• Srbija
  • English
  • +381 (0)11 3463 072
  • +381 (0)60 3463 072
  • Sankhya karika
    Sankhya karika

    Sankhya karika

    " 1. Pred nasrtom trovrsne patnje težimo spasenju razumevanjem uzroka. Zapostaviti čistu svest o sebi pred svetovnim iskustvima nije ispravno, jer potpuno dokončanje patnje prepuštanjem svetovnom životu nije moguće.

    („Trovrsna patnja” može poticati: 1. iz nas samih; 2. iz vanjskog sveta, tj. od drugih bića, i 3. iz nebeskog sveta kao uticaj planeta, bogova (neorganskih bića) ili kao moć sudbine. „Čista svest” je transcendentalna svest o autentičnom duhu, puruši, a „svetovan život” je ograničen na relativni um i uslovljeno bivstvovanje prakrti.)

    2. Svetovna iskustva, kao i vera u nekog Boga, sredstva su jednako nečista, oskudna ili prekomerna. Bolji je obratni smer svesnog razlikovanja pojavnog, nepojavnog i znanog.

    („Obratni smer svesnog razlikovanja” je praksa meditacije s kojom se objektivno ustanovljava sve, od misli i osećanja, do najgrubljih fizičkih pojava. Ovde se jasno stavlja do znanja da svetovna i religijska iskustva spadaju u istu ravan bivstvovanja, iako sa različitim sadržajima i učincima, i da je za duhovnu autentičnost neophodno iskustvo transcendencije.)

    3. Iskonska je priroda (prakrti) neproizvedena (avikrti). Sedam glavnih činilaca (iz nje) proizvedeni (dalje) proizvode šesnaest sastojaka koji su tek proizvodi, a duh (puruša) niti je proizveden niti proizvodi.

    („Sedam glavnih činilaca” su: mahat-buddhi, aham-kâra i pet tanmâtrâ. „Šesnaest sastojaka” su: indriyâni i maha-bhutâni.)
    4. Opažanje, zaključak i svedočanstvo tri su verodostojna sredstva spoznaje. U njima su obuhvaćena sva ostala, na njima se temelji izvesnost izvoda.

    5. Opažanje je ustanovljavanje posebnih objekata. Zaključivanje je, prema objavama, trostruko, a nastaje iz poznavanja karakterističnih osobina i njihovog posednika. Svedočanstvo dolazi od poverljive osobe i od otkrovenja.

    6. Čulni objekti saznaju se opažanjem, a ono što je natčulno, zaključivanjem. Što se direktno ne opaža niti se može pouzdano zaključiti, ustanovljava se svedočanstvom i otkrovenjem.

    7. Nemogućnost opažanja može da nastupi usled ekstremne udaljenosti ili blizine, oštećenja čula, mentalne nestabilnosti, velike finoće, usled drugačijeg ubeđenja, zamenom za nešto slično i zbog drugih uzroka.
    8. Iskonska priroda nije primetna, zato što je suptilna, iako bivstvuje tako da su joj učinci primetni, a ti su učinci svesnost (buddhi) i ostalo što otud proizilazi kao oblikovana i neoblikovana priroda.

    9. Budući da je nemoguće proizvesti ono što ne bivstvuje, budući da je nužan zahvat u tvarni uzrok, budući da sve ne može nastati iz svačega, nego mogući uzrok proizvodi (samo) ono što može, tako da samo iz bića nastaje biće - zato i učinak (posledica) bivstvuje već pre zahvata činioca (uzroka).

    10. Oznake su bića u razvoju da su prouzročena, nestalna, neobuhvatna, delatna, mnogostruka, uključiva, obeležena, povezana i zavisna. Nerazvijena je priroda suprotno obeležena.

    11. Razvoj se sveta zbiva na potki od tri strune (gune). One se (same po sebi) ne razlučuju, (nego su) pred-metne. (Obeležja su im) opšta, ne misle nego proizvode. Takva im je prirodna podloga, dok je duh obeležen suprotnim svojstvima.

    12. Svojstva struna (guna) jesu: ugodnost, neugodnost i bezosećajnost. Svrha im je da osvetle, da pokrenu i suspregnu (zbivanje). Strune deluju uzajamno da se usklade, povežu, umnože i oplode.

    13. Sattva je guna lagana i svetla, dok se rađas ceni jer je čvrst i pokretan, a tamas je mora i učmalost. Po svrsi su slične svetiljci.

