Pretplati se
Affiliate partnerstvo
Nova filozofija društva
Odlomak :
’’Cilj ove knjige je da se predstavi jedan novi pristup društvenoj ontologiji. Kao i kod svih drugih ontoloških istraživanja, i ovde je reč o pitanju za kakve vrste entiteta možemo osnovano da tvrdimo da postoje. U ovoj knjizi će se zauzeti ontološko stanovište koje se tradicionalno označava kao „realističko“: stanovište koje se obično definiše kao opredeljenost za stav da stvarnost postoji nezavisno od uma. Međutim, kada je reč o društvenoj ontologiji, ova definicija se mora malo ublažiti zbog toga što bi većina društvenih entiteta, od malih zajednica do velikih nacija-država, sasvim nestala ako bi ljudski um prestao da postoji.
U tom smislu je jasno da društveni entiteti nisu nezavisni od uma. Shodno tome, realistički pristup društvenoj ontologiji mora potvrditi autonomiju društvenih entiteta na osnovu našeg poimanja tih entiteta. Ako se kaže da društveni entiteti imaju stvarnost koja ne zavisi od poimanja to prosto predstavlja potvrdu da teorije, modeli i klasifikacije koje koristimo da bismo ih proučavali mogu biti objektivno pogrešne, odnosno, potvrdu da one ne mogu obuhvatiti stvarnu prošlost i unutrašnju dinamiku tih entiteta. Postoje, naravno, važne studije u kojima upravo ti modeli i klasifikacije koje sociolozi koriste utiču na ponašanje entiteta koji se proučavaju. Recimo, društveno-političke ili medicinske klasifikacije u kojima se koriste kategorije kao što su „žena izbeglica“ ili „hiperaktivno dete“ mogu uticati na osobe koje su tako klasifikovane, ako te osobe postanu svesne činjenice da su određene na takav način…’’
Ovaj naslov je trenutno RASPRODAT
Kupci koji su kupili ovu knjigu kupili su i:
’’Cilj ove knjige je da se predstavi jedan novi pristup društvenoj ontologiji. Kao i kod svih drugih ontoloških istraživanja, i ovde je reč o pitanju za kakve vrste entiteta možemo osnovano da tvrdimo da postoje. U ovoj knjizi će se zauzeti ontološko stanovište koje se tradicionalno označava kao „realističko“: stanovište koje se obično definiše kao opredeljenost za stav da stvarnost postoji nezavisno od uma. Međutim, kada je reč o društvenoj ontologiji, ova definicija se mora malo ublažiti zbog toga što bi većina društvenih entiteta, od malih zajednica do velikih nacija-država, sasvim nestala ako bi ljudski um prestao da postoji.
U tom smislu je jasno da društveni entiteti nisu nezavisni od uma. Shodno tome, realistički pristup društvenoj ontologiji mora potvrditi autonomiju društvenih entiteta na osnovu našeg poimanja tih entiteta. Ako se kaže da društveni entiteti imaju stvarnost koja ne zavisi od poimanja to prosto predstavlja potvrdu da teorije, modeli i klasifikacije koje koristimo da bismo ih proučavali mogu biti objektivno pogrešne, odnosno, potvrdu da one ne mogu obuhvatiti stvarnu prošlost i unutrašnju dinamiku tih entiteta. Postoje, naravno, važne studije u kojima upravo ti modeli i klasifikacije koje sociolozi koriste utiču na ponašanje entiteta koji se proučavaju. Recimo, društveno-političke ili medicinske klasifikacije u kojima se koriste kategorije kao što su „žena izbeglica“ ili „hiperaktivno dete“ mogu uticati na osobe koje su tako klasifikovane, ako te osobe postanu svesne činjenice da su određene na takav način…’’
Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
vaučer za kupovinu od 2000 dinara!
