Kraljica Ester

„Kraljica Ester“ Džona Irvinga je velika porodična i istorijska priča o gubitku, pripadanju, identitetu i potrazi za korenima. U središtu romana nalazi se Ester Naht, devojčica rođena u Beču 1905. godine čiji život od najranijih dana određuju okolnosti nad kojima nema nikakvu kontrolu. Njeno putovanje od Evrope do Amerike, a zatim kroz različite periode i mesta sve do Jerusalima, postaje priča o opstanku jedne žene, ali i o pitanju šta zapravo čini porodicu i gde čovek može pronaći svoj pravi dom.

Esterin život počinje u vremenu koje će doneti velike istorijske lomove. Na putu prema Americi ostaje bez oca, a ubrzo nakon dolaska u Portland doživljava još jednu strašnu tragediju kada joj majku ubijaju antisemiti. Kao dete koje je ostalo potpuno samo, Ester završava u sirotištu doktora Larča. Njena budućnost izgleda gotovo unapred određena, jer u Mejnu nema mnogo jevrejskih porodica koje bi mogle ili želele da je usvoje, dok su predrasude prema njenom poreklu duboko ukorenjene u društvu.

Uprkos tome, Esterina priča nije samo priča o gubitku. Kada napuni četrnaest godina, u njen život ulazi porodica Vinslou, ugledna novengleska porodica čiji članovi veruju da ljudskost ne sme da zavisi od porekla, vere ili društvenih podela. Njihova odluka da prihvate Ester predstavlja prekretnicu u njenom životu. Prvi put dobija ono za čim je dugo čeznula – osećaj sigurnosti, pripadnosti i doma. Kroz odnos sa porodicom koja ju je prihvatila, roman otvara jedno od svojih najvažnijih pitanja: da li je porodica određena krvlju ili je porodica pre svega zajednica ljudi koji odluče da budu tu jedni za druge?

Međutim, prošlost se ne može jednostavno ostaviti iza sebe. Ester, uprkos novom životu, oseća potrebu da sazna više o svom poreklu i ljudima iz kojih potiče. Potraga za sopstvenim korenima vodi je nazad u Beč, gde pokušava da sastavi delove svoje lične istorije. Njena priča tako postaje i putovanje kroz istoriju, jer se sudbina pojedinca neprestano prepliće sa događajima i ideologijama koje menjaju čitava društva.

Kroz Esterin život Irving istražuje složenost identiteta. Ona istovremeno pripada različitim svetovima, ali nijedan od njih ne može u potpunosti da izbriše ono što je prethodilo. Njena prošlost, njeno jevrejsko poreklo, porodica koja ju je prihvatila i mesta u kojima je živela postaju delovi jedne složene ličnosti. Potraga za odgovorima zato nije samo potraga za informacijama o precima, već pokušaj da razume samu sebe i svoje mesto među ljudima.

Roman se prostire kroz veliki vremenski period, sve do Jerusalima 1981. godine, čime Irving omogućava da pratimo kako se posledice ranih događaja protežu kroz čitav život njegove junakinje. Istorija ovde nije samo pozadina radnje. Ona oblikuje sudbine likova, njihove izbore i strahove, ali i njihove pokušaje da pronađu nadu i smisao u svetu koji je često surov i nepravedan.

„Kraljica Ester“ istovremeno nosi snažnu emotivnu priču i prepoznatljivu Irvingovu sposobnost da ozbiljne teme spoji sa mračnim humorom, ironijom i živopisnim likovima. Iako se bavi gubitkom, antisemitizmom, usamljenošću i istorijskim traumama, roman nije lišen topline. Naprotiv, upravo kroz nesavršenost svojih junaka Irving pronalazi prostor za saosećanje i pokazuje koliko mali čin ljudskosti može promeniti nečiji život.

Posebnu vrednost priči daju brojni književni odjeci i aluzije, kao i elementi koji podsećaju na velike porodične i društvene romane. Irving ne gradi jednostavnu priču u kojoj su junaci jasno podeljeni na dobre i loše. Njegovi likovi imaju slabosti, protivrečnosti i dileme, zbog čega njihovi postupci deluju ljudski i uverljivo. Moralna složenost njihovih odluka dodatno naglašava glavnu temu romana – čoveka često ne određuju okolnosti u kojima je rođen, već način na koji bira da živi i odnosi se prema drugima.

„Kraljica Ester“ je roman o tome kako se porodica može izgubiti, ali i ponovo pronaći; o tome kako prošlost može da boli, ali i da pomogne čoveku da razume ko je; i o tome kako pripadanje nije uvek pitanje porekla. Esterin život pokazuje da dom nije nužno mesto na kojem smo rođeni, niti su porodica uvek ljudi sa kojima delimo krv. Ponekad su porodica upravo oni koji nas prihvate onda kada smo najranjiviji i kojima je važnije kakvi smo ljudi nego odakle dolazimo.

Kroz sudbinu jedne žene Džon Irving pripoveda široku, emotivnu i istorijski obojenu priču o dvadesetom veku, ali pre svega o ljudskoj potrebi da budemo voljeni, prihvaćeni i da negde pripadamo. „Kraljica Ester“ je roman za čitaoce koji vole velike porodične sage, složene junake, istorijsku pozadinu i priče koje istovremeno mogu da budu potresne, duhovite i duboko humane.