Matilda

„Matilda“ Meri Šeli je mračna i izrazito intimna gotska pripovest o porodičnoj tragediji, zabranjenoj ljubavi, krivici, usamljenosti i dubokoj psihološkoj patnji. Autorka čuvenog „Frankeštajna“ u ovom manje poznatom delu napušta fantastični svet naučnog eksperimenta i njegovih posledica i okreće se mnogo ličnijem i potresnijem prostoru ljudskih odnosa. Pred čitaocem se razvija tragična ispovest mlade žene koja, suočena sa smrću, iznosi priču svog života, obeleženu gubitkom, tugom, emocionalnom izolacijom i odnosom sa ocem koji prelazi granice prihvatljivog.

Napisana između 1819. i 1820. godine, „Matilda“ pripada gotsko-romantičarskoj književnoj tradiciji, ali njena posebnost leži u tome što najveći izvor straha i patnje ne dolazi iz natprirodnog sveta. Ono što je najuznemirujuće nalazi se unutar same porodice i ljudske psihe. Meri Šeli gradi atmosferu tuge i nelagode kroz sećanja svoje junakinje, njenu usamljenost i suočavanje sa posledicama osećanja koja su društveno, moralno i emocionalno nedopuštena. Gotska atmosfera tako postaje okvir za duboko psihološko istraživanje bola.

Matildina priča ispričana je iz perspektive osobe koja se nalazi na samrti, zbog čega pripovedanje poprima formu ispovesti. Pogled unazad omogućava junakinji da ponovo proživi najvažnije događaje svog života i da se suoči sa ljudima i okolnostima koji su je oblikovali. Sećanje u romanu nije samo način da se ispriča prošlost, već prostor u kojem se ponovo otvaraju stare rane. Tuga, krivica i osećaj gubitka postaju neraskidivi delovi njenog unutrašnjeg sveta.

U središtu tragedije nalazi se odnos između Matilde i njenog oca, koji poprima oblik incestuozne ljubavi. Upravo ovaj motiv predstavlja najkontroverzniji i najmračniji element dela. Meri Šeli ne koristi zabranjeno osećanje kao puki skandalozni dodatak priči, već ga postavlja u srce porodične tragedije i kroz njega istražuje posledice emocionalnog transgresivnog odnosa, krivice i nemogućnosti da se pronađe izlaz iz situacije koja uništava sve koji su u nju uključeni.

Zbog svoje tematike „Matilda“ je imala neobičnu i gotovo jednako intrigantnu sudbinu kao i sama priča. Iako je napisana početkom 19. veka, delo za života Meri Šeli nije objavljeno. Rukopis je decenijama ostao izvan domašaja čitalaca, a prvo izdanje pojavilo se tek 1959. godine, više od jednog veka nakon autorkine smrti. Ovakva sudbina dodatno je doprinela tome da „Matilda“ dugo ostane u senci njenog najpoznatijeg romana „Frankeštajn“, iako predstavlja veoma značajan uvid u drugačiji deo njenog književnog stvaralaštva.

Posebno je zanimljiva činjenica da je „Matilda“ nastala relativno brzo nakon „Frankeštajna“. Dok se u tom slavnom romanu Meri Šeli bavila stvaranjem, odgovornošću, usamljenošću, odbacivanjem i granicama ljudskog znanja kroz fantastičnu priču, u „Matildi“ se slična pitanja o ljudskoj patnji premeštaju u mnogo intimniji okvir. Ovde nema potrebe za čudovištem ili natprirodnom pretnjom: dovoljno je prikazati poremećene porodične odnose, zabranjena osećanja i posledice koje oni ostavljaju na pojedinca.

Knjiga zato predstavlja posebno zanimljivo štivo za čitaoce koji žele da upoznaju manje poznatu stranu autorkinog opusa. „Matilda“ pokazuje Meri Šeli kao spisateljicu koja je bila zainteresovana ne samo za fantastične ideje već i za složene unutrašnje svetove svojih junaka. Njena pažnja usmerena je na emocije koje čoveka mogu dovesti do očaja, na usamljenost koja nastaje kada se izgubi mogućnost normalnog odnosa sa drugima i na psihološke posledice događaja od kojih nije moguće jednostavno pobeći.

Istorija samog rukopisa dodatno pojačava utisak da je reč o skrivenom dragulju klasične književnosti. Više od jednog veka „Matilda“ nije bila dostupna širokoj publici, a njena kontroverzna tema doprinela je tome da ostane van glavnih tokova književnog interesovanja. Danas se može čitati ne samo kao gotska priča o zabranjenoj ljubavi već i kao dokument vremena, primer romantičarske književnosti i važan deo književne zaostavštine autorke čiji se uticaj na svetsku književnost najčešće vezuje upravo za „Frankeštajna“.

„Matilda“ je namenjena čitaocima koji vole klasike, gotsku književnost, romantičarsku prozu i psihološki intenzivne priče u kojima se atmosfera gradi kroz unutrašnja stanja junaka. Ovo je kratko, ali emocionalno snažno delo, čija težina ne proizlazi iz obima već iz tema koje obrađuje. Porodična tajna, zabranjeno osećanje, gubitak i približavanje smrti stvaraju priču koja je istovremeno uznemirujuća, tužna i duboko introspektivna.

Za ljubitelje „Frankeštajna“, „Matilda“ predstavlja priliku da otkriju drugačiju Meri Šeli – autorku koja se podjednako snažno zanimala za usamljenost, emocionalnu bol i granice ljudskih odnosa. Umesto pitanja šta se događa kada čovek pokuša da stvori život, ovde se postavlja drugačije, ali ništa manje teško pitanje: šta se događa kada najbliži odnosi postanu izvor patnje i kada osećanja pređu granice koje čovek ne može bez posledica da pređe?

„Matilda“ tako ostaje upečatljiva gotska priča o ljubavi koja ne sme postojati, krivici koja ne prestaje da prati junake i tragediji koja se rađa unutar porodice. Istovremeno, njena neobična istorija objavljivanja daje joj dodatnu književnu vrednost. Ovo je delo koje čitaocu omogućava da iza velikog imena Meri Šeli i „Frankeštajna“ otkrije jednu tišu, ličniju i izrazito mračnu stranu njenog stvaralaštva.