• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Marko Kraljević, natprirodni ciklus
    Marko Kraljević, natprirodni ciklus

    Marko Kraljević, natprirodni ciklus

    Odlomak:

    KRALJEVIĆ MARKO I SAMURAJI

    (narodna epska pesma)

    Kasno noću pod okriljem mraka
    na Kosovo stiže pet junaka,
    odmah se videlo da su stranci,
    ali ne Turci neg’ behu Japanci.
    Na njima behu čudna odela,
    na glavi nešto poput amrela,
    a zboriše na jeziku stranskom,
    na jeziku maternjem japanskom.
    Mamuzaše svoje konje vrane,
    da u selo stignu pre neg’ svane,
    da pristignu prije sunca jarka,
    da potraže Kraljevića Marka,
    da potraže negde Kraljevića
    komiranog od suvišnog pića.
    Junak Marko na stolici sedi,
    već dva sata drenovinu cedi,
    hoće vinu da dolije vodu,
    jer još nisu izmislili sodu.
    Kad su stranci Marku dojahali
    on učini jedan napor mali,
    stisnu drvo, mlaz vode poteče,
    rujno vino vodica preseče,
    od miline Marko oči sklopi,
    vrč pun vina odjedanput popi,
    diže glavu i ispravi leđa,
    pa pogledom seče ispod veđa:
    “Zar ste, braćo, jutros limun jeli
    da vam lica malo zakiseli,
    ili su vam očni kapci pukli,
    pa ste oči toliko razvukli?”
    Ovo strance veoma ražesti,
    stadoše se od uvrede jesti,
    pa tad jedan Marku odgovara:
    “Kraljeviću, izgled često vara,
    i ja bih mog’o pitat, klene,
    što su tvoje oči izbuljene.”
    Kraljević se nadu poput meha
    a Japanci padoše od smeha,
    te se Marko maši buzdovana
    da rasturi goste iz Japana,
    al’ je njima do života stalo:
    “Hajde, Marko, šalimo se malo,
    mi smo ovde sada tebi gosti,
    i nije nam ostavljati kosti.
    Stigli glasi do japanskog cara
    kako neko po Balkanu hara,
    pa nas šalje po takvog junaka,
    hoće da mu junak padne šaka,
    te on želi da ga pojapanči
    pa da s njime banči i pijanči.
    Zbog toga smo nas pet samuraja
    došli ovde iz svog zavičaja,
    nadamo se bogatome daru,
    kad te, Marko, odvedemo caru.”
    Presta Marko da se ljutit mršti,
    pa se smeje, pljuvačka mu pršti,
    smejao se napadno i drsko,
    sve je goste pljuvačkom poprsk’o.
    Tad Japanci sjahaše sa konja,
    ljutito im drhti usna donja,
    na čelu im iskočiše vene,
    povadiše svoje šurikene,
    crveno im beše lice žuto,
    zamahnuše prema Marku ljuto,
    no je Marku do svojega zdravlja,
    šurikene štitom zaustavlja.
    Tu stadoše Japanci da skaču,
    dvoj’ca k nožu, troj’ca ka vernom maču,
    al’ su, ljuti, smetnuli sa uma
    da je Marko hitar kao puma,
    obilazi brzo samuraje,
    pa im sada iza leđa staje.
    Kraljeviću veselo brk igra,
    a tad riknu gromko poput tigra.
    Strah je težak Japance ophrv’o,
    te skočiše na obližnje drvo.
    Junak Marko smehom se zataji
    kad pogleda gde su samuraji:
    “Ko bi ovo mog’o da nasluti,
    da se limun posred hrasta žuti.”
    Tad Japanci skočiše sa hrasta
    i boj ljuti po Kosovu nasta.
    Nosiše se letnji dan do podne,
    nanosiše rane neugodne,
    jedan Marka za brkove vuče,
    a Kraljević šamarima tuče,
    al’ su oni znali džiu džicu,
    neko Marku rasklati vilicu,
    nanese mu jako mnogo boli,
    no ga Marko po glavi zasoli,
    odvali mu šamarčinu jaku,
    polomi mu njime kosku svaku,
    a drugog je puknuo po nosu,
    pustio mu crvenkastu rosu,
    pa ga Marko oko drva vija,
    hoće dobro da ga isprebija.
    Na trećega iz zaleta skoči,
    s dva šamara naplavi mu oči,
    četvrtoga zviznu iza uva,
    udari ga, prosto ga oduva,
    petom neće šamare da kreše
    nego stao rebra da mu češe.
    Kada ih je dovoljno istuk’o,
    svakoga je do konja dovuk’o,
    podig’o ih do prvoga sprata
    pa stavio svakog na svog ata.
    Gledaju ga s konja samuraji,
    svakom suza u oku se sjaji:
    “More, Marko, hajde s nama kreni!”
    “Samuraji, pravi ste kreteni!”
    “More, Marko, postaćeš bogataš,
    piješ vino i Japanke vataš!”
    “Samuraji, jedite govana,
    gubite se put zemlje Japana
    sa porukom za japanskog cara:
    boli Marka za bogatstvo kara.”
    Samuraji konje obodoše
    te žalosni u Japan odoše,
    a Kraljević k’o u svakoj priči
    na svom Šarcu u dvorac otpiči.

