Ekonomsko poreklo diktature i demokratije

Zašto su neke zemlje demokratske a neke nisu i
zašto se u nekim zemljama demokratija konsoliduje
i održi, dok se u drugim iz demokratije prelazi
u diktaturu? To su stara pitanja i na njih
teoretičari društva daju različite odgovore. Ova i
brojna druga pitanja su i predmet knjige „Ekonomsko
poreklo diktature i demokratije“ Darona Ačemoglua i
Džejmsa A. Robinsona (Zavod za udžbenike, Beograd, 2013). U
ovoj opsežnoj knjizi je ponuđen nov analitički pristup,
ili kako kažu sami autori, predstavljena je sistematska
formalna analiza stvaranja i održanja demokratije.
Ačemoglu i Robinson ističu: „Naša analiza tih pitanja
je u tradiciji formalne političke ekonomije; stoga mi tragamo za jedinstvenim unificiranim objašnjenjima kompleksnih društvenih pojava.“

Najpre su predstavljena četiri tipska slučaja: Bri-
tanija (konsolidovana demokratija), Argentina (nekonsolidovana demokratija koja može lako da posrne u nedemokratiju),Singapur (stabilna nedemokratija koja je
održiva bez represije) i Južna Afrika (nedemokratija koja se ne može održati bez represije). Demokratija je, smatraju autori, konsolidovana ako su institucije koje
je karakterišu trajne. Ova uvodna anali-
za nije tehnička, a pored ostalog predstavlja
i odličan pregled relevantne literatu-
re o demokratiji u poslednjih četrdesetak
godina.

Autori ističu tri ključne tačke u svom pristupu: zasnivanje na ekonomiji (pomenimo i to da Ačemoglu
spada među najutucajnije svetske ekonomiste srednje generacije); naglašavanje važnosti konflikta i obavezivanja. Interesne grupe koje oblikuju politički život su u konfliktu, tako da se distributivni konflikti (preraspodelom
jedni dobijaju a drugi gube) nalaze u samoj srži razumevanja demokratije i državnih udara. Poseban problem je obavezivanje: kako
da se oni koji imaju političku vlast kredibilno obavežu
onima koji je nemaju.
Nakon toga autori prelaze na formalnu analizu.
Matematička analiza bilo koje kompleksne teme zahteva
drastična pojednostavljenja, što je bio slučaj i u ovoj
knjizi. Društvo čine dve grupe: elita i građani (kasnije
je u analizu uvedena i srednja klasa). Građani su brojniji,
a elita raspolaže većim udelom u ekonomskom bogatstvu
društva. Nedemokratija je opisana kao slučaj kada samo
jedan podskup pojedinaca - elita - ima politička prava.
Shodno strukturi problema koji je predmet analize
teorija igara se nametnula kao neizbežno analitičko
sredstvo. Primenjene su dinamičke igre i koncepti
ravnoteže koje ovakvi tipovi igara podrazumevaju.
Pojedinci i grupe se ponašaju strateški u zavisnosti
od individualne motivacije i podsticaja. Oni imaju
preferencije u odnosu na različite političke
institucije. Političke institucije su trajne i utiču na
političke akcije i političku ravnotežu u budućnosti.
One zapravo regulišu buduću alokaciju političke vlasti.
Ačemoglu i Robinson izlažu svoj model
demokratizacije i pokazuju kako demokratizacija kreira
kredibilno obavezivanje na buduću redistribuciju
tako što prenosi moć većini u društvu. S druge strane,
zaključuju i to da demokratizacija može da bude odgovor
elite suočene sa kredibilnom revolucionarnom pretnjom
većine. Elita se odlučuje na demokratizaciju kada je
pretnja revolucijom iznad određenog nivoa, a represija
dovoljno skupa. Ponudili su i model državnih udara
protiv demokratije, kao i uslove pod kojima
se demokratija konsoliduje. Nakon toga
Ačemoglu i Robinson primenjuju osnovne
modele u različitim kontekstima i unose
nove elemente u analizu (uloga srednje
klase, uticaj međunarodne trgovine,
mobilnosti faktora proizvodnje,
globalizacije i slično). Brojni faktori
utiču na demokratizaciju, a neki od njih
su: međugrupna nejednakost, političke
institucije, struktura ekonomije, priroda i
stepen globalizacije.
Iako je analiza u ovoj knjizi visoko
formalizovana u njoj će naći brojne
zanimljive detalje i oni kojima
matematika nije pri srcu. Da bi
se u celosti ispratila izneta
argumentacija, potrebno je solidno
znanje mikroekonomije i teorije
igara. Kolika je moć modela koje su
autori ponudili ostaje za raspravu.
U svakom slučaju reč je o knjizi
koja neće ostati nezapažena i
koja će podstaći nova teorijska i
empirijska istraživanja

Recenzija knjige: Božo Stojanović, Nin 2014