Pisma i govori
OPIS KNJIGE:
Reč izdavača:
’’In memoriam Dejan Medaković (1922 – 2008)
Akademik Dejan Medaković rođen je u Zagrebu 7. jula 1922. godine. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima 1941. Za vreme rata živi kao izbeglica u Beogradu, gde je 1942. godine stupio kao asistent – volonter u Muzej kneza Pavla (današnji Narodni muzej). Od te godine do 1952. službuje u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu FNRJ, odnosno Savetu za nauku i kulturu FNRJ, i u Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Od 1952. do 1954. godine radi u Istorijskom institutu SANU. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao je na grupi za istoriju umetnosti 1949. godine. U Srpskoj akademiji nauka Medaković je 1954. odbranio doktorsku tezu Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka. Odmah posle odbranjene disertacije 1954. izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju umetnosti. Docent istog fakulteta postao je 1957, 1962. izabran je za vanrednog profesora, a 1967. za redovnog profesora. Na Filozofskom fakultetu vršio je razne dužnosti: bio je upravnik Odeljenja, predsednik Saveta, predstavnik Fakulteta u Univerzitetskom savetu, a u školskoj 1971/72. i 1972/73. godini bio je i dekan ove ustanove. Akademik Dejan Medaković je 31. decembra 1982. godine po svojoj molbi otišao u penziju, iako je mogao da služi još pet godina. Za dopisnog člana SANU izabran je 27. aprila 1972. godine, 7. maja 1981. izabran je za redovnog člana SANU, a 11. februara 1999. za predsednika SANU. Od 1981. do 1985. bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka SANU, a 1985. izabran je za generalnog sekretara SANU, a tu dužnost vršio je do 1994. godine. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte uMinhenu. Posebnu delatnost Medaković je razvio u Matici srpskoj u Novom Sadu. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. Od osnivanja Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, maja 1968, Medaković je član Naučnog veća ovog Instituta. Član je austrijskog Društva za proučavanje XVIII veka. Godine 1995. izabran je za redovnog člana Evropske akademije nauka u Salcburgu. Godine 2001. izabran je za redovnog člana naučnog društva Leibnic Societ u Berlinu. U tri mandata biran je za predsednika Skupštine Vukove zadužbine. Godine 1981. dobio je „Prosvetinu” nagradu za književnost, istoriju i filozofiju, a 1987. austrijsku nagradu „Anton Gindely-Preiss”. Slede: Sedmojulska nagrada Srbije (1989), Herderova nagrada (1990), Oktobarska nagrada Beograda za Efemeris i (1990), nagrada za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II (1991) i nagrada Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III (1992). Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji. Odlikovan je od Svetog arhijerejskog sinoda Ordenom sv. Save i stepena (24. septembra 1990), Velikim krstom za zasluge Savezne Republike Nemačke (26. septembra 1990) i Krstom Republike Austrije „Litteris et artibus”. Od predsednika Republike Mađarske dobio je Zlatnu medalju. Od predsednika Republike Jugoslavije, Orden Vuka St. Karadžića, I stepena. Od mitropolita zagrebačkog: Orden Katarine grof. Celjske 2007. godine, I stepena. Dobitnik je brojnih plaketa, povelja i zahvalnica od mnogih nacionalnih institucija (Narodni muzej, Muzej grada Beograda, Narodna biblioteka, Univerzitetska biblioteka, Matica srpska, Fakultet likovnih umetnosti, grad Kruševac itd.). Povelju Saveza