Letopis popa Dukljanina, fototipsko izdanje

OPIS KNJIGE:

Dva kompletna fototipska izdanja Letopisa u jednoj knjizi.

Smatra se da je Letopis popa Dukljanina nastao u drugoj polovini XII veka. Rački navodi da je nastao u periodu između 1143. i 1154. godine, Konstantin Jireček i Ferdo Šišić smatraju da je nastao između 1160. i 1180. godine, dok Vladimir Mošin smatra da je nastao 1148. ili 1149. godine.

Dodatak: izuzetno retka karta geografskih podataka Dukljaninovih i genealogija dinastije Svevladovića.

Knjiga sadrži:

- kartu geografskih podataka Dukljaninovih

- genealogiju Dukljaninove dinastije Svevladovića

Onakav kakav je dospeo do nas, Letopis je doista latinski istoriografski spis, mada se za njegova pisca najčešće tvrdi da je slovenskog porekla i da je pisao na srpskom. Njegov Uvod, koji je trebao da nam pruži neka osnovna obaveštenja o jeziku dela i narodnoj pripadnosti autora, uneo je dosta pometnje u ta pitanja.

Pisac Uvoda tvrdi u prvoj rečenici da je, na molbu raznih ličnosti iz Bara, preveo sa slovenskog na latinski Knjigu o Gotima (libellum Gothorum) koja se na latinskom zove Regnum Sclavorum.

U toj knjizi su zapisani svi njihovi ratovi i dela. Kada se to dovelo u vezu sa drugom, već analiziranom, rečenicom, u kojoj autor tvrdi da ništa drugo nije napisao sem onoga što je čitao i slušao kao pravu istinu, prirodno se iz toga dvoga zaključilo da je Letopis bio prvobitno napisan na slovenskom, odnosno srpskom, a da ga je docnije u svojoj starosti (vim inferens meae ipsae senectuti) sam pisac preveo na latinski.

Potpuno verujući ovim izjavama, F. Šišić je dao veoma određene odgovore na pitanja Dukljaninove narodne pripadnosti i prvobitnog jezika Letopisa.

Za njega je jasno da je Pop Dukljanin bio Sloven (Srbin) iz Zete. On misli još da se može s dosta razloga pozitivno odgovoriti i na pitanje jezika njegova dela, jer, kako kaže, stoji potpuno pouzdano, da je u dukljanskoj državi bilo već i pre 1089. manastira slovenskoga karaktera, koji su mogli i u Zeti već XII veka da budu u neku ruku književna centra.

Drugim rečima, prvobitni tekst Letopisa bio je na srpskom jeziku, delo je srpskog sveštenika, a sam pisac preveo ga je i na latinski.

Šišić nije usamljen u svom tvrđenju da je ceo Letopis jedna literarna celina i da ga je, sem izvesnih docnijih interpolacija, sastavio i napisao isti pisac.

Ipak, većina drugih istraživača smatrala je da u Letopisu ima nekoliko, nezavisno nastalih delova, koje je spojio u jednu celinu neki docniji pisac i kompilator, kome treba pripisati i uvodne reči, ukoliko nisu i one još docniji dodatak.

Više detalja

Br.strana: 594

Povez: tvrdi, šiveno

God.izdanja: 2023.

Izdavač: Mirdin

ISBN: 9788686293169

Šifra: 223685

Uskoro u prodaji

Ukucajte ovde vaš mail kako biste bili obavešteni kada knjiga bude u prodaji:

dostava i poŠtarina

naČin plaĆanja

Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

- pouzećem prilikom isporuke knjiga
- internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
- preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
- putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

- pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
- putem PayPal sistema
- internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

postavite pitanje