• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Ko se boji slobodnih zidara?
    Ko se boji slobodnih zidara?

    Ko se boji slobodnih zidara?

    Iz recenzije:

    ’’Ovo je jedna važna, parcijalna studija masonerije, i vredan dodatak istoriji ove čudne i anahrone institucije.

    Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

    Knjiga KO SE BOJI SLOBODNIH ZIDARA? Aleksandra Pjatigorskog odudara od sve masonske literature do sada objavljene na srpskom jeziku zbog najmanje tri razloga.

    Prvi je taj što knjiga obiluje relevantnim i do sada neobjavljenim (kod nas) podacima o nastanku i sukobljavanju prvih Velikih loža u Engleskoj u XVIII veku. Sadrži usputne podatke o nastanku i razvoju slobodnog zidarstva u Francuskoj, te vrlo iscrpno obrađuje masoneriju SAD. Posebnost pristupa ovom delu teme čini analiza najznačajnijih ličnosti za njen nastanak i razvoj, te promišljanje i analiziranje uzročno-posledičnih veza, društvenih okolnosti i motiva ličnih izbora.

    Drugi je sam autor. Pjatigorski je bio svetski poznat stručnjak za Daleki Istok, doktor filozofije, profesor komparativne religije na prestižnom univerzitetu SOAS u Londonu. Nekonformista u svakom pogledu; kao Anderson i Dezagilije, uostalom. Iz domena svog akademskog opusa ’nije izlazio’ sve do pisanja ove knjige, kada mu je bilo blizu 70 godina. Frapantno i fascinantno!

    Treći je sam pristup autora temi. Pjatigorski nije bio pripadnik slobodnih zidara, a ni njihov neprijatelj, mada iz te dve grupe potiče 99% onih koji pišu o masoneriji. Zato je i većina knjiga o ovoj temi takva: ’crna’ ili ’bela’, za ili protiv. Pjatigorski je, nasuprot tome, zauzeo stav hladnokrvnog posmatrača i ’promišljača’. Ugao koji je odabrao da iz njega sagleda slobodno zidarstvo je potpuno originalan: fenomenologija (knjizin originalni podnaslov glasi: Fenomenologija slobodnog zidarstva). Posmatrajući, analizirajući, tumačeći i bezrezervno iznoseći svoje stavove, autor ostaje do kraja dosledan naučnom pristupu, što je ovoj knjizi dalo retko viđenu neutralnost, objektivnost i rezonovanje, te prikaz čitavog ’spektra boja’, inače – uvek i sada – vrlo šarolike masonerije.

    I da: polazna teza Pjatigorskog glasi da je slobodno zidarstvo – religija. Za saznanje da li je uspeo i da je dokaže – treba pročitati knjigu, što se srdačno preporučuje, mimo ’običnih’ čitalaca, svakom slobodnom zidaru koga iole zanima – čemu pripada.

    Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

    Prvi deo knjige daje pregled masonske istorije, od osnivanja Velike Lože u londonskom Covent Garden-u 1717. g.; masonski početak, kao način za ublažavanje endemske britanske tenzije između individualnih želja pojedinaca i njihove javne odgovornosti; njene religiozne i etičke zamisli. Istražujući jedan od najvažnijih izvora masonske istorije, Andersonove Konstitucije (1717-1738), koje masonsku praksu i mitsku istoriju vraćaju do Hirama Abifa, prvog Majstora Masona, u vreme vladavine Kralja Solomona, Dr. Pjatigorski izdvaja neke esencijalne istine o masonskoj filozofiji. Od evropskog prosvetiteljstva i američkog rata za nezavisnost do danas, on opisuje mnoga masonska iskušenja, nevolje i raskole.

    Drugi deo posvećen je ritualima i simbolizmu unutar kojih sve glavne masonske religiozne ideje imaju svoje mesto. To je ono gde Dr. Pjatigorski, kao profesor komparativne religije, dolazi na svoje, i njegova intelektualna potraga otkriva mnogo više o masoneriji i njenim ciljevima od bilo kojeg dosadašnjeg takozvanog razotkrića.’’

    Vise detalja
    Šifra: 201814
    1.650 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Iz recenzije:

    ’’Ovo je jedna važna, parcijalna studija masonerije, i vredan dodatak istoriji ove čudne i anahrone institucije.

    Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

    Knjiga KO SE BOJI SLOBODNIH ZIDARA? Aleksandra Pjatigorskog odudara od sve masonske literature do sada objavljene na srpskom jeziku zbog najmanje tri razloga.

