• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Rodolf Arčibald Rajs 2: Ratni dopisi iz Srbije 1914-1918.
    Rodolf Arčibald Rajs 2: Ratni dopisi iz Srbije 1914-1918.

    Rodolf Arčibald Rajs 2: Ratni dopisi iz Srbije 1914-1918.

    Odlomak:

    Austro-Ugarska antisrpska politika i propaganda. Od Berlinskog kongresa do Velikog evropskog rata (1878-1914) Austro-Ugarska je vodila otvorenu antisrpsku politiku. U Bosni i Hercegovini, koju je okupirala, činila je napore da ustanovi bošnjački indentitet (različit od srpskog), u Pljevljima, Prijepolju, Priboju i okolnim visovima stacionirala je brojnu vojsku, preko Raške oblasti, Kosova i Metohije, dobila trgovačke puteve i trasirala svoj projektovani prodor na istok. U Pljevljima, Skadru, Prizrenu i Skoplju uspostavila je svoje konzulate i dobro organizovane i opremljene propagandno-obaveštajne centre. Nakon oslobodilačkih Balkanskih ratova (1912/1913), stvorena je mogućnost i započeta aktivnost za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, uzdigao se i sučelio srpski nacionalno-oslobodilački i državni interes sa habzburškim imperijalnim planovima, uspostavljena prepreka za germanski prodor na istok. Arčibaldu Rajsu se tada austrougarski poslanik u Švajcarskoj poverio da austrougarsku monarhiju iz nastale situacije može izvući samo jedan blic krig protiv Srbije.

    Pucnji na prestolonaslednika Ferdinada u Sarajevu iskorišćeni su kao povod za veliki evropski požar. Posle Sarajevskog atentata (15/28. juna 1914) Austro-Ugarska je uputila oštar demarš Srbiji sa ultimativnim zahtevima da: „izda službenu izjavu da osuđuje subverzivni pokret i propagandu uperenu protiv Austro-Ugarske monarhije, da zabrani sve publikacije protivne monarhiji, da raspusti Narodnu odbranu i slična društva i udruženja, zapleni njihovu imovinu, da se izbaci iz javne nastave, sredstava obuke, vojne službe i državne uprave sve protivno Austro-Ugarskoj, da se dozvoli saradnja austrougarskih organa u gušenju pokreta protiv Austro-Ugraske, da se otvori sudska istraga protiv učesnika zavere od 28. juna 1914, da se uhapse Vojislav Tankosić i Milan Ciganović i da se otpuste iz službe i kazne činovnici pograničnih organa u Šapcu i Loznici.“

    U odgovoru 23. jula 1914. srpska vlada je ukazala na miroljubivu saradnju Srbije sa Austro-Ugarskom, osudila propagandu protiv nje, izjavila spremnost da izvede na sud krivce za koje se dokaže da su učestvovali u Sarajevskom atentatu, da to javno objavi u Službenom vojnom listu, da izmeni zakon o štampi i ustav zemlje u pogledu propagande, da ukloni iz javne nastave, vojske i uprave sve krivce, uhapsila Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića.

    Pošto Austro-Ugarska nije bila zadovoljna odgovorom srpske vlade, po nalogu cara Franja Josifa, ministar spoljnih poslova Austro-Ugarske, Alojz Erental je 28. jula 1914. uputio Srbiji notu objave rata, neuobičajenim putem, običnom poštom preko svog poslanstva u Bukureštu (poslanik Austro-Ugarske Gizl ranije već je bio napustio Beograd).

    Vise detalja
    Šifra: 163149
    3.388 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - pouzećem za kupce iz BIH i Crne Gore
    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Odlomak:

    Austro-Ugarska antisrpska politika i propaganda. Od Berlinskog kongresa do Velikog evropskog rata (1878-1914) Austro-Ugarska je vodila otvorenu antisrpsku politiku. U Bosni i Hercegovini, koju je okupirala, činila je napore da ustanovi bošnjački indentitet (različit od srpskog), u Pljevljima, Prijepolju, Priboju i okolnim visovima stacionirala je brojnu vojsku, preko Raške oblasti, Kosova i Metohije, dobila trgovačke puteve i trasirala svoj projektovani prodor na istok. U Pljevljima, Skadru, Prizrenu i Skoplju uspostavila je svoje konzulate i dobro organizovane i opremljene propagandno-obaveštajne centre. Nakon oslobodilačkih Balkanskih ratova (1912/1913), stvorena je mogućnost i započeta aktivnost za ujedinjenje Srbije i Crne Gore, uzdigao se i sučelio srpski nacionalno-oslobodilački i državni interes sa habzburškim imperijalnim planovima, uspostavljena prepreka za germanski prodor na istok. Arčibaldu Rajsu se tada austrougarski poslanik u Švajcarskoj poverio da austrougarsku monarhiju iz nastale situacije može izvući samo jedan blic krig protiv Srbije.

    Pucnji na prestolonaslednika Ferdinada u Sarajevu iskorišćeni su kao povod za veliki evropski požar. Posle Sarajevskog atentata (15/28. juna 1914) Austro-Ugarska je uputila oštar demarš Srbiji sa ultimativnim zahtevima da: „izda službenu izjavu da osuđuje subverzivni pokret i propagandu uperenu protiv Austro-Ugarske monarhije, da zabrani sve publikacije protivne monarhiji, da raspusti Narodnu odbranu i slična društva i udruženja, zapleni njihovu imovinu, da se izbaci iz javne nastave, sredstava obuke, vojne službe i državne uprave sve protivno Austro-Ugarskoj, da se dozvoli saradnja austrougarskih organa u gušenju pokreta protiv Austro-Ugraske, da se otvori sudska istraga protiv učesnika zavere od 28. juna 1914, da se uhapse Vojislav Tankosić i Milan Ciganović i da se otpuste iz službe i kazne činovnici pograničnih organa u Šapcu i Loznici.“

    U odgovoru 23. jula 1914. srpska vlada je ukazala na miroljubivu saradnju Srbije sa Austro-Ugarskom, osudila propagandu protiv nje, izjavila spremnost da izvede na sud krivce za koje se dokaže da su učestvovali u Sarajevskom atentatu, da to javno objavi u Službenom vojnom listu, da izmeni zakon o štampi i ustav zemlje u pogledu propagande, da ukloni iz javne nastave, vojske i uprave sve krivce, uhapsila Vojislava Tankosića i Milana Ciganovića.

    Pošto Austro-Ugarska nije bila zadovoljna odgovorom srpske vlade, po nalogu cara Franja Josifa, ministar spoljnih poslova Austro-Ugarske, Alojz Erental je 28. jula 1914. uputio Srbiji notu objave rata, neuobičajenim putem, običnom poštom preko svog poslanstva u Bukureštu (poslanik Austro-Ugarske Gizl ranije već je bio napustio Beograd).

    Br.strana: 313

    Povez: Tvrdi povez

    God.izdanja: 2019.

    Izdavač: Zavod za udžbenike

    Dostupnost: isporuka za 7 - 10 dana
    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.