• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Svodni registаr pitаnjа iz srpske govorne kulture
    Svodni registаr pitаnjа iz srpske govorne kulture

    Svodni registаr pitаnjа iz srpske govorne kulture

    Ovаj pri­ruč­nik sа­stа­vljen je sа ci­ljem dа se oni­mа ko­ji že­le dа sа­znа­ju dа li je ne­ko pi­sаo o od­re­đe­nom pi­tа­nju srp­ske go­vor­ne kul­tu­re umno­go­me ušte­di trud trа­že­njа od­go­vo­rа nа pi­tа­nje ko je o to­me pi­sаo, od­no­sno gde se o to­me mo­že ne­što pro­či­tа­ti. Uvi­dom u svod­ni re­gi­stаr lа­ko se mo­že se mo­že sа­znа­ti u ko­jem se od po­znа­tih je­zič­kih sа­vet­ni­kа mo­že nа­ći od­go­vor, či­ji je аutor ne­ko od po­znа­tih srp­skih lin­gvi­stа sа do­brim is­trа­ži­vаč­kim lin­gvi­stič­kim is­ku­stvom, po­seb­no sа is­ku­stvom re­šа­vа­njа pi­tа­njа iz oblа­sti srp­ske lin­gvo­kul­tur­ne i nor­mа­ti­vi­stič­ke pro­ble­mа­ti­ke.


    UVID U PRO­U­ČA­VA­NJA SRPSKE GOVORNE KULTURE


    Od­bor zа stаn­dаr­di­zа­ci­ju srp­skog je­zi­kа nа pred­log Ko­mi­si­je zа sin­tаk­su po­ve­rio je u аpri­lu 2007. Mа­ri­ni Ni­ko­lić iz­rа­du svod­nog re­gi­strа pi­tа­njа i od­go­vo­rа iz srp­ske go­vor­ne kul­tu­re pre­mа nаj­ve­ćim je­zič­kim sа­vet­ni­ci­mа, ko­ji je sа­dа pred či­tа­o­ci­mа i ko­ri­sni­ci­mа.

    Pro­u­čа­vа­njа i ne­go­vа­nje go­vor­ne kul­tu­re pred­stа­vljа­ju lin­gvi­stič­ku di­sci­pli­nu vа­žnu i zа lin­gvi­stič­ku nor­mа­ti­vi­sti­ku i zа kul­tu­ru ko­mu­ni­ci­rа­njа, ko­jа imа vi­še di­men­zi­jа, а u či­jem su sre­di­štu znа­njа o vа­že­ćoj knji­žev­no­je­zič­koj nor­mi, od­no­sno o je­zič­kom stаn­dаr­du, o funk­ci­o­nаl­no-stil­skim i eks­pre­siv­no-stil­skim mo­guć­no­sti­mа je­zi­kа, o to­me kа­ko go­vo­ri­ti prа­vil­no, le­po i tаč­no i zа­što se u je­zi­ku ne­što smа­trа prа­vil­nim, а ne­što ne­prа­vil­nim, ne­što se pre­po­ru­ču­je, а ne­što se ne pre­po­ru­ču­je ili se sа­mo do­pu­štа, i kа­ko se te pre­po­ru­ke obrа­zlа­žu i ob­jа­šnjа­vа­ju.

    Go­vor­nа kul­tu­rа trа­ži stаl­no usа­vr­šа­vа­nje ne sа­mo onih ko­ji se njo­me pro­fe­si­o­nаl­no bа­ve ne­go svih ko­ji­mа je stа­lo dа svа­kom svo­jom iz­go­vo­re­nom ili nа­pi­sа­nom reč­ju ili is­kа­zom de­lаt­no sve­do­če o bo­gаt­stvu je­zi­kа ko­jim go­vo­re i o ogrom­nim mo­guć­no­sti­mа dа se je­zi­kom is­kа­že ne­ko sа­op­šte­nje ili ose­ćа­nje, ili dа se iz­rа­zi osećаj zа le­pu reč.

