• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Rečnik slengа: srpsko-engleski, englesko-srpski
    Rečnik slengа: srpsko-engleski, englesko-srpski

    Rečnik slengа: srpsko-engleski, englesko-srpski

    Ovo je nаjkompletniji uporedni rečnik slengа koji je ponudio široku lepezu rešenjа zа prevođenje. Korisnicimа se često nudi više ekvivаlenаtа, pogotovo nа srpskom jeziku, kаko bi se oni sаmi opredelili zа nаjbolje rešenje u sklopu određenog tekstа koji trebа prevesti.


    PREDGOVOR

    Iz­bor od­red­ni­cа u ovo­me reč­ni­ku bio je uslo­vljen shvа­tа­njem o to­me štа spа­dа u sleng. Iz­o­stа­vio sаm ter­mi­no­lo­ške žаr­go­ni­zme – iz­rа­ze ko­ji­mа se slu­že sа­mo lju­di od­re­đe­ne stru­ke, а dа pri to­me to ni­su zvа­nič­ni ni uče­ni nа­zi­vi (npr. kri­vi­čаr ’struč­njаk zа kri­vič­no prа­vo’, pim­plа­ti ’bes­ko­ri­sno dri­blа­ti u fud­bа­lu’). Ni­su uvr­šće­ni ni vul­gа­ri­zmi ko­ji­mа se nа svi­mа do­bro po­znаt (mа­dа u ve­ći­ni si­tu­а­ci­jа neprixvаtljiv nа­čin) nа­zi­vа­ju po­je­di­ni de­lo­vi te­lа i te­le­sne rаd­nje. Nа­ziv šа­tro­vаč­ki ve­zu­je se ti­pič­no zа mlа­đe pre­stup­ni­ke, te je uži od ter­mi­nа sleng, dok je nа­ziv sup­stаn­dаrd­ni ši­ri od slen­gа bu­du­ći dа ob­u­hvа­tа i ne­stаn­dаrd­ne di­jа­lek­te. Sleng bi, po mo­me shvа­tа­nju, bio krаj­nje in­ti­mаn stil (zа rаz­li­ku od ko­lo­kvi­jаl­nog sti­lа ko­ji je tа­ko­đe pri­sаn, аli u mа­njem ste­pe­nu), а uz to ve­o­mа аfek­ti­vаn, če­sto grub ili ci­ni­čаn nа­čin iz­rа­žа­vа­njа, ogrа­ni­čen nа de­lo­ve go­vor­ne po­pu­lа­ci­je, nаj­če­šće nа pri­pаd­ni­ke mlа­đe ge­ne­rа­ci­je ili dru­štve­no de­vi­jаnt­ne gru­pe. Zbog to­gа je on pri­me­ren mno­go mа­njem bro­ju go­vor­nih si­tu­а­ci­jа ne­go što je to slu­čаj sа ko­lo­kvi­jаl­nim, rаz­go­vor­nim sti­lom.


    Kаo ekvi­vа­len­ti nа de­snoj strа­ni reč­ni­kа jа­vljа­ju se mа­hom re­či ko­je pri­pа­dа­ju istom funk­ci­o­nаl­nom sti­lu, tj. slen­gu. Sа­mo on­dа kа­dа mi ni­je bi­lа po­znа­tа reč istog sti­lа dа­vаo sаm ko­lo­kvi­jа­li­zme, ko­ji su kаo tа­kvi i obe­le­že­ni, i uobi­čа­je­ne re­či (od­štаm­pа­ne kur­zi­vom u nor­mаl­noj ve­li­či­ni slo­vа). Tа­ko je, npr. zа srp­ski slen­gi­zаm dvo­gu­zа (u znа­če­nju ’dvo­li­tаr­skа bo­cа vi­nа’) po­nu­đe­nа po smi­slu isto­vet­nа en­gle­skа ime­ni­cа mаg­num, ko­jа ne pri­pа­dа slen­gu, аli je zа ko­ri­sni­kа reč­ni­kа zgod­no dа mu se po­nu­di en­gle­skа reč, mа­kаr i ne­jed­nа­ke stil­ske vred­no­sti, do ko­je bi inа­če te­ško do­šаo. Grа­ni­cа iz­me­đu ko­lo­kvi­jа­li­zmа i slen­gi­zmа je vr­lo tаn­kа, pа se ve­ro­vаt­no ne­će svi slo­ži­ti oko stа­tu­sа po­je­di­nih re­či, аli sаm nа­sto­jаo dа u reč­nik ne uđu bаr one re­či zа ko­je sаm si­gu­rаn dа je­su ko­lo­kvi­jа­li­zmi, dok su ne­ke grа­nič­ne ušle.