    14. Nemogućnost razlikovanja i ostalo dokazuje se postojanjem triju guna, a nepostojanje njihovim odsustvom. Neispoljeno (prakrti) se dokazuje time što svaka posledica mora da poseduje uzrok.

    15. Nemanifestovana (avyakta) prakrti postoji kao opšti uzrok jer su sve pojedinačne tvorevine ograničene, jer je istorodna, jer je pokretačka snaga, jer je različita od svih pojedinačnih uzroka i posledica, i zato što izaziva sve posledice.

    16. Ona se razvija kroz tri gune i preobražava se, kao tečnost koja se preliva u obilju, zavisno od prevage pojedine gune.

    17. Budući da svojstva nisu sama sebi svrha, nego su pod vlašću suprotstavljenom proizvodu triju guna - postoji duh, budući da je neophodan korisnik i jer se (sve) zbivanje vrši zbog (njegovog) oslobođenja.

    18. Dokaz je mnogostrukosti puruša redosled uzroka rađanja i smrti i postepenost zbivanja, a takođe i razlike u odnosu triju struna.

    19. Takva je raznorodnost dokaz da je svojstvo duha da bude svedok, izdvojen, nepristrasan, nedelatan posmatrač.

    20. I zato, zbog takve združenosti, lik koji nije misao deluje kao misao. Mada su delatne tek strune (gune), čini se da i posmatrač postaje delatan.

    21. Kao kada se hromi združi sa slepcem tako su vezane i te dve (osnove - duhovna i tvarna). Svrha je duhovni uvid, a uz to i razrešenje tvari. Tako se vrši zbivanje u svetu.

    (Hromi je nedelatni puruša, a slepac je delatna ali nesvesna prakrti. Oni se udružuju kao kada slepac ponese hromog koji vidi put.)

    22. Od iskonske prirode (potiče najpre) mahat-buddhi, a zatim i skup od šesnaest (sastojaka). Iz pet od tih šesnaest (iz tanmâtrâ) potiče pet tvarnih počela (maha-bhutâni).

    23. Svojstvo mahat-buddhi je odlučnost. Ispravnost, mudrost, stanje bez strasti i gospodstvo njegov su svetli lik. Tome su suprotna obeležja tame.

    24. Aham-kâra deluje iz taštine. Otuda potiču dve vrste prirode: jedanaest organa i pet prototipskih počela.

    25. Iako je aham-kâra jedinstvena iz nje potiču različite vrste razvoja, zavisno od toga da li preovlađuje sattva ili tamas. Kada prevlada sattva nastaju indriyâni, a kada prevlada tamas nastaju fini elementi (tanmâtrâ, prototipovi grubih, maha-bhutâni). Dok su sattva i tamas materijalni uzroci tih razvojnih oblika, rađas je delatni uzrok.

    26. Oko, uho, nos, jezik i koža zovu se organi spoznaje (buddhindriye). Glas, ruke, noge, organi izlučivanja i polni organi jesu organi delanja (karmendriye).

    27. Razum (manas) im je zajedno svojstven i istovrstan. Zato je organ volje. Raznovrsnim preobražajem kvaliteta (guna) nastaju razlike i lučenje izražavanja.

    (Razum je organ i spoznaje i delatnosti. Prema komentarima, razum razjašnjava ono što je neodređeno, a sam od sebe ne dodaje ništa datoj predmetnosti.)

    28. Pet funkcija, zvuk i ostalo, jednostavna su opažanja. Govor, rad ruku, kretanje, izlučivanje i reprodukcija drugačije su funkcije.

    29. Posebno je obeležje svakog od triju (unutarnjih organa) funkcija koja nije zajednička. Zajednička funkcija im je zračenje pet dahova (prâna).

    (Buddhi, aham-kâra i manas su unutarnji organi, ili antahkarana.)

    30. U pogledu čulnih objekata, delovanje sva tri organa je i simultano i sukcesivno. Kada su u pitanju neprimetne stvari, delovanju tri unutarnja organa prethodi saznanje.

    31. Čulni i delatni organi izvode svoje pojedine funkcije podstaknuti uzajamnom simpatijom. Njihov cilj je nezavisnost duha; ni zbog čega drugog se oni ne aktiviraju.

    32. Organa je trinaest vrsta; oni delaju pomoću shvatanja, utvrđivanja i obelodanjivanja. Njihovi vanjski objekti su desetostruki, budući da su shvatljivi, utvrdljivi i obelodanjivi.