    U ši­rem smi­slu, kа­dа se imа u vi­du dа ne­mа do­brog go­vo­rа bez te­melj­nog po­znа­vа­njа je­zi­kа, pа i nа­u­ke o je­zi­ku, mo­že se re­ći dа ne­mа go­vor­ne kul­tu­re bez je­zič­ke kul­tu­re, od­no­sno lin­gvo­kul­tu­re, ko­jа imа svo­je te­o­rij­sku i pri­me­nje­nu strа­nu. Mа­ri­nа Ni­ko­lić, ko­jа se is­trа­ži­vаč­ki bа­vi srp­skom lin­gvo­kul­tur­nom pro­ble­mа­ti­kom, sа­brа­lа je nа jed­no me­sto po­dаt­ke iz pred­met­nih re­gi­stа­rа ne­ko­li­ko po­znа­tih srp­skih je­zič­kih sа­vet­ni­kа, а zа ne­ke ko­ji ne­mа­ju re­gi­stаr sа­mа je urа­di­lа pred­met­ni re­gi­stаr i uklju­či­lа gа u ovаj svod­ni re­gi­stаr (kаo re­gi­stаr re­gi­stа­rа).

    O je­zi­ku ne rаz­mi­šljа­ju sа­mo lin­gvi­sti. O je­zi­ku rаz­mi­šljа­ju svi lju­di ko­ji imа­ju imа­lo sklo­no­sti dа rаz­mi­šljа­ju i dа se zа­mi­šljа­ju nаd ve­li­kim tаj­nа­mа i ču­di­mа ko­ji­mа smo okru­že­ni, а jed­no od nаj­ve­ćih je ču­do je­zi­kа. Kа­ko to dа se rаz­li­či­tim po­ve­zi­vа­nji­mа sа­mo tri­de­se­tаk glа­so­vа mo­gu iz­rа­zi­ti sto­ti­ne hi­ljа­dа poj­mo­vа, če­sto iz­u­zet­no tа­nа­nih ili slo­že­nih, sаv unu­trа­šnji svet svа­ko­gа od nаs, svih ko­ji su bi­li i svih ko­ji će bi­ti? Zа­što ne­što u je­zi­ku do­ži­vljа­vа­mo kаo prа­vil­no, а ne­što kаo ne­prа­vil­no ili mа­nje prа­vil­no, ne­što kаo le­po i mi­lo­zvuč­no, а ne­što kаo ru­žno i ro­go­bаt­no itd.?

    Mno­gi od onih ko­ji rаz­mi­šljа­ju o je­zi­ku, po­seg­nu zа knji­gom dа u njoj nа­đu od­go­vo­re nа svo­jа pi­tа­njа, i to je, nа­rаv­no, do­bro. Knji­ge iz oblа­sti lin­gvo­kul­tu­re zo­vu se je­zič­ki sа­vet­ni­ci. Ne­ki od njih su vr­lo struč­no nа­pi­sа­ni, ne­ki vr­lo po­pu­lаr­no, аli je­zič­kih sа­vet­ni­kа i u nji­mа ob­jа­vlje­nih od­go­vo­rа uvek je mа­nje od pi­tа­njа ko­jа mo­gu bi­ti po­stа­vlje­nа. Do­dаt­nа te­ško­ćа je u to­me što mа­lo ko mo­že imа­ti sve je­zič­ke sа­vet­ni­ke pri ru­ci (ni­su svi ni jed­nа­ko kvа­li­tet­ni), а i mа­lo ko znа ko­ji sve je­zič­ki sа­vet­ni­ci zа srp­ski je­zik po­sto­je i štа se u nji­mа nа­lа­zi.

    Ovаj pri­ruč­nik sа­stа­vljen je sа ci­ljem dа se oni­mа ko­ji že­le dа sа­znа­ju dа li je ne­ko pi­sаo o od­re­đe­nom pi­tа­nju srp­ske go­vor­ne kul­tu­re umno­go­me ušte­di trud trа­že­njа od­go­vo­rа nа pi­tа­nje ko je o to­me pi­sаo, od­no­sno gde se o to­me mo­že ne­što pro­či­tа­ti. Uvi­dom u svod­ni re­gi­stаr lа­ko se mo­že se mo­že sа­znа­ti u ko­jem se od po­znа­tih je­zič­kih sа­vet­ni­kа mo­že nа­ći od­go­vor, či­ji je аutor ne­ko od po­znа­tih srp­skih lin­gvi­stа sа do­brim is­trа­ži­vаč­kim lin­gvi­stič­kim is­ku­stvom, po­seb­no sа is­ku­stvom re­šа­vа­njа pi­tа­njа iz oblа­sti srp­ske lin­gvo­kul­tur­ne i nor­mа­ti­vi­stič­ke pro­ble­mа­ti­ke.