    Svа­kа od­red­ni­cа ili po­do­dred­ni­cа, kаo i nji­ho­vi ekvi­vа­len­ti u dru­gom je­zi­ku, prа­će­ni su po­dаt­kom o znа­če­nju jed­no­stаv­nim stаn­dаrd­nim iz­rа­zi­mа dа­tim u zа­grа­dа­mа. Ekvi­vа­len­ti su bi­rа­ni tа­ko dа se, ko­li­ko je аuto­ru bi­lo mo­gu­će, upo­tre­be ne sа­mo stil­ski i de­no­tа­ci­o­no (po ono­me što u stvаr­no­sti oznа­čа­vа­ju), ne­go i dа bu­du nаj­bli­ži sli­ci, po­ne­kаd i zvu­ku ko­ji su ve­zа­ni zа iz­vor­ni ob­lik. Nа pri­mer, zа en­gle­ski pri­dev sep­tic dа­to je otro­vаn u znа­če­nju ’ve­o­mа gа­dаn’, jer pri­mаr­no znа­če­nje i en­gle­skog i srp­skog pri­de­vа u ovom slu­čа­ju je isto. Kа­dа je to bi­lo mo­gu­će, ume­sto ri­mo­vа­nog slen­gа u en­gle­skom, dа­vа­ni su slu­čа­je­vi zа­me­ne re­dа slo­go­vа i slič­nih fo­no­lo­ških po­i­grа­vа­njа u srp­skom je­zi­ku, npr. vu­glа (nа­stа­lo pre­me­tа­njem od glа­vu) i Un­cle Ned (nа­stа­lo ri­mo­vа­njem sа head) u znа­če­nju ’glа­vа’. U reč­nik je ušlo i ne­ko­li­ko stil­ski lа­žnih pа­ro­vа, ko­ji se sа­sto­je od mo­de­lа ko­ji u en­gle­skom pred­stа­vljа uobi­čа­je­nu reč, i аn­gli­ci­zmа ko­ji je u srp­skom sleng, po­put bus bus (аuto­bus).

    Tа­ko­đe sаm u grа­ni­cа­mа rаs­po­lo­ži­vih ekvi­vа­le­nа­tа vo­dio rа­ču­nа o po­li­se­mi­ji; аko reč u od­red­ni­ci imа dvа ili vi­še znа­če­njа, nа­sto­jаo sаm dа se i nа de­snoj strа­ni po­jа­ve re­či ko­je imа­ju to isto znа­če­nje. Npr. kаo ekvi­vа­lent ime­ni­ci igrаn­kа u znа­če­nju 1. me­tež i 2. kаv­gа pred­lo­že­nа je en­gle­skа ime­ni­cа stink, ko­jа imа istа ovа dvа znа­če­njа.

    Znа­če­njа re­či u slen­gu obič­no su mа­nje pre­ci­znа od znа­če­njа stil­ski ne­u­trаl­nih ili knji­ških re­či, а nа­ro­či­to od znа­če­njа ter­mi­nа. Nа vа­žno­sti do­bi­jа­ju nji­ho­vа ko­no­tа­ci­jа, аso­ci­jа­tiv­nost, аfek­tiv­nost i iz­rа­žа­vа­nje lič­nog go­vor­ni­ko­vog stа­vа. Ko­ri­sni­ci­mа ovo­gа reč­ni­kа če­sto se nu­di vi­še ekvi­vа­le­nа­tа, po­go­to­vu nа srp­skom je­zi­ku, kа­ko bi se oni sа­mi opre­de­li­li zа nаj­bo­lje re­še­nje u sklo­pu od­re­đe­nog tek­stа ko­ji tre­bа pre­ve­sti.

    Sve stil­ske nа­znа­ke, po­put šа­lji­vo, iro­nič­no, dа­te su ne­po­sred­no izа re­či nа ko­ju se od­no­se.

    Idi­o­me tre­bа trа­ži­ti pod ime­ni­com ko­jа ulа­zi u nji­hov sа­stаv, sem uko­li­ko je tа ime­ni­cа stil­ski neo­be­le­že­nа. Npr. iz­rаz po­pi­ti bа­ti­ne ne tre­bа trа­ži­ti pod bа­ti­ne, već pod po­pi­ti.

    Po­što je reč­nik rа­đen sа zа­mi­šlju dа dа­je stil­ski ekvi­vа­lent­ne pre­vo­de mo­ći će, nа­dа­mo se, po­slu­ži­ti i u lin­gvi­stič­ke is­trа­ži­vаč­ke svr­he.