    (Strofe 30-32 razjašnjavaju koordinaciju triju unutarnjih - manas, aham-kâra i buddhi - sa deset vanjskih organa - karmendrye i buddhindrye.)

    33. Unutarnji je činilac trovrstan, a deset je vanjskih (organa) koji tim trima ukazuju predmete. Delatnost je vanjskih organa neposredna sadašnjost; unutarnji je delatan u sva tri vremena (prošlost, sadašnjost i budućnost).

    34. Fini elementi, tanmâtre, koji su prototipovi naših grubih čula, primetljivi su jedino čulima božanskih bića. Govor je zavisan od zvuka; ostali od svojih objekata.

    35. Budući da svesnost s unutarnjim činiocima doseže u bit svakog predmeta, (bitno) je sredstvo (spoznaje) trovrsno, a ostali su organi njihova ulazna vrata.

    36. Tako različite osobine guna, delujući kao svetiljka, odražavaju u svesnosti (buddhi) potpuno jasnu svrhu duha,

    37. budući da svesnost nastoji da zadovolji svaki prohtev duha, a uz to razotkriva suptilnu razliku duha i tvari.

    38. Suptilna počela (tanmâtre) nisu raznolika, a od njih pet nastaje pet grubih počela (maha-bhutâni). Tanmâtre razlikujemo prema smirenim, uzbudljivim i varavim utiscima.

    39. Od suptilnih počela, tanmâtrâ, sastoji se psihičko telo živih bića. To telo nadživljava smrt fizičkog tela i preporađa se, dok se tvorevine grubih materijalnih elemenata raspadaju.

    40. Suptilno telo nastalo je prvo, nezavisno, trajno. Omeđuju ga um i ostali (duševni) činioci bića sve do suptilnih počela. Ono prolazi životima nedostupno užitku, mada je nosilac osobina bića.

    (Suptilno telo je linga-šarira. Prema komentarima „semenje vrline i greha sadržano je u suptilnom telu... u sklonostima uma”.)

    41. Kao što nema slike bez podloge ni senke bez predmeta, tako ni izraz spoznaje ne postoji bez podloge u predmetnim razlikama.

    42. Suptilno telo, usmereno duhovnom svrhom, kao glumac igra svoju ulogu prilagođujući nameru onom što želi da postigne, sa pouzdanjem u moć iskonske prirode.

    43. Urođena priroda i stečena svojstva, a i vrline, očevidno zavise od (umnih i ostalih) činilaca, dok telesnost već od začetka zavisi od učinaka (tih činilaca).

    44. Vrlina utire uzlazni put, a grešnost zavodi niza strminu, mudrošću se postiže oslobođenje, a u ropstvo se pada iz bezumnosti. Nadmoć odstranjuje prepreke, a suprotni učinci plod su suprotnih osobina.

    45. Napuštanje strasti prirodno je smirenje, tok života (preporađanje) izvire iz žara požude, nadmoć odstranjuje prepreke, a suprotni učinci plod su suprotnih osobina.

    („Osam sklonosti uma”, četiri pozitivne i četiri negativne, koje su opisane u ove dve strofe - vrlina, mudrost, neprianjanje uz nagone, nadmoć, i njima suprotne četiri mane - komentarišu se dalje prema načelu da „čovek postaje ono o čemu meditira”.)

    46. Ovo su sve tvorevine uma, uslovljene smetnjama, slabostima, samozadovoljstvima i postignućima. Usled nejednakog uticaja guna, ima ih pedeset.

    47. Pet je vrsta smetnji; raznih slabosti usled organskih nedostataka ima dvadeset osam; samozadovoljstava ima devet, a dostignuća osam.

    48. Raznih pomračenja uma (tamas) ima osam, isto kao i smutnji (moha); razočarenja (mahamoha) je deset. Teskoba ima osamnaest vrsta, a toliko i potpunih pomračenja uma.

    49. Nedostaci jedanaest organa, zajedno sa slabošću uma, čine opštu nemoć. Povreda uma ima sedamnaest, a nastaju usled nepostojanosti zadovoljstava i postignuća.

    50. Navode se devet oblika ugodnosti: četiri unutarnjih, koje se odnose na prirodu (prakrti), sredstva (upadana), vreme (kala), i sreću (bhagya); i pet spoljašnjih koja nastaju izbegavanjem uživanja u objektima.

