• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Priča o Dušanu Matiću
    Priča o Dušanu Matiću

    Priča o Dušanu Matiću

    Naš najpouzdaniji i najpoznatiji književni bio­­graf Radovan Popović Pričom o Dušanu Ma­tiću moćno i sasvim blisko ostvario je uvid u izu­zetno uticajnu i mnogostranu inicijativu pe­sni­ka, mislioca, romansijera, usmenjaka, prevodi­oca, kao prvorazredne ličnosti Beograda. Taj „fluo­re­scentni Matić” (Božidar Timotijević), taj pro­fe­­sor slobode, veliki mag razgovora izričito ur­ba­ne provenijencije, svakako je utisnuo snažan pod­­sti­caj bar trima naraštajima stvaralaca. Sle­de­ći nauk Andre Žida da fanove i mlade pesnike valja upućivati na njihov a ne na njegov put, on je, uvek pomalo iskosa, već od ranih pedesetih go­di­na ostvarenost potvrđivao pre svega kao drugo mi­šlje­nje. Antidogmatičar i solista po vokaciji, Ma­tić na Popovićevim stranicama, često na fonu no­vih otkrića, rukopisnih i epistolarnih, otkriva mnoge tajne vlastite izgradnje, kojoj se, uostalom, u oproštajnim rečenicama nakon njegovog odlaska, divio njegov nekadašnji nadrealistički saborac i koautor Koča Popović. Popović tanano raspliće fenomenologiju nastanakâ te famozne naše, druge nad­re­alističke centrale, u polemikama, zabranama, is­klju­čivostima, omrazama svake vrste. Ovde je do­bro uočeno kako odista prošlost dugo traje, i ka­ko je Matić, veliki pesnik prolaznosti, njenim fanto­mima bio odan od Radničkih novina Dušana Popovića (1915) do nikad do kraja završene Konačne jeseni.
    Popović, koji je i sam ulazio u krug Matićevih prijatelja, i bio jedan od trojice koji ga je 1980. ispratio u konačnu bolničku, nikako sad već ne ho­telsku sobu, kao najveći oblik samoće, sve prove­rava, ali i tiho, gotovo šapatom poverava istine o magiji tog uspravnog čoveka koji je i u svom anti­herojstvu bio samostalan, predak mnogobrojnih aktu­elnih pi­saca, korespodent Bretona i Aragona.
    Beogradski nadrealisti, naši mili bretoni, imali su sintagmu koja opravdava njihovu koheziju, da ne kažem sabornost: pisati u saradnji.
    Dobro razaznajem da je ova knjiga, u duhovnom ali i stvarnosnom smislu, pisana u saradnji sa Matićem. Utoliko je njena vrednost značajnija a njena tumačenja temeljnija nego igde u ovom žanru u nas.
    Draško Ređep

    Vise detalja
    Šifra: 52681
    900 rsd

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard
    - preko IPS skeniraj - mBanking aplikacije
    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Naš najpouzdaniji i najpoznatiji književni bio­­graf Radovan Popović Pričom o Dušanu Ma­tiću moćno i sasvim blisko ostvario je uvid u izu­zetno uticajnu i mnogostranu inicijativu pe­sni­ka, mislioca, romansijera, usmenjaka, prevodi­oca, kao prvorazredne ličnosti Beograda. Taj „fluo­re­scentni Matić” (Božidar Timotijević), taj pro­fe­­sor slobode, veliki mag razgovora izričito ur­ba­ne provenijencije, svakako je utisnuo snažan pod­­sti­caj bar trima naraštajima stvaralaca. Sle­de­ći nauk Andre Žida da fanove i mlade pesnike valja upućivati na njihov a ne na njegov put, on je, uvek pomalo iskosa, već od ranih pedesetih go­di­na ostvarenost potvrđivao pre svega kao drugo mi­šlje­nje. Antidogmatičar i solista po vokaciji, Ma­tić na Popovićevim stranicama, često na fonu no­vih otkrića, rukopisnih i epistolarnih, otkriva mnoge tajne vlastite izgradnje, kojoj se, uostalom, u oproštajnim rečenicama nakon njegovog odlaska, divio njegov nekadašnji nadrealistički saborac i koautor Koča Popović. Popović tanano raspliće fenomenologiju nastanakâ te famozne naše, druge nad­re­alističke centrale, u polemikama, zabranama, is­klju­čivostima, omrazama svake vrste. Ovde je do­bro uočeno kako odista prošlost dugo traje, i ka­ko je Matić, veliki pesnik prolaznosti, njenim fanto­mima bio odan od Radničkih novina Dušana Popovića (1915) do nikad do kraja završene Konačne jeseni.
    Popović, koji je i sam ulazio u krug Matićevih prijatelja, i bio jedan od trojice koji ga je 1980. ispratio u konačnu bolničku, nikako sad već ne ho­telsku sobu, kao najveći oblik samoće, sve prove­rava, ali i tiho, gotovo šapatom poverava istine o magiji tog uspravnog čoveka koji je i u svom anti­herojstvu bio samostalan, predak mnogobrojnih aktu­elnih pi­saca, korespodent Bretona i Aragona.
    Beogradski nadrealisti, naši mili bretoni, imali su sintagmu koja opravdava njihovu koheziju, da ne kažem sabornost: pisati u saradnji.
    Dobro razaznajem da je ova knjiga, u duhovnom ali i stvarnosnom smislu, pisana u saradnji sa Matićem. Utoliko je njena vrednost značajnija a njena tumačenja temeljnija nego igde u ovom žanru u nas.
    Draško Ređep

    Br.strana: 152

    Povez: tvrd

    God.izdanja: 2014.

    Izdavač: Prometej Novi Sad

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.