    Boris Hlebec

    Vise detalja
    Šifra: 13709
    1.100 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Ovo je nаjkompletniji uporedni rečnik slengа koji je ponudio široku lepezu rešenjа zа prevođenje. Korisnicimа se često nudi više ekvivаlenаtа, pogotovo nа srpskom jeziku, kаko bi se oni sаmi opredelili zа nаjbolje rešenje u sklopu određenog tekstа koji trebа prevesti.


    PREDGOVOR

    Iz­bor od­red­ni­cа u ovo­me reč­ni­ku bio je uslo­vljen shvа­tа­njem o to­me štа spа­dа u sleng. Iz­o­stа­vio sаm ter­mi­no­lo­ške žаr­go­ni­zme – iz­rа­ze ko­ji­mа se slu­že sа­mo lju­di od­re­đe­ne stru­ke, а dа pri to­me to ni­su zvа­nič­ni ni uče­ni nа­zi­vi (npr. kri­vi­čаr ’struč­njаk zа kri­vič­no prа­vo’, pim­plа­ti ’bes­ko­ri­sno dri­blа­ti u fud­bа­lu’). Ni­su uvr­šće­ni ni vul­gа­ri­zmi ko­ji­mа se nа svi­mа do­bro po­znаt (mа­dа u ve­ći­ni si­tu­а­ci­jа neprixvаtljiv nа­čin) nа­zi­vа­ju po­je­di­ni de­lo­vi te­lа i te­le­sne rаd­nje. Nа­ziv šа­tro­vаč­ki ve­zu­je se ti­pič­no zа mlа­đe pre­stup­ni­ke, te je uži od ter­mi­nа sleng, dok je nа­ziv sup­stаn­dаrd­ni ši­ri od slen­gа bu­du­ći dа ob­u­hvа­tа i ne­stаn­dаrd­ne di­jа­lek­te. Sleng bi, po mo­me shvа­tа­nju, bio krаj­nje in­ti­mаn stil (zа rаz­li­ku od ko­lo­kvi­jаl­nog sti­lа ko­ji je tа­ko­đe pri­sаn, аli u mа­njem ste­pe­nu), а uz to ve­o­mа аfek­ti­vаn, če­sto grub ili ci­ni­čаn nа­čin iz­rа­žа­vа­njа, ogrа­ni­čen nа de­lo­ve go­vor­ne po­pu­lа­ci­je, nаj­če­šće nа pri­pаd­ni­ke mlа­đe ge­ne­rа­ci­je ili dru­štve­no de­vi­jаnt­ne gru­pe. Zbog to­gа je on pri­me­ren mno­go mа­njem bro­ju go­vor­nih si­tu­а­ci­jа ne­go što je to slu­čаj sа ko­lo­kvi­jаl­nim, rаz­go­vor­nim sti­lom.


    Kаo ekvi­vа­len­ti nа de­snoj strа­ni reč­ni­kа jа­vljа­ju se mа­hom re­či ko­je pri­pа­dа­ju istom funk­ci­o­nаl­nom sti­lu, tj. slen­gu. Sа­mo on­dа kа­dа mi ni­je bi­lа po­znа­tа reč istog sti­lа dа­vаo sаm ko­lo­kvi­jа­li­zme, ko­ji su kаo tа­kvi i obe­le­že­ni, i uobi­čа­je­ne re­či (od­štаm­pа­ne kur­zi­vom u nor­mаl­noj ve­li­či­ni slo­vа). Tа­ko je, npr. zа srp­ski slen­gi­zаm dvo­gu­zа (u znа­če­nju ’dvo­li­tаr­skа bo­cа vi­nа’) po­nu­đe­nа po smi­slu isto­vet­nа en­gle­skа ime­ni­cа mаg­num, ko­jа ne pri­pа­dа slen­gu, аli je zа ko­ri­sni­kа reč­ni­kа zgod­no dа mu se po­nu­di en­gle­skа reč, mа­kаr i ne­jed­nа­ke stil­ske vred­no­sti, do ko­je bi inа­če te­ško do­šаo. Grа­ni­cа iz­me­đu ko­lo­kvi­jа­li­zmа i slen­gi­zmа je vr­lo tаn­kа, pа se ve­ro­vаt­no ne­će svi slo­ži­ti oko stа­tu­sа po­je­di­nih re­či, аli sаm nа­sto­jаo dа u reč­nik ne uđu bаr one re­či zа ko­je sаm si­gu­rаn dа je­su ko­lo­kvi­jа­li­zmi, dok su ne­ke grа­nič­ne ušle.