    Prvi je taj što knjiga obiluje relevantnim i do sada neobjavljenim (kod nas) podacima o nastanku i sukobljavanju prvih Velikih loža u Engleskoj u XVIII veku. Sadrži usputne podatke o nastanku i razvoju slobodnog zidarstva u Francuskoj, te vrlo iscrpno obrađuje masoneriju SAD. Posebnost pristupa ovom delu teme čini analiza najznačajnijih ličnosti za njen nastanak i razvoj, te promišljanje i analiziranje uzročno-posledičnih veza, društvenih okolnosti i motiva ličnih izbora.

    Drugi je sam autor. Pjatigorski je bio svetski poznat stručnjak za Daleki Istok, doktor filozofije, profesor komparativne religije na prestižnom univerzitetu SOAS u Londonu. Nekonformista u svakom pogledu; kao Anderson i Dezagilije, uostalom. Iz domena svog akademskog opusa ’nije izlazio’ sve do pisanja ove knjige, kada mu je bilo blizu 70 godina. Frapantno i fascinantno!

    Treći je sam pristup autora temi. Pjatigorski nije bio pripadnik slobodnih zidara, a ni njihov neprijatelj, mada iz te dve grupe potiče 99% onih koji pišu o masoneriji. Zato je i većina knjiga o ovoj temi takva: ’crna’ ili ’bela’, za ili protiv. Pjatigorski je, nasuprot tome, zauzeo stav hladnokrvnog posmatrača i ’promišljača’. Ugao koji je odabrao da iz njega sagleda slobodno zidarstvo je potpuno originalan: fenomenologija (knjizin originalni podnaslov glasi: Fenomenologija slobodnog zidarstva). Posmatrajući, analizirajući, tumačeći i bezrezervno iznoseći svoje stavove, autor ostaje do kraja dosledan naučnom pristupu, što je ovoj knjizi dalo retko viđenu neutralnost, objektivnost i rezonovanje, te prikaz čitavog ’spektra boja’, inače – uvek i sada – vrlo šarolike masonerije.

    I da: polazna teza Pjatigorskog glasi da je slobodno zidarstvo – religija. Za saznanje da li je uspeo i da je dokaže – treba pročitati knjigu, što se srdačno preporučuje, mimo ’običnih’ čitalaca, svakom slobodnom zidaru koga iole zanima – čemu pripada.

    Posmatrano često sumnjičavo, i smatrano od autsajdera kao nešto strano, i čak samo po sebi neprijateljsko udruženje, slobodno zidarstvo je nesumnjivo snažno prisutno u britanskom, američkom i evropskom životu. U ovoj misaono provokativnoj studiji, profesor Aleksandar Pjatigorski posmatra masoneriju kao „fenomen“: s jedne strane, analizira je kao predmet promišljanja, šta slobodni zidari misle o slobodnom zidarstvu i samima sebi, i šta drugi misle o njima. S druge strane, on ispituje masoneriju kao objekt ’sam po sebi’: Lože, rituale, znakove i simbole, njihove navike, jezik i govor.

    Prvi deo knjige daje pregled masonske istorije, od osnivanja Velike Lože u londonskom Covent Garden-u 1717. g.; masonski početak, kao način za ublažavanje endemske britanske tenzije između individualnih želja pojedinaca i njihove javne odgovornosti; njene religiozne i etičke zamisli. Istražujući jedan od najvažnijih izvora masonske istorije, Andersonove Konstitucije (1717-1738), koje masonsku praksu i mitsku istoriju vraćaju do Hirama Abifa, prvog Majstora Masona, u vreme vladavine Kralja Solomona, Dr. Pjatigorski izdvaja neke esencijalne istine o masonskoj filozofiji. Od evropskog prosvetiteljstva i američkog rata za nezavisnost do danas, on opisuje mnoga masonska iskušenja, nevolje i raskole.

    Drugi deo posvećen je ritualima i simbolizmu unutar kojih sve glavne masonske religiozne ideje imaju svoje mesto. To je ono gde Dr. Pjatigorski, kao profesor komparativne religije, dolazi na svoje, i njegova intelektualna potraga otkriva mnogo više o masoneriji i njenim ciljevima od bilo kojeg dosadašnjeg takozvanog razotkrića.’’

    Br.strana: 366

    Povez: Tvrdi povez

    God.izdanja: 2021.

    Izdavač: Printus Lis

    ISBN: 9788686495082

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.