• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Nemirna pisma
    Nemirna pisma

    Nemirna pisma

    Zbirka tekstova sa putovanja Stevana Bukovića na jednom mestu.

    Večiti putnik doktor Stevan Buković godinama piše putopisne reportaže objavljivane u različitim časopisima i portalima, koje su sada sakupljene na jednom mestu, u knjizi Nemirna pisma.

    Odlomak:

    Nekoliko dana sam se prisećao kako je sve počelo.
    U ranu jesen 2007. vratio sam se u Beograd pun utisaka iz Albanije u kojoj sam tada bio prvi put. Poznavao sam Milicu Kostić, tada glavnog urednika renomiranog mesečnika Biznis & finansije, i kada sam je sreo predložio sam da nešto i napišem o tom putovanju za njen list. Želeo sam da istraživanje nepoznatog i radost otkrivanja novih predela, ljudi i zemalja podelim sa drugima. Rekla je, zašto da ne? Kada sam napisao bila je zadovoljna i, već u oktobru, prvi putopis je objavljen. I sledeća tri putopisa je objavila, narednih godina.
    Zatim sam još dva putopisa široko poslao internetom, pa mi se kasnije javio drug iz Amerike, sa kojim nisam bio u kontaktu decenijama, rekavši da tamo čita moje pisanje, neko mu poslao od kuće! Opet, dobra poznanica mi je rekla, mnogi, mnogi u Beogradu, čitaju!
    Prvi put sam van zemlje putovao sa tatom, u Segedin, iza „gvozdene zavese", što je tada bilo nestvarno, 1963. godine. Dozvola je tamo, na licu mesta, preinačena, pa smo stigli na jedan dan i do Budimpešte. Baš je bilo neko tmurno, oblačno nebo, ali svejedno, u povratku smo još zaseli u „Malu gostionicu" na Paliću i dodatno se lepo proveli. Potom sam sa 14 godina, sam u grupi, autobusom putovao u Istambul. Usput, imali smo i vrlo težak saobraćajni udes, ali smo ipak stigli i vratili se. Istambul je tada imao manje od 2 miliona stanovnika i nijedan most. U Kapali čaršiji svi su govorili i srpski. Zatim sam sa 16 godina putovao vozom u Francusku, u Nicu, sa sestrom od tetke tada starom 12 godina! Dva dana, sa dva presedanja.
    Od tih dana boravio sam do sada u oko 75 zemalja. U nekima i mnogo puta (Italija, Francuska, Španija, Grčka), ali ni o njima, ni o mnogim drugima nisam pisao. Pisao sam o onima gde je bilo najviše strasti. Tako je komentarisao moj dragi prijatelj, Dejan Vasiljević, novinar i diplomata. Moguće je da je tako ili su ove o kojima jesam pisao za mene imale draž potpune novine, a tamo gde sam mnogo puta bio tamo sam se već srodio, pa se više i ne osećam strancem.
    Najbolji primer je boravak u Sofiji, 1994. godine, operska predstava, kada sam se obratio supruzi Gordani: – Pazi, pa ovde su sve stranci! Na šta je ona odgovorila: – Pa i ti si stranac! Ha ha ha... Nekoliko putopisa sam pisao posle čak 6–7 godina ili posle 5 godina, skoro potpuno po sećanju, koje me nije izneverilo. Utisci su i dalje jaki, svega sam se, korak po korak, prisetio.

    Prelistaj
    Vise detalja
    Šifra: 214844
    11,00 usd

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Zbirka tekstova sa putovanja Stevana Bukovića na jednom mestu.

    Večiti putnik doktor Stevan Buković godinama piše putopisne reportaže objavljivane u različitim časopisima i portalima, koje su sada sakupljene na jednom mestu, u knjizi Nemirna pisma.

    Odlomak:

    Nekoliko dana sam se prisećao kako je sve počelo.
    U ranu jesen 2007. vratio sam se u Beograd pun utisaka iz Albanije u kojoj sam tada bio prvi put. Poznavao sam Milicu Kostić, tada glavnog urednika renomiranog mesečnika Biznis & finansije, i kada sam je sreo predložio sam da nešto i napišem o tom putovanju za njen list. Želeo sam da istraživanje nepoznatog i radost otkrivanja novih predela, ljudi i zemalja podelim sa drugima. Rekla je, zašto da ne? Kada sam napisao bila je zadovoljna i, već u oktobru, prvi putopis je objavljen. I sledeća tri putopisa je objavila, narednih godina.
    Zatim sam još dva putopisa široko poslao internetom, pa mi se kasnije javio drug iz Amerike, sa kojim nisam bio u kontaktu decenijama, rekavši da tamo čita moje pisanje, neko mu poslao od kuće! Opet, dobra poznanica mi je rekla, mnogi, mnogi u Beogradu, čitaju!
    Prvi put sam van zemlje putovao sa tatom, u Segedin, iza „gvozdene zavese", što je tada bilo nestvarno, 1963. godine. Dozvola je tamo, na licu mesta, preinačena, pa smo stigli na jedan dan i do Budimpešte. Baš je bilo neko tmurno, oblačno nebo, ali svejedno, u povratku smo još zaseli u „Malu gostionicu" na Paliću i dodatno se lepo proveli. Potom sam sa 14 godina, sam u grupi, autobusom putovao u Istambul. Usput, imali smo i vrlo težak saobraćajni udes, ali smo ipak stigli i vratili se. Istambul je tada imao manje od 2 miliona stanovnika i nijedan most. U Kapali čaršiji svi su govorili i srpski. Zatim sam sa 16 godina putovao vozom u Francusku, u Nicu, sa sestrom od tetke tada starom 12 godina! Dva dana, sa dva presedanja.
    Od tih dana boravio sam do sada u oko 75 zemalja. U nekima i mnogo puta (Italija, Francuska, Španija, Grčka), ali ni o njima, ni o mnogim drugima nisam pisao. Pisao sam o onima gde je bilo najviše strasti. Tako je komentarisao moj dragi prijatelj, Dejan Vasiljević, novinar i diplomata. Moguće je da je tako ili su ove o kojima jesam pisao za mene imale draž potpune novine, a tamo gde sam mnogo puta bio tamo sam se već srodio, pa se više i ne osećam strancem.
    Najbolji primer je boravak u Sofiji, 1994. godine, operska predstava, kada sam se obratio supruzi Gordani: – Pazi, pa ovde su sve stranci! Na šta je ona odgovorila: – Pa i ti si stranac! Ha ha ha... Nekoliko putopisa sam pisao posle čak 6–7 godina ili posle 5 godina, skoro potpuno po sećanju, koje me nije izneverilo. Utisci su i dalje jaki, svega sam se, korak po korak, prisetio.

    Br.strana: 278

    Povez: broširano

    God.izdanja: 2022.

    Izdavač: Čigoja

    ISBN: 9788653107499

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    Knjige istog pisca

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.