Legenda o Šušušku

"Legenda o Šušušku" Vanje Zorić je neobična, duhovita i nežna priča koja kroz jedno sasvim posebno biće sa druge planete postavlja jednostavna, a zapravo velika pitanja o svetu u kojem živimo. Šušuško nije ni ona ni on – Šušuško je TO, malo šuškavo stvorenje sa planete XXYZED koje je, sasvim slučajno, ostalo na Zemlji. Nevidljivo gotovo svima, osim Starom Mudracu i ponekom neobičnom ČUDU, Šušuško se našao na planeti koju ne razume i počinje da otkriva njene stanovnike, njihove navike, pravila i neobičnosti.

Njegova priča istovremeno je i priča o nama. Dok Šušuško pokušava da shvati kako funkcioniše Zemlja, čitalac dobija priliku da naš svet pogleda iz potpuno drugačije perspektive. Ono što odraslima deluje normalno i podrazumevano, jednom biću koje dolazi iz drugog sveta može izgledati čudno, smešno ili potpuno besmisleno. Upravo u toj zameni perspektive krije se jedan od najvećih kvaliteta knjige: pitanja malog vanzemaljskog stvorenja postaju pitanja koja i sami treba da postavimo sebi.

Šušuško je mali stranac među ljudima, ali njegova različitost nije predstavljena kao mana. Naprotiv, ona mu omogućava da primeti ono što ljudi često više ne primećuju. Dok upoznaje Zemlju, Šušuško otkriva ljudske emocije, odnose i vrednosti, ali istovremeno počinje da nas uči onome što smo možda zaboravili. Njegova priča podseća da neke stvari ne treba komplikovati i da najvažnije životne istine često izgledaju jednostavno kada ih izgovori dete ili biće koje svet posmatra bez predrasuda.

Jedno od pitanja koje knjiga otvara jeste da li je sramota plakati. U svetu u kojem se deca ponekad uče da moraju da budu jaka, da ne pokazuju tugu i da sakrivaju osećanja, Šušuško donosi drugačiji pogled. Njegova radoznalost omogućava da se emocije posmatraju prirodno, bez stida i nepotrebnih pravila. Plač nije slabost, već jedan od načina na koji biće pokazuje šta oseća. Kroz ovakve jednostavne situacije knjiga deci daje prostor da razumeju sopstvene emocije, dok odrasle podseća na ono što su možda tokom odrastanja potisnuli.

Priča se bavi i pitanjem lepote. U svetu u kojem se lepota često vezuje za izgled, Šušuško pomaže da se pitanje postavi drugačije: u čemu se zapravo ogleda lepota jednog bića? Da li je ono lepo zbog toga kako izgleda ili zbog načina na koji se odnosi prema drugima? Pogled bića koje ne pripada ljudskom svetu omogućava da se takve predstave preispitaju i da se lepota pronađe u dobroti, nežnosti, različitosti i sposobnosti da drugome pružimo mir i sigurnost.

Posebno mesto u knjizi zauzima ideja o sreći. Šušuško dolazi sa planete na kojoj važi jednostavno pravilo: "ništa nije bitno sem mira". Ta misao postaje jedna od ključnih poruka priče. U svetu prepunom žurbe, takmičenja, dokazivanja i potrebe da stalno nešto postignemo, Šušuško podseća da čoveku možda nije potrebno onoliko koliko svakodnevno mislimo. Mir, sigurnost, bliskost i osećaj da smo prihvaćeni mogu biti mnogo važniji od svega što se spolja smatra uspehom.

Knjiga je protkana rimama, igrom reči i pitanjima koja su istovremeno zabavna i podsticajna. Autorka ne nudi deci duga i teška objašnjenja, već im omogućava da kroz priču, humor i maštu sama razmišljaju o važnim stvarima. Pitanja koja postavlja Šušuško često imaju jednostavne odgovore koje dete prirodno oseća, dok odrasli, opterećeni iskustvom, pravilima i navikama, na njih ponekad više ne umeju da odgovore tako lako.

Zbog toga "Legenda o Šušušku" funkcioniše na više nivoa. Za najmlađe čitaoce ona je avanturistička i maštovita priča o neobičnom biću koje se našlo na nepoznatoj planeti. Za malo stariju decu ona je podsticaj na razmišljanje o emocijama, različitosti, lepoti i prijateljstvu. Za odrasle može postati nežan podsetnik da svet ponekad treba ponovo pogledati očima deteta – bez cinizma, predrasuda i unapred naučenih odgovora.

Stari Mudrac, koji pripada malom krugu bića sposobnih da vide Šušuška, dodatno povezuje svet deteta i svet odraslih. On predstavlja mogućnost da se u svakodnevici prepozna nešto neobično i vredno, čak i onda kada drugi to ne primećuju. Šušuško je nevidljiv većini, ali njegova nevidljivost istovremeno postaje simbol svih onih važnih stvari koje postoje oko nas, a koje ne primećujemo jer smo prestali da ih tražimo.

Posebnu draž knjizi daje njena razigranost. Rime, neobični nazivi, maštovita planeta XXYZED i samo ime Šušuško stvaraju vedar i pomalo luckast svet u kojem je sve moguće. Ipak, iza igre i humora nalaze se ozbiljne teme koje su važne za odrastanje. Knjiga govori o prihvatanju različitosti, emocionalnoj slobodi, lepoti koja nije samo spoljašnja, potrebi za mirom i sposobnosti da se u drugome prepozna vrednost.

"Legenda o Šušušku" je zato moderna bajka koja ne pokušava da deci objasni svet kroz stroga pravila, već im dopušta da ga istraže zajedno sa junakom koji ga tek upoznaje. Šušuško nije savršen junak koji sve zna. On uči, postavlja pitanja, greši i iznenađuje se. Upravo zato je blizak deci. Kao i dete koje prvi put upoznaje svet, on ne prihvata stvari samo zato što su "takve kakve jesu", već želi da zna zašto.

Knjiga je nastala u saradnji sa najstrožim mogućim urednikom – autorkinim sinom, što dodatno naglašava njenu neposrednost i bliskost sa dečjim načinom razmišljanja. U "Legendi o Šušušku" odrasli svet nije predstavljen kao nešto što treba slepo prihvatiti, već kao prostor koji se može posmatrati, preispitivati i iznova otkrivati.

Ovo je priča za "velike i male, mlade i stare", jer njena pitanja nemaju samo jedan uzrast kojem pripadaju. Deca će u Šušušku pronaći neobičnog prijatelja i saputnika kroz svet mašte, dok će odrasli možda prepoznati pitanja na koja su nekada znali odgovor, ali su ih tokom odrastanja zaboravili.

"Legenda o Šušušku" na zabavan i topao način podseća da nije sramota pokazati emocije, da lepota može biti mnogo dublja od izgleda i da sreća ne mora biti komplikovana. Ponekad je dovoljno imati nekoga kome verujemo, osećati se sigurno, biti prihvaćen i živeti bez potrebe da stalno dokazujemo svoju vrednost. A možda je upravo to ono što nam jedno malo, šuškavo biće sa druge planete dolazi da objasni.