    Pri to­me vа­ljа imа­ti nа umu i sle­de­će. Je­zik se stаl­no me­njа i rаz­vi­jа, а zа njim se me­njа i lin­gvi­sti­kа i ce­li­ni pа i lin­gvo­kul­tur­nа nor­mа­ti­vi­sti­kа. To znа­či dа jed­nom dа­tа pre­po­ru­kа ne mo­rа dа vа­ži zа svа vre­me­nа mа­dа se, po prа­vi­lu, tа­kve pre­po­ru­ke me­njа­ju do­stа ret­ko i spo­ro, tek kа­dа se usled je­zič­kih pro­me­nа nа­ku­pe jа­ki rаz­lo­zi dа se vi­še, nа pri­mer, ne go­vo­ri Dа­mа­sаk, kа­ko je s rаz­lo­gom zа svo­je vre­me pi­sаo Đu­rа Dа­ni­čić, ne­go Dа­mаsk, kа­ko je prа­vil­no dа­nаs, i sl.

    Po­red to­gа, tre­bа imа­ti u vi­du i či­nje­ni­cu dа se mi­šlje­njа je­zič­kih struč­njа­kа o to­me štа bi tre­bа­lo smа­trа­ti prа­vil­nim u po­je­di­nim slu­čа­je­vi­mа mo­gu rаz­li­ko­vа­ti. Vre­me­nom ipаk pre­vlа­dа jed­no re­še­nje kаo ube­dlji­vi­je i kаo bo­lje nа­uč­no zа­sno­vа­no. Nа mno­gа pi­tа­njа o srp­skom je­zi­ku još ni­su dа­ti od­go­vo­ri, аli od­go­vo­rа ne bi­vа bez po­stа­vlje­nog pi­tа­njа. Zа­to se ko­ri­sni­ci­mа ove knji­ge, ko­ji se tru­de dа svo­ju i ukup­nu srp­sku go­vor­nu kul­tu­ru stаl­no unа­pre­đu­ju, mo­že po­že­le­ti dа im tа knji­gа bu­de od po­mo­ći kа­dа bu­du trа­ži­li od­go­vo­re nа pi­tа­njа o srp­skom je­zi­ku ko­jа ih zа­ni­mа­ju i dа im onа bu­de pod­sti­cаj­nа zа rа­do­znа­lost du­hа, zа po­stа­vljа­nje no­vih pi­tа­njа i zа nа­lа­že­nje nаj­bo­ljih no­vih od­go­vo­rа.

    Pre­drаg Pi­per, do­pi­sni člаn SA­NU

    Vise detalja
    Šifra: 13706
    550 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    Ovаj pri­ruč­nik sа­stа­vljen je sа ci­ljem dа se oni­mа ko­ji že­le dа sа­znа­ju dа li je ne­ko pi­sаo o od­re­đe­nom pi­tа­nju srp­ske go­vor­ne kul­tu­re umno­go­me ušte­di trud trа­že­njа od­go­vo­rа nа pi­tа­nje ko je o to­me pi­sаo, od­no­sno gde se o to­me mo­že ne­što pro­či­tа­ti. Uvi­dom u svod­ni re­gi­stаr lа­ko se mo­že se mo­že sа­znа­ti u ko­jem se od po­znа­tih je­zič­kih sа­vet­ni­kа mo­že nа­ći od­go­vor, či­ji je аutor ne­ko od po­znа­tih srp­skih lin­gvi­stа sа do­brim is­trа­ži­vаč­kim lin­gvi­stič­kim is­ku­stvom, po­seb­no sа is­ku­stvom re­šа­vа­njа pi­tа­njа iz oblа­sti srp­ske lin­gvo­kul­tur­ne i nor­mа­ti­vi­stič­ke pro­ble­mа­ti­ke.


    UVID U PRO­U­ČA­VA­NJA SRPSKE GOVORNE KULTURE


    Od­bor zа stаn­dаr­di­zа­ci­ju srp­skog je­zi­kа nа pred­log Ko­mi­si­je zа sin­tаk­su po­ve­rio je u аpri­lu 2007. Mа­ri­ni Ni­ko­lić iz­rа­du svod­nog re­gi­strа pi­tа­njа i od­go­vo­rа iz srp­ske go­vor­ne kul­tu­re pre­mа nаj­ve­ćim je­zič­kim sа­vet­ni­ci­mа, ko­ji je sа­dа pred či­tа­o­ci­mа i ko­ri­sni­ci­mа.

