Solarne tehnologije: toplotni i fotoelektrični sistemi

Sa gledišta energetike, sunčeva energija predstavlja resurs koji je na raspolaganju za korišćenje i supstituciju značajnih količina konvencionalnih energetskih oblika. Ona može imati značajno mesto u energetici jedne zemlje jer predstavlja obnovljiv, tehnološki čist i neiscrpan energetski resurs. Posebno je značajno što se postrojenja za korišćenje sunčeve energije mogu graditi u neposrednoj blizini potrošača - bez značajnijih ulaganja u infrastrukturu. Sunčeva energija se tehničkim sredstvima jednostavno transformiše direktno u toplotu i direktno ili indirektno u električnu energiju, čime je omogućena brza primena u svim energetskim procesima. Korišćenje sunčeve energije u svim segmentima energetske potrošnje danas je u značajnom porastu u mnogim zemljama sveta.

Krajem 2011. godine, instalisani kapaciteti solamih termalnih kolektora su iznosili 234,6 GW, što je rezultat instalisanja 335,1 miliona kvadratnih metara solamih kolektora koji su u funkciji u 56 zemalja. Te zemlje prezentuju 4,3 milijarde ljudi, odnosno oko 61 % svetske populacije. Godine 2011-te novi instalisani kapaciteti su bili 48,1 GW (67.000.000 m2 kolektora). To je porast od 14,3 % u odnosu na 2010. godinu. Koliko je rast primene solamih instalacija dinamičan pokazuje to da su 2012-te godine, instalisani kapaciteti solamih termalnih kolektora bili oko 268,1 GW, odnosno oko 383 miliona kvadratnih metara solamih kolektora. Time je dobijena osnova za proizvodnju energije od 225 TWh, što je ekvivalentno uštedi od 24 miliona tona nafte i smanjenje emisije ugljendioksida od 73,5 miliona tona.

Sunčeva energija praža raznovrsne mogućnosti za primenu. Savremeni solami sistemi omogućavaju iskorišćenje sunčeve energije tokom cele godine. Ovakvi sistemi mogu snabdeti do 35% svih potreba u sevemoj i centralnoj Evropi, više od 50 % južno od Alpa, a na jugu Evrope čak 70 %. Istovremeno, znatno se smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu, što je argument više za korišćenje sunčeve energije.

Srbija raspolaže resursima energije sunčevog zračenja znatno iznad evropskog proseka uz povoljan sezonski raspored. Može se oceniti da je za potrebe različitih potrošača energije u Srbiji, danas preporačljiva, kompatibilna i dovoljno pouzdana i tehno-ekonomski (i ekološki) opravdana primena:
1. Nižetemperaturnih solarnih sistema (sa ravnim termičkim kolektorima) u procesima grejanja sanitame i tehničke potrošne vode u domaćinstvima, institucijama, turističkoj privredi, zdravstvu, industriji i svuda gde postoji potreba za grejanjem (ili predgrevanjem) različitih fluida.
2. Fotonaponskih konverzionih sistema za proizvodnju električne energije - od malih snaga (mini elektrane) do srednjih i većih snaga.

Energetski potencijal je zadovoljavajući na celoj teritoriji Srbije što omogućuje efikasno korišćenje termičkog i fotonaponskog dejstva sunčevog zračenja. Sada kada se nedostatak energije u čitavom svetu drastično oseća i kada cena straje u Srbiji raste kako bi dostigla cene u Evropskoj Uniji čista ekonomska računica će dovesti do upotrebe racionalnijih izvora energije. Stimulacija države u obliku poreskih olakšica za instalisanu opremu sigumo bi se višestrako isplatila u poređenju sa novim investicijama u elektroprivredu koje nas očekuju. Takođe, u poređenju sa dobijanjem energije iz fotonaponskih ćelija, upotreba termičkih solamih kolektora je ekonomičnija u sadašnjem trenutku i može se primenjivati - od individualnih korisnika do većih sistema.

Knjiga "SOLARNE TEHNOLOGIJE - toplotni i fotoelektrični sistemi" obrađuje, kroz 11 poglavlja, tehniku i tehnologiju korišćenja sunčeve energije u njenom toplotnom i fotoelektričnom obliku, kao i opštu problematiku koja se odnosi na uslove, pogodnosti, mogućnosti i stanje korišćenja sunčeve energije u svetu i Srbiji.