Retorika

REKLI SU O...

Najznačajniji predratni udžbenik retorike u nas je delo komediografa i pravnika Branislava Nušića. Njegova "Retorika" je odmah stekla slavu - prvi put je objavljena 1934., a drugo izdanje je doživela već 1938. godine. Za razliku od Sterijinog, Nušićevo delo je udžbenik primenjenog besedništva. Budući da je nekoliko godina predavao retoriku na Vojnoj akademiji u Beogradu, on sastavlja sasvim praktičan priručnik, u koji unosi dosta sopstvenog pedagoškog iskustva: otud tekst nema pretenzija da predstavlja opštu teoriju proze. Glavna pitanja na koja autor obraća pažnju je analiziranje besede (njenih vrsta, osobina, funkcija, načina rastavljanja), besednika (koji mora ispunjavati određene spoljašnje uslove (izled, glas, korišćenje estikulacije, kao i unutrašnje uslove - etičku vrednost, ubeđenje,znanje, moć vladanja sobom) i auditorijum (koji deli na anonimni- masa i neanonimni homogeni i nehomogeni, kao i pozitivni, negativni i neodredjeni). Pri tom Nušić često u maniru public speaking instruktora, daje sasvim praktične savete u vezi sa ova tri osnovna elementa od kojih zavisi uspešan besednički nastup. Uz to, on ukratko izlaže istoriju besedništva i nudi bogat izbor primera najuspešnijih govora iz starog, srednjeg i novog veka. Mada su protekle mnoge decenije od jenog nastanka, Nušićeva "Retorika" još uvek predstavlja jedan od najboljih udžbenika besedništva na našem jeziku.
/ Ars rhetorica - Obrad Stanojević, Sima Milošević /


PREDGOVOR

Godine 1930/31, poverena mi je bila, u Vojnoj Akademiji, katedra Retorike i ja sam je punu godinu držao, sve dok nisam osetio da mi moje zdravstveno stanje ne dozvoljava tako naporan rad. Taj je rad bio u toliko teži, što na našem jeziku nisam imao nikakav izrađen udžbenik, kojim bi se mogao koristiti, a ono što su mi nudile pojedine teorije književnosti, bilo je tako oskudno, da sam se morao obratiti stranim literaturama i spremati sistematski lekcije. U te lekcije uneo sam i vrlo mnogo i svoga iskustva. Ja sam se od uvek rado bavio umetnošću beseđenja a, u bezbroj prilika, i lično besedio, te mogao i na samome sebi zapaziti dobre ili rđave strane izvesnih pojava. Na taj način dakle, iz lekcija spremanih za predavanje i crpenih nešto iz naše, a mnogo više iz stranih literatura i iz svog iskustva, postala je ova knjiga koju predajem javnosti, uveren da se njena potreba ne ograničava samo na školske klupe.
Naš javni život u punom je razvitku, te i javna reč stiče u njemu s dana u dan sve više maha i sve veći značaj. Kod nas, Južnih Slovena, u toliko više, što se govornički dar-jasno i lepo izražavanje-može smatrati čak kao izvesno naše rasno obeležje. Ali, kao što lepoti narodnih umotvorina nedostaju umetnički oblici kroz koje bi iskazale svu vrednost, isto tako i našemu samoniklome besedničkom daru nedostaju ti oblici kroz koje bi tek dao svoj pun izraz. Ova bi knjiga na prvome mestu imala tome da posluži. Ona može biti podjednako korisna kako onima koji se uče besedništvu u školi tako i svima onima koji u životu imaju prilike da kazuju javno reč. Narodni predstavnici, pravozastupnici, sveštenici, oficiri, nastavnici i učitelji, predstavnici raznih pokreta, predstavnici organizacija i profesija (trgovci, zanatlije, radnici) svi dakle koji, bilo po pozivu u životu ili po svojim socijalnim odnosima i akciji , imaju prilike da vode javnu reč, mogu se korisno poslužiti ovom knjigom. I upravo taj široki interes, koji bi ona imala steći, jedan je od presudnih razloga koji me je odlučio da je izdam.
Da završim ovu reč onim čime je možda trebalo da je počnem. Sem prostrane literature kojom sam se služio, ja vrlo mnogo imam da zahvalim i onima, koji su se svakoj mojoj molbi odazvali uslugom. Da nije bilo te lepe predusretljivosti sa svih strana, ja bih teško uspeo da savladam materijal koji sadrži ova knjiga, ili bar ne bih uspeo da ga dam u ovom obliku u kome ga iznosim pred čiaoce. Veliki je broj tih prijatelja-saradnika koji su mi pomogli bilo savetima, bilo podacima, bilo prevodom pojedinih beseda; toliko veliki, da mi je nemoguće da im se svakom pojedinačno javno zahvalim.

1.januar 1933. godine, Beograd

Branislav Nušić