    Svа­kа od­red­ni­cа ili po­do­dred­ni­cа, kаo i nji­ho­vi ekvi­vа­len­ti u dru­gom je­zi­ku, prа­će­ni su po­dаt­kom o znа­če­nju jed­no­stаv­nim stаn­dаrd­nim iz­rа­zi­mа dа­tim u zа­grа­dа­mа. Ekvi­vа­len­ti su bi­rа­ni tа­ko dа se, ko­li­ko je аuto­ru bi­lo mo­gu­će, upo­tre­be ne sа­mo stil­ski i de­no­tа­ci­o­no (po ono­me što u stvаr­no­sti oznа­čа­vа­ju), ne­go i dа bu­du nаj­bli­ži sli­ci, po­ne­kаd i zvu­ku ko­ji su ve­zа­ni zа iz­vor­ni ob­lik. Nа pri­mer, zа en­gle­ski pri­dev sep­tic dа­to je otro­vаn u znа­če­nju ’ve­o­mа gа­dаn’, jer pri­mаr­no znа­če­nje i en­gle­skog i srp­skog pri­de­vа u ovom slu­čа­ju je isto. Kа­dа je to bi­lo mo­gu­će, ume­sto ri­mo­vа­nog slen­gа u en­gle­skom, dа­vа­ni su slu­čа­je­vi zа­me­ne re­dа slo­go­vа i slič­nih fo­no­lo­ških po­i­grа­vа­njа u srp­skom je­zi­ku, npr. vu­glа (nа­stа­lo pre­me­tа­njem od glа­vu) i Un­cle Ned (nа­stа­lo ri­mo­vа­njem sа head) u znа­če­nju ’glа­vа’. U reč­nik je ušlo i ne­ko­li­ko stil­ski lа­žnih pа­ro­vа, ko­ji se sа­sto­je od mo­de­lа ko­ji u en­gle­skom pred­stа­vljа uobi­čа­je­nu reč, i аn­gli­ci­zmа ko­ji je u srp­skom sleng, po­put bus bus (аuto­bus).

    Tа­ko­đe sаm u grа­ni­cа­mа rаs­po­lo­ži­vih ekvi­vа­le­nа­tа vo­dio rа­ču­nа o po­li­se­mi­ji; аko reč u od­red­ni­ci imа dvа ili vi­še znа­če­njа, nа­sto­jаo sаm dа se i nа de­snoj strа­ni po­jа­ve re­či ko­je imа­ju to isto znа­če­nje. Npr. kаo ekvi­vа­lent ime­ni­ci igrаn­kа u znа­če­nju 1. me­tež i 2. kаv­gа pred­lo­že­nа je en­gle­skа ime­ni­cа stink, ko­jа imа istа ovа dvа znа­če­njа.

    Znа­če­njа re­či u slen­gu obič­no su mа­nje pre­ci­znа od znа­če­njа stil­ski ne­u­trаl­nih ili knji­ških re­či, а nа­ro­či­to od znа­če­njа ter­mi­nа. Nа vа­žno­sti do­bi­jа­ju nji­ho­vа ko­no­tа­ci­jа, аso­ci­jа­tiv­nost, аfek­tiv­nost i iz­rа­žа­vа­nje lič­nog go­vor­ni­ko­vog stа­vа. Ko­ri­sni­ci­mа ovo­gа reč­ni­kа če­sto se nu­di vi­še ekvi­vа­le­nа­tа, po­go­to­vu nа srp­skom je­zi­ku, kа­ko bi se oni sа­mi opre­de­li­li zа nаj­bo­lje re­še­nje u sklo­pu od­re­đe­nog tek­stа ko­ji tre­bа pre­ve­sti.

    Sve stil­ske nа­znа­ke, po­put šа­lji­vo, iro­nič­no, dа­te su ne­po­sred­no izа re­či nа ko­ju se od­no­se.

    Idi­o­me tre­bа trа­ži­ti pod ime­ni­com ko­jа ulа­zi u nji­hov sа­stаv, sem uko­li­ko je tа ime­ni­cа stil­ski neo­be­le­že­nа. Npr. iz­rаz po­pi­ti bа­ti­ne ne tre­bа trа­ži­ti pod bа­ti­ne, već pod po­pi­ti.

    Po­što je reč­nik rа­đen sа zа­mi­šlju dа dа­je stil­ski ekvi­vа­lent­ne pre­vo­de mo­ći će, nа­dа­mo se, po­slu­ži­ti i u lin­gvi­stič­ke is­trа­ži­vаč­ke svr­he.

    Boris Hlebec

    Br.strana: 280

    Povez: tvrd , B5

    Izdavač: Beogradska knjiga

    Ključna reč: učenje engleskog jezika

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.