    51. Osam postignuća su: razmišljanje, učenje, studiranje, sprečavanje tri vrste bola, sticanje prijatelja i milosrđe. Tri ranije spomenuta (smetnje, slabosti i samozadovoljstva) sputavaju postignuća.

    52. Bez težnje za rođenjem (bhava) nema oblika (suptilnog tela, linga šarira), a bez (sticanja iskustava pomoću) suptilnog tela nije moguće nadilaženje rađanja i oblikovanja. Zato je evolucija sveta dvostruka: obeležena je prirodnim oblikovanjem i sticanjem mentalnih iskustava.

    53. Ima osam vrsta božanskih svetova; pet podljudskih, dok je ljudski svet jedinstven. Podljudski svetovi nisu samo svetovi životinjskih bića, nego obuhvataju biljke i minerale. Sve su to materijalni svetovi (unutar prakrti).

    54. Svetlost sattve prekriva vrhunce sveta, a korenje je skriveno u tami (tamas). Sredinom se šire strasti (rađas). Tako je razgraničen svet, od boga Brahme pa do vlati trave. Srednji deo sveta jeste svet ljudske sreće i nesreće.

    55. Misaoni ljudski um tu snosi patnju koja je nanos starenja i smrti, sve dok se ne odvrati od oblika. Zato je patnja u biti svega.

    56. Priroda je sazdana tako, od najvišeg uma pa do zadnje čestice, da posluži oslobođenju (svakog pojedinačnog) duha. Poduhvat je (prirode) zbog tuđe svrhe kao da je njena vlastita.

    57. Nesvesno, kao što nastaje mleko za ishranu teleta, preobražava se i priroda u svrhu slobode čoveka (duha).

    58. Kao što ljudi rade s krajnjim ciljem da zadovolje svoje želje, tako i neispoljena prakrti radi služeći duhu, i njen krajnji cilj je dokidanje patnje.

    59. Kao što se povlači plesačica kada gledaocima prikaže ples, tako se odvraća i priroda pošto se izrazila pred duhom.

    60. Velikodušna priroda, obdarena svojstvima (gunama), nesebično i na sve načine ispunjava svrhu duha, koji nema svojstava.

    61. A meni se čini da nijedno biće nije stidljivije od same prirode, jer kada shvati: „Viđena sam”, nikada više ne izlazi na dogled (duha-) čoveka.

    62. Zato zaista (tu) niko ne biva sputan, niti se oslobađa, niti prolazi nizom života. Sâma se priroda, prolazeći raznim fazama, vezuje i oslobađa.

    63. Priroda samu sebe vezuje, ili zapetljava u tkanje struna, guna, zbog sedam sklonosti ka oblikovanju, a jednom se sklonošću (mudrošću) razrešuje za istinsku dobrobit duha. Sedam spona prirode, s kojima se porobljava u razne oblike, jesu sklonosti prema vrlinama i gresima, prema dobru i zlu.

    64. Tako stalnim pronicanjem takvosti (stvarnosti prirode) dosežemo spoznaju (da to) „nisam, (to) nije moje, niti (sam to) ja”.

    65. A duh (-čovek) poput gledaoca i dalje bez zanosa promatra prirodu, koja je odvraćena od rađanja uspešno napustila sedam vrsta oblikovanja.

    66. On tad ravnodušan (kaže): „Video sam je”, a ona suspregnuta: „Opažena sam.” Iako je među njima uspostavljen odnos, on više ne služi razvoju sveta.
    67. Kad je duh dosegao savršeno znanje, tad ispravnost, a i ostale vrline postaju nedelatne. Telo zahvaćeno snagom oblikovanja i dalje postoji kao u zamahu lončarevog točka.

    (Kad se oblikovani lonac skine s lončarevog točka, točak se vrti i dalje još neko vreme snagom inercije. „U času kad prevagne budnost, sve semenje karme postaje nesposobno da proklija, jer je tlo postalo jalovo.”)

    68. A kad se duh otcepi od tela, i kretanje se tvari, pošto je postiglo cilj, obustavlja. Duh tako postiže potpuno savršenstvo jednom za svagda.

    69. Ovo je skrovito znanje objavljeno najvećem mudracu, Kapili. To je znanje o nastanku, opstanku i ishodu bića.

    70. Ovu vrhunsku pročišćavajuću mudrost on je iz svog saosećanja saopštio Asuriju. Asuri ju je preneo Panćašikhi, a ovaj je razradio u sistem.

