• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • O biljkama, životinjama i predelima - srpska mitologija
    O biljkama, životinjama i predelima - srpska mitologija

    O biljkama, životinjama i predelima - srpska mitologija

    Biljke umiru tiho. Iza njih ostanu samo mirisi. Lebde ti mirisi – bremeniti, teški i vapijući – lebde i povijaju se nad zemljom, iščezavaju u vazduhu i vraćaju se sa vetrovima, kao uklete duše bez staništa. U tek posečenoj šumi, na pokošenoj livadi, od njih, od mirisa, dok pada veče, može se poludeti. U sutonu slivaju se oni – mirisi, sirote i unezverene duše bilja – slivaju se poput nevidljivih slapova, vrte i okreću, pate. U mirisu sasušene nane, pelina, bosiljka, oborenog hrasta, njegove kore i vlažnog srca, lišća koje se zatvara, uvrće i suši, skriti su poslednji treptaji života, koji neće da se preda, prepusti silama smrti. Dešava se to čak i kada venu, kad kopne i umiru dugo, beskrajno dugo, biljke.
    A životinje odlaze u čudu. Pripitomljene sa poverenjem, divlje sa nevericom u oku. Bezgranični život je u njima i to oko nikako da zgasne. Samo se još noge pomeraju u zraku, kopita, šape, papci, oni bi još da trče, ali zemlje nema i krila lepetaju. Lete i batrgaju se obezglavljena tela i trepte srca kao izludele strune.
    Ko će napisati molitvu, onu za oprost, za preklane, ubijene i krepale životinje, ko će spustiti lice na odlazeće krljušti, dlaku i perje, na ružičastu kožu lepih svinja?
    Te smrti će ostati uzgredne, usputne, nešto sa čim se živi u potajnom sporazumu, kao sa pritajenom, kljucajućom zuboboljom, nešto svagdašnje, obično, priprosto i otrcano.
    Tako ćemo se praviti da ne primećujemo kako nestaju gore i iščezavaju šume, kako smrde reke i uljasto se leskaju njihove vode pokrivene prljavom skramom iz koje proviruju trbusi ugušenih riba. Mrtve ribe plutaju – leševi razjapljenih usta, zgrčenih u poslednjem zevu – i mrtve ih vode ljuljuškaju kao kobne kolevke.
    Kad smo to, najgori od najgorih, postali gospodari sveta, kad smo to čak i smrt uspeli da načinimo po vlastitom liku, bez nade u ponovno rođenje, u večno cvetanje života?
    Bez nade.

    Vise detalja
    Šifra: 35210
    2.444 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Biljke umiru tiho. Iza njih ostanu samo mirisi. Lebde ti mirisi – bremeniti, teški i vapijući – lebde i povijaju se nad zemljom, iščezavaju u vazduhu i vraćaju se sa vetrovima, kao uklete duše bez staništa. U tek posečenoj šumi, na pokošenoj livadi, od njih, od mirisa, dok pada veče, može se poludeti. U sutonu slivaju se oni – mirisi, sirote i unezverene duše bilja – slivaju se poput nevidljivih slapova, vrte i okreću, pate. U mirisu sasušene nane, pelina, bosiljka, oborenog hrasta, njegove kore i vlažnog srca, lišća koje se zatvara, uvrće i suši, skriti su poslednji treptaji života, koji neće da se preda, prepusti silama smrti. Dešava se to čak i kada venu, kad kopne i umiru dugo, beskrajno dugo, biljke.
    A životinje odlaze u čudu. Pripitomljene sa poverenjem, divlje sa nevericom u oku. Bezgranični život je u njima i to oko nikako da zgasne. Samo se još noge pomeraju u zraku, kopita, šape, papci, oni bi još da trče, ali zemlje nema i krila lepetaju. Lete i batrgaju se obezglavljena tela i trepte srca kao izludele strune.
    Ko će napisati molitvu, onu za oprost, za preklane, ubijene i krepale životinje, ko će spustiti lice na odlazeće krljušti, dlaku i perje, na ružičastu kožu lepih svinja?
    Te smrti će ostati uzgredne, usputne, nešto sa čim se živi u potajnom sporazumu, kao sa pritajenom, kljucajućom zuboboljom, nešto svagdašnje, obično, priprosto i otrcano.
    Tako ćemo se praviti da ne primećujemo kako nestaju gore i iščezavaju šume, kako smrde reke i uljasto se leskaju njihove vode pokrivene prljavom skramom iz koje proviruju trbusi ugušenih riba. Mrtve ribe plutaju – leševi razjapljenih usta, zgrčenih u poslednjem zevu – i mrtve ih vode ljuljuškaju kao kobne kolevke.
    Kad smo to, najgori od najgorih, postali gospodari sveta, kad smo to čak i smrt uspeli da načinimo po vlastitom liku, bez nade u ponovno rođenje, u večno cvetanje života?
    Bez nade.

    Br.strana: 128

    Povez: 19x28 cm

    God.izdanja: 2012.

    Izdavač: Orfelin

    ISBN: 9788660390082

    Ključna reč: Mitologija

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.