    Vise detalja
    Šifra: 175689
    510 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Odlomak:

    KRALJEVIĆ MARKO I SAMURAJI

    (narodna epska pesma)

    Kasno noću pod okriljem mraka
    na Kosovo stiže pet junaka,
    odmah se videlo da su stranci,
    ali ne Turci neg’ behu Japanci.
    Na njima behu čudna odela,
    na glavi nešto poput amrela,
    a zboriše na jeziku stranskom,
    na jeziku maternjem japanskom.
    Mamuzaše svoje konje vrane,
    da u selo stignu pre neg’ svane,
    da pristignu prije sunca jarka,
    da potraže Kraljevića Marka,
    da potraže negde Kraljevića
    komiranog od suvišnog pića.
    Junak Marko na stolici sedi,
    već dva sata drenovinu cedi,
    hoće vinu da dolije vodu,
    jer još nisu izmislili sodu.
    Kad su stranci Marku dojahali
    on učini jedan napor mali,
    stisnu drvo, mlaz vode poteče,
    rujno vino vodica preseče,
    od miline Marko oči sklopi,
    vrč pun vina odjedanput popi,
    diže glavu i ispravi leđa,
    pa pogledom seče ispod veđa:
    “Zar ste, braćo, jutros limun jeli
    da vam lica malo zakiseli,
    ili su vam očni kapci pukli,
    pa ste oči toliko razvukli?”
    Ovo strance veoma ražesti,
    stadoše se od uvrede jesti,
    pa tad jedan Marku odgovara:
    “Kraljeviću, izgled često vara,
    i ja bih mog’o pitat, klene,
    što su tvoje oči izbuljene.”
    Kraljević se nadu poput meha
    a Japanci padoše od smeha,
    te se Marko maši buzdovana
    da rasturi goste iz Japana,
    al’ je njima do života stalo:
    “Hajde, Marko, šalimo se malo,
    mi smo ovde sada tebi gosti,
    i nije nam ostavljati kosti.
    Stigli glasi do japanskog cara
    kako neko po Balkanu hara,
    pa nas šalje po takvog junaka,
    hoće da mu junak padne šaka,
    te on želi da ga pojapanči
    pa da s njime banči i pijanči.
    Zbog toga smo nas pet samuraja
    došli ovde iz svog zavičaja,
    nadamo se bogatome daru,
    kad te, Marko, odvedemo caru.”
    Presta Marko da se ljutit mršti,
    pa se smeje, pljuvačka mu pršti,
    smejao se napadno i drsko,
    sve je goste pljuvačkom poprsk’o.
    Tad Japanci sjahaše sa konja,
    ljutito im drhti usna donja,
    na čelu im iskočiše vene,
    povadiše svoje šurikene,
    crveno im beše lice žuto,
    zamahnuše prema Marku ljuto,
    no je Marku do svojega zdravlja,
    šurikene štitom zaustavlja.
    Tu stadoše Japanci da skaču,
    dvoj’ca k nožu, troj’ca ka vernom maču,
    al’ su, ljuti, smetnuli sa uma
    da je Marko hitar kao puma,
    obilazi brzo samuraje,
    pa im sada iza leđa staje.
    Kraljeviću veselo brk igra,
    a tad riknu gromko poput tigra.
    Strah je težak Japance ophrv’o,
    te skočiše na obližnje drvo.
    Junak Marko smehom se zataji
    kad pogleda gde su samuraji:
    “Ko bi ovo mog’o da nasluti,
    da se limun posred hrasta žuti.”
    Tad Japanci skočiše sa hrasta
    i boj ljuti po Kosovu nasta.
    Nosiše se letnji dan do podne,
    nanosiše rane neugodne,
    jedan Marka za brkove vuče,
    a Kraljević šamarima tuče,
    al’ su oni znali džiu džicu,
    neko Marku rasklati vilicu,
    nanese mu jako mnogo boli,
    no ga Marko po glavi zasoli,
    odvali mu šamarčinu jaku,
    polomi mu njime kosku svaku,
    a drugog je puknuo po nosu,
    pustio mu crvenkastu rosu,
    pa ga Marko oko drva vija,
    hoće dobro da ga isprebija.
    Na trećega iz zaleta skoči,
    s dva šamara naplavi mu oči,
    četvrtoga zviznu iza uva,
    udari ga, prosto ga oduva,
    petom neće šamare da kreše
    nego stao rebra da mu češe.
    Kada ih je dovoljno istuk’o,
    svakoga je do konja dovuk’o,
    podig’o ih do prvoga sprata
    pa stavio svakog na svog ata.
    Gledaju ga s konja samuraji,
    svakom suza u oku se sjaji:
    “More, Marko, hajde s nama kreni!”
    “Samuraji, pravi ste kreteni!”
    “More, Marko, postaćeš bogataš,
    piješ vino i Japanke vataš!”
    “Samuraji, jedite govana,
    gubite se put zemlje Japana
    sa porukom za japanskog cara:
    boli Marka za bogatstvo kara.”
    Samuraji konje obodoše
    te žalosni u Japan odoše,
    a Kraljević k’o u svakoj priči
    na svom Šarcu u dvorac otpiči.

    Br.strana: 80

    Povez: Meki povez

    Izdavač: Kornet

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.