    71. Sistem, koji su učenici preneli usmenim nasleđem, složio je u arya metrici Išvarakršna, koji je savršeno shvatio utvrđeno učenje."

    Vise detalja
    Šifra: 60258
    650 din

    potrebna količina:


    dostavadostava i poŠtarina

    nacin placanjanaČin plaĆanja

    Opcije plaćanje za kupce iz Srbije:

    - putem uplatnice na šalteru pošte ili banke
    - pouzećem prilikom isporuke knjiga
    - internet karticama Visa,Maestro i Mastercard

    Opcije plaćanje za kupce iz inostranstva:

    - putem PayPal sistema
    - internet karticama Visa, Maestro i MasterCard
    - uplatom na devizni račun (wire transfer)
    - putem Western Uniona

    postavi pitanjepostavite pitanje

    OPIS KNJIGE
    " 1. Pred nasrtom trovrsne patnje težimo spasenju razumevanjem uzroka. Zapostaviti čistu svest o sebi pred svetovnim iskustvima nije ispravno, jer potpuno dokončanje patnje prepuštanjem svetovnom životu nije moguće.

    („Trovrsna patnja” može poticati: 1. iz nas samih; 2. iz vanjskog sveta, tj. od drugih bića, i 3. iz nebeskog sveta kao uticaj planeta, bogova (neorganskih bića) ili kao moć sudbine. „Čista svest” je transcendentalna svest o autentičnom duhu, puruši, a „svetovan život” je ograničen na relativni um i uslovljeno bivstvovanje prakrti.)

    2. Svetovna iskustva, kao i vera u nekog Boga, sredstva su jednako nečista, oskudna ili prekomerna. Bolji je obratni smer svesnog razlikovanja pojavnog, nepojavnog i znanog.

    („Obratni smer svesnog razlikovanja” je praksa meditacije s kojom se objektivno ustanovljava sve, od misli i osećanja, do najgrubljih fizičkih pojava. Ovde se jasno stavlja do znanja da svetovna i religijska iskustva spadaju u istu ravan bivstvovanja, iako sa različitim sadržajima i učincima, i da je za duhovnu autentičnost neophodno iskustvo transcendencije.)

    3. Iskonska je priroda (prakrti) neproizvedena (avikrti). Sedam glavnih činilaca (iz nje) proizvedeni (dalje) proizvode šesnaest sastojaka koji su tek proizvodi, a duh (puruša) niti je proizveden niti proizvodi.

    („Sedam glavnih činilaca” su: mahat-buddhi, aham-kâra i pet tanmâtrâ. „Šesnaest sastojaka” su: indriyâni i maha-bhutâni.)
    4. Opažanje, zaključak i svedočanstvo tri su verodostojna sredstva spoznaje. U njima su obuhvaćena sva ostala, na njima se temelji izvesnost izvoda.

    5. Opažanje je ustanovljavanje posebnih objekata. Zaključivanje je, prema objavama, trostruko, a nastaje iz poznavanja karakterističnih osobina i njihovog posednika. Svedočanstvo dolazi od poverljive osobe i od otkrovenja.

    6. Čulni objekti saznaju se opažanjem, a ono što je natčulno, zaključivanjem. Što se direktno ne opaža niti se može pouzdano zaključiti, ustanovljava se svedočanstvom i otkrovenjem.

    7. Nemogućnost opažanja može da nastupi usled ekstremne udaljenosti ili blizine, oštećenja čula, mentalne nestabilnosti, velike finoće, usled drugačijeg ubeđenja, zamenom za nešto slično i zbog drugih uzroka.
    8. Iskonska priroda nije primetna, zato što je suptilna, iako bivstvuje tako da su joj učinci primetni, a ti su učinci svesnost (buddhi) i ostalo što otud proizilazi kao oblikovana i neoblikovana priroda.

    9. Budući da je nemoguće proizvesti ono što ne bivstvuje, budući da je nužan zahvat u tvarni uzrok, budući da sve ne može nastati iz svačega, nego mogući uzrok proizvodi (samo) ono što može, tako da samo iz bića nastaje biće - zato i učinak (posledica) bivstvuje već pre zahvata činioca (uzroka).

    10. Oznake su bića u razvoju da su prouzročena, nestalna, neobuhvatna, delatna, mnogostruka, uključiva, obeležena, povezana i zavisna. Nerazvijena je priroda suprotno obeležena.

