mu je stiglo dok je svojim masnim makazama za vunu šišao ovce u Tasmaniji.
Vrati se kući, dragi Olave, dobio si nasledstvo. Hana i Vilgot.
On je obrisao makaze za vunu o masnu, tamnu, skoro zejtinjavu tasmansku travu i krenuo kući na dugi put preko zemljine kugle.
Iz Melburna je pisao svojima: `Dolazim krupnim koracima`, a u Velingtonu na Novom Zelandu kupio je sebi novo odelo. Trebalo je to da učini tek u Londonu, jer je put kući bio dugačak. Ovako je u novembru te godine kapiju na Brednosu otvorio čovek u polovnom, izgužvanom odelu. Ali to nije umanjlo radost sastanka. - Znači stigao si, pače - rekla je puna mašte, ali glupa Hana. - Koliki put! Dobrodošao! Čak sa tasmanskih ostrva. Ali valjda si došao brodom?
- Ne, putovao sam u kolicima - našalio se on. A onda su svi troje počeli pljeskati jedno drugo po ledjima i smejati se grohotom samo smeha radi, kao što to ljudi čine posle dugog rastanka.
Posle su došla na red sva sećanja. Sve ono što se ljudima desilo i što su doživeli, a što sećanje uvećava.`