• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Snovi od paučine
    Snovi od paučine

    Snovi od paučine

    Iz recenzije :

    ’’Prva objavljena zbirka poezije „Snovi od paučine” autora Vladana Savića na prvo čitanje ostavlja utisak gorčine, težine, bola i pesimizma. Ali, nisu melanholija i pesimizam glavne karakteristike ove poezije. Postoji u ovim stihovima nešto senzibilnije, suptilnije i harmoničnije.
    I sâm naslov jedne od pesama: „Mesec u patikama” aludira na poziciju lirskog subjekta ‒ nekoga ko luta, ko se traži i ko se još uvek nije pronašao, uz sveprisutan žal za prošlošću i mladošću uz neizmernu tugu za zauvek izgubljenim članovima porodice i nemogućnost da se ti gubici prebole.

    To je ona ciganska tuga izražavana i u našoj književnosti, kako u proznom, tako i poetskom obliku, a potvrđena i u prelepoj istoimenoj pesmi Vladana Savića:
    Vidiš, tu smo vatru naložili,
    vodu pili s one tamo česme
    suve grane na žar smo složili
    uz gitaru, pevušili pesme.

    Plavo nebo beše nam dvorište
    nas, Cigane, jedna duša spaja,
    da se vratim, moje srce ište
    na Đurđevdan, nekog davnog maja.

    I upravo jedan takav Đurđevdan bi trgao iz melanholije ovo lirsko ja, jer:
    Tonem u gustoj nejasnoći,
    nisam izabran, niti ja biram,
    pod tamnim velom sile noći
    pogled na ovaj život kreiram.
    („Crna kočija”)

    Iz ove pozicije melanholičan i pesimističan pogled na svet je neminovnost, ali ne i jedina mogućnost, težnja i ishodište.
    Priznaće i to i lirsko ja najzad:
    I meni je, kao vama
    leto,
    za dodirom mekim i ja jurim
    da kô staro umiljato
    pseto
    nekoj ruci grbinu poturim.
    („Jedne su mi oči izgledale nežno”)

    Ali, postoji i ona dublja istina, pretočena u stihove:
    Samo u pesmama vešto se krije
    trag nežne duše
    koja prolazi,
    maslačak sam na sred avlije
    koji će prvo pseto da zgazi.
    („Odričem se svega”)

    Uz vrlo pozitvno i optimistično ishodiše:
    Da ni od čeg’ sreću napravim ‒
    cerim se starosti
    što ti preti
    jer, ako te u svoju pesmu stavim,
    živećeš večno, nećeš umreti.
    („Jedina”)

    Što potvrđuje i najveći kvalitet ove lirike: muzikalnost i harmoničnost, koje će, nadam se, u nekim budućim zbirkama poezije ovog autora doći još više do izražaja. A do tada, uživajte u maestralnim stihovima Vladana Savića, poput ovih:
    Zaplači,
    stara violino,
    dok prsti stežu tvoj tanki vrat…
    Ja ne znam,
    a život je već minô,
    čiji sam bio sin i čiji brat…
    („Stara violina”)’’

    Marina Đenadić

    Vise detalja
    Šifra: 144741
    440 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Iz recenzije :

    ’’Prva objavljena zbirka poezije „Snovi od paučine” autora Vladana Savića na prvo čitanje ostavlja utisak gorčine, težine, bola i pesimizma. Ali, nisu melanholija i pesimizam glavne karakteristike ove poezije. Postoji u ovim stihovima nešto senzibilnije, suptilnije i harmoničnije.
    I sâm naslov jedne od pesama: „Mesec u patikama” aludira na poziciju lirskog subjekta ‒ nekoga ko luta, ko se traži i ko se još uvek nije pronašao, uz sveprisutan žal za prošlošću i mladošću uz neizmernu tugu za zauvek izgubljenim članovima porodice i nemogućnost da se ti gubici prebole.

    To je ona ciganska tuga izražavana i u našoj književnosti, kako u proznom, tako i poetskom obliku, a potvrđena i u prelepoj istoimenoj pesmi Vladana Savića:
    Vidiš, tu smo vatru naložili,
    vodu pili s one tamo česme
    suve grane na žar smo složili
    uz gitaru, pevušili pesme.

    Plavo nebo beše nam dvorište
    nas, Cigane, jedna duša spaja,
    da se vratim, moje srce ište
    na Đurđevdan, nekog davnog maja.

    I upravo jedan takav Đurđevdan bi trgao iz melanholije ovo lirsko ja, jer:
    Tonem u gustoj nejasnoći,
    nisam izabran, niti ja biram,
    pod tamnim velom sile noći
    pogled na ovaj život kreiram.
    („Crna kočija”)

    Iz ove pozicije melanholičan i pesimističan pogled na svet je neminovnost, ali ne i jedina mogućnost, težnja i ishodište.
    Priznaće i to i lirsko ja najzad:
    I meni je, kao vama
    leto,
    za dodirom mekim i ja jurim
    da kô staro umiljato
    pseto
    nekoj ruci grbinu poturim.
    („Jedne su mi oči izgledale nežno”)

    Ali, postoji i ona dublja istina, pretočena u stihove:
    Samo u pesmama vešto se krije
    trag nežne duše
    koja prolazi,
    maslačak sam na sred avlije
    koji će prvo pseto da zgazi.
    („Odričem se svega”)

    Uz vrlo pozitvno i optimistično ishodiše:
    Da ni od čeg’ sreću napravim ‒
    cerim se starosti
    što ti preti
    jer, ako te u svoju pesmu stavim,
    živećeš večno, nećeš umreti.
    („Jedina”)

    Što potvrđuje i najveći kvalitet ove lirike: muzikalnost i harmoničnost, koje će, nadam se, u nekim budućim zbirkama poezije ovog autora doći još više do izražaja. A do tada, uživajte u maestralnim stihovima Vladana Savića, poput ovih:
    Zaplači,
    stara violino,
    dok prsti stežu tvoj tanki vrat…
    Ja ne znam,
    a život je već minô,
    čiji sam bio sin i čiji brat…
    („Stara violina”)’’

    Marina Đenadić

    Br.strana: 104

    Povez: Broš

    God.izdanja: 2016.

    Izdavač: Kreativna radionica Balkan

    ISBN: 978-86-6403-029-8

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.