• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Kralj Milan i Niš
    Kralj Milan i Niš

    Kralj Milan i Niš

    Iz recenzije:

    ’’Na prvi pogled, dan kada su se viđenije Nišlije sastale da dogovore izgradnju nove, Velike saborne crkve, istorijski ništa ne znači (22. avgust 1854. godine). Iako pritisnuti od Turaka, divljeg bašibozluka i fukare, bugarskih uhoda i grčkog fanariotskog sveštenstva, ovi odvažni ljudi odlučili su se na hrabar korak. Izgradnja crkve u vremenu turskog mraka nije bio lak posao. Međutim, sudbina je htela da se baš na taj dan rodi Milan Obrenović, budući knez, a zatim i kralj Srbije (od 1882). Kroz dvadesetak godina, taj isti Milan pojavio se u Nišu kao oslobodilac, posle tačno 492 godine robovanja. Baš on, učestvovao je u osvećenju niškog sabornog hrama Sv. Trojice.

    Proglas o oslobođenju Niša koji je knez pročitao u Tvrđavi, srpska istoriografija treba dobro da zapamti: „Ova pobeda je pobeda reda nad neredom, a ne naroda nad narodom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Nismo došli da se svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrede već da oslobodimo pravdu i domaćine od beskućnika“. Posle završetka borbe sa Turcima, srpskog kneza je čekala teška diplomatska borba za Niš i okolna mesta na Berlinskom kongresu. Poznato je da je Rusima, koji su Niš namenili Bugarima, Milan odgovorio: „Daću vam Niš kada moju glavu stavite iznad Sinđelićeve na Ćele Kuli“. Kada se sve umirilo, posle svih takvih iskušenja, Niš postaje veliko i važno srpsko sedište odakle se u novooslobođenim krajevima uvodila građanska kultura, državni red i narodna prosveta. To što je knez Milan obećao, to je i učinio. Uspeo je da za kratko vreme sve tursko zamenili srpskim i evropskim. Od arhitekture, pa do svesti naroda. U orijentalnoj varoši zatekao je slepe sokake i bare pored Nišave. Prvo što je učinio doveo je Karla Vintera koji je sačinio regulacioni plan grada.

    Od tada, Milan Obrenović je stalno boravio u Nišu, a tu je zasedala i Narodna skupština. Najstarije Nišlije zapamtile su kako su još kao deca sa okolnih drveća posmatrali zasedanja Skupštine. Najozbiljnija slika bila je ona kada u Skupštinu uđe knez Milan, lupne čizmom o patos i ljutito kaže: „Šta je gospodo poslanici, što ne rešavate“?
    Milan je, shvatajući stratešku važnost grada, nameravao da napravi od Niša drugu prestonicu Srbije. Tu je sagradio Dvor, a u ataru sela Gornja Toponica dvorski kompleks, gde je boravio i išao u lov sa niškim lovcem Mikailom Nikolićem, Kalčom. To imanje kupio je od age Mustafa Bećir Begovića. U letnjikovcu oko koga se prostiralo sto hektara zemlje, a Milan je uživao onako kako je samo on znao.

    Danas su Nišlije zaboravile na svoga oslobodioca i vladara koji je iskreno voleo njihov grad. Spomenik u Tvrđavi, podignut Milanu Obrenoviću izaziva različita osećanja, a najpre smeh. Trebalo bi da simbolizuje metak, ali se sudbina ponovo poigrala sa Milanom. Zato bi Nišlije trebalo prvo da pročitaju izvrsnu knjigu Vidosava Petrovića, a potom i razmisle o podizanju pravog spomenika vladaru koji je najviše zadužio njihov grad.

    Na takav način, Niš bi se vratio pravim vrednostima sa kojima je i započeo život u slobodi, 1878. godine. Ovo je jedna od retkih knjiga koja realno prikazuje Milana Obrenovića.’’

