Najprozračniji kraj

„Najprozračniji kraj“ Karlosa Fuentesa, njegovo mladalačko remek-delo i jedan od važnih romana meksičke književnosti 20. veka, vodi čitaoca u Meksiko Siti početkom pedesetih godina, u društvo koje se još uvek nije oslobodilo posledica Meksičke revolucije. Iako su oružani sukobi odavno završeni, njihovo nasleđe i dalje određuje živote ljudi. Krv prolivena tokom godina građanskih ratova osušila se na ulicama, ali nije nestala iz sećanja. Ona nastavlja da živi u pričama preživelih revolucionara i njihovih potomaka, u njihovim nadama, razočaranjima, sukobima i pokušajima da pronađu svoje mesto u novom društvenom poretku.

Revolucionarni ideali koji su nekada obećavali pravednije i bolje društvo vremenom su izgubili svoju snagu. Oni koji su preuzeli vlast pokušavaju da sopstvenu moć, bogatstvo i privilegije predstave kao prirodan nastavak nekadašnjih revolucionarnih ciljeva. U novoj raspodeli društvene i materijalne moći jedni uspevaju da steknu ogromno bogatstvo i njime kupe ugled, drugi ostaju bez materijalnih dobara, ali pokušavaju da žive od nekadašnjeg društvenog položaja, dok najveći deo stanovništva ostaje na margini, nevidljiv i potlačen. Fuentes tako kroz sudbine svojih junaka prikazuje društvo duboko obeleženo nejednakošću, licemerjem i promašenim obećanjima revolucije.

Sve te različite sudbine ukrštaju se u Meksiko Sitiju, gradu koji u sebi nosi gotovo čitavu istoriju zemlje. Njegovo lice okrenuto budućnosti teži kosmopolitskoj modernosti, novcu i društvenom napretku, dok njegovi dublji slojevi i dalje čuvaju tragove prekolumbovske prošlosti, drevnih mitova i kolektivnog pamćenja. Grad tako postaje mnogo više od mesta u kojem se radnja odvija. On predstavlja živu metaforu Meksika, prostora u kojem se prošlost i sadašnjost neprestano sudaraju i u kojem modernost ne uspeva da izbriše ono što je duboko ukorenjeno u kolektivnom identitetu.

U središtu tog sveta nalazi se Iška Sijenfuegos, tajanstvena figura koja se pojavljuje kao poveznica među različitim junacima i njihovim pričama. Njegov lik od samog početka romana izaziva pitanja. Da li je Iška čovek od krvi i mesa ili nešto više od toga? Da li predstavlja sam Meksiko Siti i njegove unutrašnje protivrečnosti, naslednika revolucionarnih ideala ili njihovog mračnog ostatka? Može li biti pokretač nesreće i sukoba, ili možda nagoveštaj mogućeg ozdravljenja društva? Fuentes namerno ostavlja prostor za različita tumačenja i upravo kroz tu višeznačnost njegov lik dobija gotovo simboličnu snagu.

Iška se kreće između društvenih slojeva koji bi inače ostali potpuno odvojeni. On lako prelazi granice između različitih svetova, približava se drugim junacima i postaje neka vrsta njihove senke. Njegovo prisustvo izvlači na površinu skrivene tajne, potisnute želje, stare sukobe i strasti. Ono što je izgledalo stabilno počinje da se raspada, a životi junaka postaju povezani na načine koje nisu mogli da predvide. Iška zato nije samo učesnik događaja već i njihov katalizator, figura koja pokreće priču i omogućava Fuentesu da kroz pojedinačne sudbine prikaže mnogo širu sliku jednog društva.

Posebnu vrednost romana predstavlja način na koji Fuentes spaja društvenu i istorijsku panoramu sa intimnim pričama svojih likova. Velike promene u Meksiku nisu prikazane samo kroz političke događaje, već kroz posledice koje ostavljaju na obične ljude, njihove odnose, ambicije i snove. Revolucija je završena, ali njene posledice i dalje određuju ko ima moć, ko poseduje bogatstvo, ko može da bude viđen i saslušan, a ko ostaje na društvenoj margini. Na taj način prošlost ne predstavlja samo pozadinu romana, već aktivnu silu koja oblikuje sadašnjost.

„Najprozračniji kraj“ je složen roman o društvu koje pokušava da zaboravi sopstvenu prošlost, ali joj neprestano iznova pripada. Karlos Fuentes kroz Meksiko Siti, njegove stanovnike i misterioznog Išku Sijenfuegosu istražuje teme revolucije, društvenih razlika, moći, novca, identiteta, sećanja i propalih ideala. Istovremeno istorijski precizan i simbolički bogat, roman otvara pitanje šta ostaje od jedne revolucije kada njeni pobednici počnu da žive suprotno vrednostima u čije su ime nekada pobedili. Upravo u tom spoju ličnih sudbina i velike društvene panorame nalazi se njegova trajna književna snaga.