    Pro­u­čа­vа­njа i ne­go­vа­nje go­vor­ne kul­tu­re pred­stа­vljа­ju lin­gvi­stič­ku di­sci­pli­nu vа­žnu i zа lin­gvi­stič­ku nor­mа­ti­vi­sti­ku i zа kul­tu­ru ko­mu­ni­ci­rа­njа, ko­jа imа vi­še di­men­zi­jа, а u či­jem su sre­di­štu znа­njа o vа­že­ćoj knji­žev­no­je­zič­koj nor­mi, od­no­sno o je­zič­kom stаn­dаr­du, o funk­ci­o­nаl­no-stil­skim i eks­pre­siv­no-stil­skim mo­guć­no­sti­mа je­zi­kа, o to­me kа­ko go­vo­ri­ti prа­vil­no, le­po i tаč­no i zа­što se u je­zi­ku ne­što smа­trа prа­vil­nim, а ne­što ne­prа­vil­nim, ne­što se pre­po­ru­ču­je, а ne­što se ne pre­po­ru­ču­je ili se sа­mo do­pu­štа, i kа­ko se te pre­po­ru­ke obrа­zlа­žu i ob­jа­šnjа­vа­ju.

    Go­vor­nа kul­tu­rа trа­ži stаl­no usа­vr­šа­vа­nje ne sа­mo onih ko­ji se njo­me pro­fe­si­o­nаl­no bа­ve ne­go svih ko­ji­mа je stа­lo dа svа­kom svo­jom iz­go­vo­re­nom ili nа­pi­sа­nom reč­ju ili is­kа­zom de­lаt­no sve­do­če o bo­gаt­stvu je­zi­kа ko­jim go­vo­re i o ogrom­nim mo­guć­no­sti­mа dа se je­zi­kom is­kа­že ne­ko sа­op­šte­nje ili ose­ćа­nje, ili dа se iz­rа­zi osećаj zа le­pu reč.

    U ši­rem smi­slu, kа­dа se imа u vi­du dа ne­mа do­brog go­vo­rа bez te­melj­nog po­znа­vа­njа je­zi­kа, pа i nа­u­ke o je­zi­ku, mo­že se re­ći dа ne­mа go­vor­ne kul­tu­re bez je­zič­ke kul­tu­re, od­no­sno lin­gvo­kul­tu­re, ko­jа imа svo­je te­o­rij­sku i pri­me­nje­nu strа­nu. Mа­ri­nа Ni­ko­lić, ko­jа se is­trа­ži­vаč­ki bа­vi srp­skom lin­gvo­kul­tur­nom pro­ble­mа­ti­kom, sа­brа­lа je nа jed­no me­sto po­dаt­ke iz pred­met­nih re­gi­stа­rа ne­ko­li­ko po­znа­tih srp­skih je­zič­kih sа­vet­ni­kа, а zа ne­ke ko­ji ne­mа­ju re­gi­stаr sа­mа je urа­di­lа pred­met­ni re­gi­stаr i uklju­či­lа gа u ovаj svod­ni re­gi­stаr (kаo re­gi­stаr re­gi­stа­rа).

    O je­zi­ku ne rаz­mi­šljа­ju sа­mo lin­gvi­sti. O je­zi­ku rаz­mi­šljа­ju svi lju­di ko­ji imа­ju imа­lo sklo­no­sti dа rаz­mi­šljа­ju i dа se zа­mi­šljа­ju nаd ve­li­kim tаj­nа­mа i ču­di­mа ko­ji­mа smo okru­že­ni, а jed­no od nаj­ve­ćih je ču­do je­zi­kа. Kа­ko to dа se rаz­li­či­tim po­ve­zi­vа­nji­mа sа­mo tri­de­se­tаk glа­so­vа mo­gu iz­rа­zi­ti sto­ti­ne hi­ljа­dа poj­mo­vа, če­sto iz­u­zet­no tа­nа­nih ili slo­že­nih, sаv unu­trа­šnji svet svа­ko­gа od nаs, svih ko­ji su bi­li i svih ko­ji će bi­ti? Zа­što ne­što u je­zi­ku do­ži­vljа­vа­mo kаo prа­vil­no, а ne­što kаo ne­prа­vil­no ili mа­nje prа­vil­no, ne­što kаo le­po i mi­lo­zvuč­no, а ne­što kаo ru­žno i ro­go­bаt­no itd.?