društava konzervatora Jugoslavije dobio je 1975, godišnju nagradu Društva konzervatora Srbije 1987, a 1990. godine uručena mu je povelja Društva konzervatora Srbije za izuzetan doprinos na zaštiti spomenika kulture Kosova i Metohije (povodom 600. godišnjice Kosovske bitke). Dobitnik je i nagrade Kruna despota Stefana Lazarevića i Zlatnog prstena despota Stefana Lazarevića. Predavao je na nizu evropskih univerziteta, akademija nauka i naučnih instituta, učestvovao na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. U SANU bio je predsednik organizacionog odbora Međunarodnog skupa „Zapadnoevropski barok i vizantijski svet” (1989). Pored niza studija i priloga iz struke, Medaković je objavio i knjige: Beograd u starim gravirama, 1950; Grafika srpskih štampanih knjiga XV–XVII veka, 1958; Srpski slikari XVIII–XX veka, 1968; Putevi srpskog baroka, 1971; Tragom srpskog baroka, 1976; Manastir Savina, 1976; Hilandar, 1978 (sa D. Bogdanovićem i B. J. Đurićem, koja je štampana na nemačkom, engleskom, francuskom i japanskom jeziku); Srpska umetnost u XVIII veku, 1980; Srpska umetnost u XIX veku, 1981; Sentandreja, 1982 (sa D. Davidovim): Svedočenja, 1984; Istraživači srpskih starina, 1985; Letopis Srba u Trstu, 1987 (sa Đ. Miloševićem); Barok kod Srba, 1988; Kosovski boj u likovnim umetnostima, 1989; Serbischer Barock, 1991; Traženje dobra, 1995; Srbi u Beču, 1999. (isto i na nemačkom); Otkriće Hilandara, 2001; Izabrane srpske teme I 1996, II 2001, III 2002. i IV 2005, 2006, IV 2007. Izdavačka kuća „Prometej” izdala je u dva izdanja: Dunav, reka jedinstva Evrope i 2006. knjigu Josif II, kao i monografiju „Sveta gora fruškogorska”. Medaković se bavi i književnošću. Još pre Drugog svetskog rata objavljivao je priče, pesme i putopise. Zbirku pesama Motivi objavio je 1946. godine, a 1966. u izdanju beogradske „Prosvete” zbirku pesama Kamenovi. Srpska književna zadruga mu je 1987. godine izdala zbirku pesama Umir, a „Bagdala” iz Kruševca 1989. zbirku pesama pod nazivom Niska. Srpska književna zadruga objavila mu je 1994. zbirku pesama Znak na stegu, a iste godine Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u Somboru knjigu pesama Zaveštanje. Izdavačko preduzeće „Prometej” iz Novog Sada izdalo je Medakovićevih pet knjiga poezije 2000. godine zajedno sa novim pesmama pod naslovom: Sve čudnije je čudo. Isti izdavač izdao je knjigu pesama Pečalna tišina. Najzad, Beogradski izdavačko-grafički zavod je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris – hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994). Isto delo u dva izdanja „Prometej”. Izdavač „Kairos” u Sremskim Karlovcima štampao je pet knjiga Medakovićevih kratkih priča: ’’Povratak u Rakitije’’, ’’Ptice’’, ’’Orlov slet’’, ’’Parastos u Sr. Karlovcima’’ i ’’Lumen Karlovačke gimnazije’’. Medakovićeve pesme su prevedene na engleski, mađarski, nemački, esperanto, italijanski i češki jezik. Efemeris I preveden je 1995. na francuski.’’
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
Cena: 1.299 rsd
Cena: 1.199 rsd
Cena: 999 rsd
Cena: 1.099 rsd
Cena: 899 rsd
Cena: 1.298 rsd
Cena: 1.210 rsd
Cena: 1.430 rsd
Cena: 1.500 rsd
Cena: 999 rsd
Cena: 990 rsd
Cena: 1.290 rsd
Cena: 6.380 rsd
Cena: 1.100 rsd
Knjige istog pisca
Cena: 255 rsd
Cena: 3.200 rsd
Cena: 5.900 rsd
Cena: 350 rsd
Cena: 4.900 rsd
Cena: 21.600 rsd
Cena: 4.900 rsd
Cena: 3.900 rsd
Cena: 204 rsd
Cena: 3.600 rsd
Cena: 4.900 rsd
Cena: 3.600 rsd
Cena: 4.200 rsd
Cena: 7.028 rsd