    Vladimir Vučković

    Vise detalja
    Šifra: 208239
    1.210 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Iz recenzije:

    ’’Na prvi pogled, dan kada su se viđenije Nišlije sastale da dogovore izgradnju nove, Velike saborne crkve, istorijski ništa ne znači (22. avgust 1854. godine). Iako pritisnuti od Turaka, divljeg bašibozluka i fukare, bugarskih uhoda i grčkog fanariotskog sveštenstva, ovi odvažni ljudi odlučili su se na hrabar korak. Izgradnja crkve u vremenu turskog mraka nije bio lak posao. Međutim, sudbina je htela da se baš na taj dan rodi Milan Obrenović, budući knez, a zatim i kralj Srbije (od 1882). Kroz dvadesetak godina, taj isti Milan pojavio se u Nišu kao oslobodilac, posle tačno 492 godine robovanja. Baš on, učestvovao je u osvećenju niškog sabornog hrama Sv. Trojice.

    Proglas o oslobođenju Niša koji je knez pročitao u Tvrđavi, srpska istoriografija treba dobro da zapamti: „Ova pobeda je pobeda reda nad neredom, a ne naroda nad narodom, zakona nad bezakonjem, pravde nad nasiljem. Nismo došli da se svetimo za nečuvene i dugotrajne uvrede već da oslobodimo pravdu i domaćine od beskućnika“. Posle završetka borbe sa Turcima, srpskog kneza je čekala teška diplomatska borba za Niš i okolna mesta na Berlinskom kongresu. Poznato je da je Rusima, koji su Niš namenili Bugarima, Milan odgovorio: „Daću vam Niš kada moju glavu stavite iznad Sinđelićeve na Ćele Kuli“. Kada se sve umirilo, posle svih takvih iskušenja, Niš postaje veliko i važno srpsko sedište odakle se u novooslobođenim krajevima uvodila građanska kultura, državni red i narodna prosveta. To što je knez Milan obećao, to je i učinio. Uspeo je da za kratko vreme sve tursko zamenili srpskim i evropskim. Od arhitekture, pa do svesti naroda. U orijentalnoj varoši zatekao je slepe sokake i bare pored Nišave. Prvo što je učinio doveo je Karla Vintera koji je sačinio regulacioni plan grada.

    Od tada, Milan Obrenović je stalno boravio u Nišu, a tu je zasedala i Narodna skupština. Najstarije Nišlije zapamtile su kako su još kao deca sa okolnih drveća posmatrali zasedanja Skupštine. Najozbiljnija slika bila je ona kada u Skupštinu uđe knez Milan, lupne čizmom o patos i ljutito kaže: „Šta je gospodo poslanici, što ne rešavate“?
    Milan je, shvatajući stratešku važnost grada, nameravao da napravi od Niša drugu prestonicu Srbije. Tu je sagradio Dvor, a u ataru sela Gornja Toponica dvorski kompleks, gde je boravio i išao u lov sa niškim lovcem Mikailom Nikolićem, Kalčom. To imanje kupio je od age Mustafa Bećir Begovića. U letnjikovcu oko koga se prostiralo sto hektara zemlje, a Milan je uživao onako kako je samo on znao.

    Danas su Nišlije zaboravile na svoga oslobodioca i vladara koji je iskreno voleo njihov grad. Spomenik u Tvrđavi, podignut Milanu Obrenoviću izaziva različita osećanja, a najpre smeh. Trebalo bi da simbolizuje metak, ali se sudbina ponovo poigrala sa Milanom. Zato bi Nišlije trebalo prvo da pročitaju izvrsnu knjigu Vidosava Petrovića, a potom i razmisle o podizanju pravog spomenika vladaru koji je najviše zadužio njihov grad.

    Na takav način, Niš bi se vratio pravim vrednostima sa kojima je i započeo život u slobodi, 1878. godine. Ovo je jedna od retkih knjiga koja realno prikazuje Milana Obrenovića.’’

    Vladimir Vučković

    Br.strana: 457

    Povez: Meki povez

    Izdavač: Medivest

    ISBN: 9788688415859

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.