    11. Razvoj se sveta zbiva na potki od tri strune (gune). One se (same po sebi) ne razlučuju, (nego su) pred-metne. (Obeležja su im) opšta, ne misle nego proizvode. Takva im je prirodna podloga, dok je duh obeležen suprotnim svojstvima.

    12. Svojstva struna (guna) jesu: ugodnost, neugodnost i bezosećajnost. Svrha im je da osvetle, da pokrenu i suspregnu (zbivanje). Strune deluju uzajamno da se usklade, povežu, umnože i oplode.

    13. Sattva je guna lagana i svetla, dok se rađas ceni jer je čvrst i pokretan, a tamas je mora i učmalost. Po svrsi su slične svetiljci.

    14. Nemogućnost razlikovanja i ostalo dokazuje se postojanjem triju guna, a nepostojanje njihovim odsustvom. Neispoljeno (prakrti) se dokazuje time što svaka posledica mora da poseduje uzrok.

    15. Nemanifestovana (avyakta) prakrti postoji kao opšti uzrok jer su sve pojedinačne tvorevine ograničene, jer je istorodna, jer je pokretačka snaga, jer je različita od svih pojedinačnih uzroka i posledica, i zato što izaziva sve posledice.

    16. Ona se razvija kroz tri gune i preobražava se, kao tečnost koja se preliva u obilju, zavisno od prevage pojedine gune.

    17. Budući da svojstva nisu sama sebi svrha, nego su pod vlašću suprotstavljenom proizvodu triju guna - postoji duh, budući da je neophodan korisnik i jer se (sve) zbivanje vrši zbog (njegovog) oslobođenja.

    18. Dokaz je mnogostrukosti puruša redosled uzroka rađanja i smrti i postepenost zbivanja, a takođe i razlike u odnosu triju struna.

    19. Takva je raznorodnost dokaz da je svojstvo duha da bude svedok, izdvojen, nepristrasan, nedelatan posmatrač.

    20. I zato, zbog takve združenosti, lik koji nije misao deluje kao misao. Mada su delatne tek strune (gune), čini se da i posmatrač postaje delatan.

    21. Kao kada se hromi združi sa slepcem tako su vezane i te dve (osnove - duhovna i tvarna). Svrha je duhovni uvid, a uz to i razrešenje tvari. Tako se vrši zbivanje u svetu.

    (Hromi je nedelatni puruša, a slepac je delatna ali nesvesna prakrti. Oni se udružuju kao kada slepac ponese hromog koji vidi put.)

    22. Od iskonske prirode (potiče najpre) mahat-buddhi, a zatim i skup od šesnaest (sastojaka). Iz pet od tih šesnaest (iz tanmâtrâ) potiče pet tvarnih počela (maha-bhutâni).

    23. Svojstvo mahat-buddhi je odlučnost. Ispravnost, mudrost, stanje bez strasti i gospodstvo njegov su svetli lik. Tome su suprotna obeležja tame.

    24. Aham-kâra deluje iz taštine. Otuda potiču dve vrste prirode: jedanaest organa i pet prototipskih počela.

    25. Iako je aham-kâra jedinstvena iz nje potiču različite vrste razvoja, zavisno od toga da li preovlađuje sattva ili tamas. Kada prevlada sattva nastaju indriyâni, a kada prevlada tamas nastaju fini elementi (tanmâtrâ, prototipovi grubih, maha-bhutâni). Dok su sattva i tamas materijalni uzroci tih razvojnih oblika, rađas je delatni uzrok.

    26. Oko, uho, nos, jezik i koža zovu se organi spoznaje (buddhindriye). Glas, ruke, noge, organi izlučivanja i polni organi jesu organi delanja (karmendriye).

    27. Razum (manas) im je zajedno svojstven i istovrstan. Zato je organ volje. Raznovrsnim preobražajem kvaliteta (guna) nastaju razlike i lučenje izražavanja.

    (Razum je organ i spoznaje i delatnosti. Prema komentarima, razum razjašnjava ono što je neodređeno, a sam od sebe ne dodaje ništa datoj predmetnosti.)

    28. Pet funkcija, zvuk i ostalo, jednostavna su opažanja. Govor, rad ruku, kretanje, izlučivanje i reprodukcija drugačije su funkcije.

    29. Posebno je obeležje svakog od triju (unutarnjih organa) funkcija koja nije zajednička. Zajednička funkcija im je zračenje pet dahova (prâna).