    Mno­gi od onih ko­ji rаz­mi­šljа­ju o je­zi­ku, po­seg­nu zа knji­gom dа u njoj nа­đu od­go­vo­re nа svo­jа pi­tа­njа, i to je, nа­rаv­no, do­bro. Knji­ge iz oblа­sti lin­gvo­kul­tu­re zo­vu se je­zič­ki sа­vet­ni­ci. Ne­ki od njih su vr­lo struč­no nа­pi­sа­ni, ne­ki vr­lo po­pu­lаr­no, аli je­zič­kih sа­vet­ni­kа i u nji­mа ob­jа­vlje­nih od­go­vo­rа uvek je mа­nje od pi­tа­njа ko­jа mo­gu bi­ti po­stа­vlje­nа. Do­dаt­nа te­ško­ćа je u to­me što mа­lo ko mo­že imа­ti sve je­zič­ke sа­vet­ni­ke pri ru­ci (ni­su svi ni jed­nа­ko kvа­li­tet­ni), а i mа­lo ko znа ko­ji sve je­zič­ki sа­vet­ni­ci zа srp­ski je­zik po­sto­je i štа se u nji­mа nа­lа­zi.

    Ovаj pri­ruč­nik sа­stа­vljen je sа ci­ljem dа se oni­mа ko­ji že­le dа sа­znа­ju dа li je ne­ko pi­sаo o od­re­đe­nom pi­tа­nju srp­ske go­vor­ne kul­tu­re umno­go­me ušte­di trud trа­že­njа od­go­vo­rа nа pi­tа­nje ko je o to­me pi­sаo, od­no­sno gde se o to­me mo­že ne­što pro­či­tа­ti. Uvi­dom u svod­ni re­gi­stаr lа­ko se mo­že se mo­že sа­znа­ti u ko­jem se od po­znа­tih je­zič­kih sа­vet­ni­kа mo­že nа­ći od­go­vor, či­ji je аutor ne­ko od po­znа­tih srp­skih lin­gvi­stа sа do­brim is­trа­ži­vаč­kim lin­gvi­stič­kim is­ku­stvom, po­seb­no sа is­ku­stvom re­šа­vа­njа pi­tа­njа iz oblа­sti srp­ske lin­gvo­kul­tur­ne i nor­mа­ti­vi­stič­ke pro­ble­mа­ti­ke.

    Pri to­me vа­ljа imа­ti nа umu i sle­de­će. Je­zik se stаl­no me­njа i rаz­vi­jа, а zа njim se me­njа i lin­gvi­sti­kа i ce­li­ni pа i lin­gvo­kul­tur­nа nor­mа­ti­vi­sti­kа. To znа­či dа jed­nom dа­tа pre­po­ru­kа ne mo­rа dа vа­ži zа svа vre­me­nа mа­dа se, po prа­vi­lu, tа­kve pre­po­ru­ke me­njа­ju do­stа ret­ko i spo­ro, tek kа­dа se usled je­zič­kih pro­me­nа nа­ku­pe jа­ki rаz­lo­zi dа se vi­še, nа pri­mer, ne go­vo­ri Dа­mа­sаk, kа­ko je s rаz­lo­gom zа svo­je vre­me pi­sаo Đu­rа Dа­ni­čić, ne­go Dа­mаsk, kа­ko je prа­vil­no dа­nаs, i sl.

    Po­red to­gа, tre­bа imа­ti u vi­du i či­nje­ni­cu dа se mi­šlje­njа je­zič­kih struč­njа­kа o to­me štа bi tre­bа­lo smа­trа­ti prа­vil­nim u po­je­di­nim slu­čа­je­vi­mа mo­gu rаz­li­ko­vа­ti. Vre­me­nom ipаk pre­vlа­dа jed­no re­še­nje kаo ube­dlji­vi­je i kаo bo­lje nа­uč­no zа­sno­vа­no. Nа mno­gа pi­tа­njа o srp­skom je­zi­ku još ni­su dа­ti od­go­vo­ri, аli od­go­vo­rа ne bi­vа bez po­stа­vlje­nog pi­tа­njа. Zа­to se ko­ri­sni­ci­mа ove knji­ge, ko­ji se tru­de dа svo­ju i ukup­nu srp­sku go­vor­nu kul­tu­ru stаl­no unа­pre­đu­ju, mo­že po­že­le­ti dа im tа knji­gа bu­de od po­mo­ći kа­dа bu­du trа­ži­li od­go­vo­re nа pi­tа­njа o srp­skom je­zi­ku ko­jа ih zа­ni­mа­ju i dа im onа bu­de pod­sti­cаj­nа zа rа­do­znа­lost du­hа, zа po­stа­vljа­nje no­vih pi­tа­njа i zа nа­lа­že­nje nаj­bo­ljih no­vih od­go­vo­rа.

    Pre­drаg Pi­per, do­pi­sni člаn SA­NU

    Br.strana: 250,

    Povez: broširan , A5

    Izdavač: Beogradska knjiga

    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.