Malakva

„Malakva“ Nikole Puljezea je neobičan, vizionarski i atmosferičan roman o Napulju koji se nalazi na ivici katastrofe, ali i na granici između stvarnosti i nečega što je mnogo teže objasniti. Objavljen prvi put 1977. godine, roman je odmah privukao ogromnu pažnju italijanske književne javnosti, a njegova neobična sudbina dodatno je doprinela stvaranju gotovo mitskog statusa autora. Puljeze je, nakon velikog uspeha knjige, odlučio da se povuče iz javnosti i praktično nestane iz književnog života, zbog čega je kasnije prozvan „napuljskim Selindžerom“. Sada se „Malakva“ prvi put pojavljuje na srpskom jeziku, omogućavajući domaćim čitaocima da otkriju jedno od najzagonetnijih dela italijanske književnosti druge polovine 20. veka.

Radnja romana odvija se tokom četiri dana neprekidne i zastrašujuće kiše koja se obrušava na Napulj. Kiša nije samo prirodna nepogoda, već sila koja postepeno menja čitav grad i način na koji njegovi stanovnici doživljavaju stvarnost. Voda nadire nezaustavljivo, ulice se urušavaju, nivo mora raste, a Napulj počinje da poprima izgled grada pred konačnim potopom. U takvoj atmosferi straha i neizvesnosti pojavljuju se događaji koji prevazilaze granice svakodnevnog iskustva i racionalnog objašnjenja.

Iz zidina srednjovekovnog dvorca čuju se sablasni glasovi nalik plaču, dok se u gradu dešavaju pojave koje istovremeno izazivaju čuđenje, strah i nevericu. Posebno je neobična pojava petolirskih kovanica koje iznenada proizvode melodiju, ali je mogu čuti samo desetogodišnje devojčice. Ovakvi prizori pretvaraju grad u prostor između sna i jave, stvarnosti i halucinacije, mita i svakodnevice. Što kiša duže traje, to je teže razaznati da li Napulj doživljava stvarnu katastrofu ili se pred njegovim stanovnicima otvara neka druga, dublja dimenzija postojanja.

Kroz taj neobični svet vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i svojevrsni hroničar događaja. On nije klasični junak koji pokušava da zaustavi katastrofu ili reši misteriju, već čovek koji posmatra, beleži i pokušava da razume ono što se događa. Njegova potraga vodi ga kroz mračne napuljske ulice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali najvažnije putovanje odvija se kroz unutrašnje svetove ljudi koje sreće. Grad zahvaćen kolektivnim strahom postaje ogledalo njihovih najdubljih osećanja, verovanja i slutnji.

Napulj je u romanu mnogo više od mesta radnje. On postaje glavni junak priče, živ organizam čije se raspoloženje menja zajedno sa kišom i događajima koji se nižu. Puljeze prikazuje grad kroz njegove suprotnosti: veličanstven i slomljen, tradicionalan i haotičan, vezan za prošlost, a istovremeno suočen sa nečim što preti da promeni njegovu budućnost. U njegovim ulicama susreću se mitovi, sujeverje, istorija, siromaštvo, strast, melanholija i snažan osećaj pripadnosti mestu koje njegovi stanovnici istovremeno vole i teško podnose.

Iščekivanje neobičnog događaja dodatno pojačava napetost. Stanovnici Napulja osećaju da se približava nešto sudbonosno, nešto što bi moglo iz temelja da promeni njihovo postojanje. Međutim, ono što će se dogoditi nije jednostavno objašnjivo niti ga je moguće svesti na jedan događaj. „Malakva“ funkcioniše upravo kroz osećaj slutnje, kroz atmosferu u kojoj čitalac zna da nešto dolazi, ali ne može sa sigurnošću da odredi šta to nešto jeste. Zbog toga roman više podseća na viziju ili dugu, uznemirujuću sanjarsku sekvencu nego na tradicionalnu priču sa jasno postavljenom misterijom i njenim rešenjem.

Posebna vrednost romana nalazi se u Puljezeovom odnosu prema gradu i njegovim stanovnicima. Njegov Napulj nije idealizovan, ali nije ni predstavljen samo kao prostor propadanja. To je grad pun protivrečnosti, gde se lepota i ruševina, humor i očaj, vera i neverica, tradicija i apsurd neprestano sudaraju. Autor koristi elemente satire, lirskog pripovedanja i fantastike kako bi stvorio sliku zajednice koja pokušava da pronađe smisao u svetu koji joj izmiče kontroli.

„Malakva“ je istovremeno priča o kolektivnom strahu i o potrebi ljudi da nepoznatom daju značenje. Kada se svakodnevni poredak uruši, stanovnici grada počinju da traže znakove, tumačenja i objašnjenja. Ono što je nekada izgledalo čvrsto i pouzdano postaje nestabilno, a granica između stvarnog događaja i mita sve više se briše. U tom smislu, potop koji preti Napulju može se posmatrati i kao slika unutrašnjeg i društvenog rasula, kao trenutak kada sve ono što je dugo bilo potiskivano izbija na površinu.

Neobična sudbina samog autora dodatno daje romanu posebnu težinu. Nakon što je „Malakva“ objavljena i za svega nekoliko dana doživela veliki uspeh, Puljeze je zatražio da knjiga bude povučena iz prodaje. Odrekao se književne slave i povukao u izolaciju, ostavljajući iza sebe roman koji je s vremenom prerastao u kultno delo. Ta odluka stvorila je dodatnu misteriju oko autora, čija je povučenost postala gotovo jednako intrigantna kao i svet koji je stvorio u romanu.

„Malakva“ je zato mnogo više od romana o prirodnoj katastrofi. To je lirična i nadrealna vizija jednog grada, priča o kolektivnom strahu i čekanju, ali i književni portret Napulja u kojem se stvarnost neprestano sudara sa legendom i maštom. Za čitaoce koji vole atmosferične, neobične i žanrovski teško odredivе romane, ovo je delo koje nudi iskustvo različito od klasičnog pripovedanja. U njegovom središtu nije pitanje kako će se katastrofa završiti, već šta se događa sa ljudima i gradom kada se svet koji poznaju više ne može posmatrati na isti način.