    (Buddhi, aham-kâra i manas su unutarnji organi, ili antahkarana.)

    30. U pogledu čulnih objekata, delovanje sva tri organa je i simultano i sukcesivno. Kada su u pitanju neprimetne stvari, delovanju tri unutarnja organa prethodi saznanje.

    31. Čulni i delatni organi izvode svoje pojedine funkcije podstaknuti uzajamnom simpatijom. Njihov cilj je nezavisnost duha; ni zbog čega drugog se oni ne aktiviraju.

    32. Organa je trinaest vrsta; oni delaju pomoću shvatanja, utvrđivanja i obelodanjivanja. Njihovi vanjski objekti su desetostruki, budući da su shvatljivi, utvrdljivi i obelodanjivi.

    (Strofe 30-32 razjašnjavaju koordinaciju triju unutarnjih - manas, aham-kâra i buddhi - sa deset vanjskih organa - karmendrye i buddhindrye.)

    33. Unutarnji je činilac trovrstan, a deset je vanjskih (organa) koji tim trima ukazuju predmete. Delatnost je vanjskih organa neposredna sadašnjost; unutarnji je delatan u sva tri vremena (prošlost, sadašnjost i budućnost).

    34. Fini elementi, tanmâtre, koji su prototipovi naših grubih čula, primetljivi su jedino čulima božanskih bića. Govor je zavisan od zvuka; ostali od svojih objekata.

    35. Budući da svesnost s unutarnjim činiocima doseže u bit svakog predmeta, (bitno) je sredstvo (spoznaje) trovrsno, a ostali su organi njihova ulazna vrata.

    36. Tako različite osobine guna, delujući kao svetiljka, odražavaju u svesnosti (buddhi) potpuno jasnu svrhu duha,

    37. budući da svesnost nastoji da zadovolji svaki prohtev duha, a uz to razotkriva suptilnu razliku duha i tvari.

    38. Suptilna počela (tanmâtre) nisu raznolika, a od njih pet nastaje pet grubih počela (maha-bhutâni). Tanmâtre razlikujemo prema smirenim, uzbudljivim i varavim utiscima.

    39. Od suptilnih počela, tanmâtrâ, sastoji se psihičko telo živih bića. To telo nadživljava smrt fizičkog tela i preporađa se, dok se tvorevine grubih materijalnih elemenata raspadaju.

    40. Suptilno telo nastalo je prvo, nezavisno, trajno. Omeđuju ga um i ostali (duševni) činioci bića sve do suptilnih počela. Ono prolazi životima nedostupno užitku, mada je nosilac osobina bića.

    (Suptilno telo je linga-šarira. Prema komentarima „semenje vrline i greha sadržano je u suptilnom telu... u sklonostima uma”.)

    41. Kao što nema slike bez podloge ni senke bez predmeta, tako ni izraz spoznaje ne postoji bez podloge u predmetnim razlikama.

    42. Suptilno telo, usmereno duhovnom svrhom, kao glumac igra svoju ulogu prilagođujući nameru onom što želi da postigne, sa pouzdanjem u moć iskonske prirode.

    43. Urođena priroda i stečena svojstva, a i vrline, očevidno zavise od (umnih i ostalih) činilaca, dok telesnost već od začetka zavisi od učinaka (tih činilaca).

    44. Vrlina utire uzlazni put, a grešnost zavodi niza strminu, mudrošću se postiže oslobođenje, a u ropstvo se pada iz bezumnosti. Nadmoć odstranjuje prepreke, a suprotni učinci plod su suprotnih osobina.

    45. Napuštanje strasti prirodno je smirenje, tok života (preporađanje) izvire iz žara požude, nadmoć odstranjuje prepreke, a suprotni učinci plod su suprotnih osobina.

    („Osam sklonosti uma”, četiri pozitivne i četiri negativne, koje su opisane u ove dve strofe - vrlina, mudrost, neprianjanje uz nagone, nadmoć, i njima suprotne četiri mane - komentarišu se dalje prema načelu da „čovek postaje ono o čemu meditira”.)

    46. Ovo su sve tvorevine uma, uslovljene smetnjama, slabostima, samozadovoljstvima i postignućima. Usled nejednakog uticaja guna, ima ih pedeset.

    47. Pet je vrsta smetnji; raznih slabosti usled organskih nedostataka ima dvadeset osam; samozadovoljstava ima devet, a dostignuća osam.

    48. Raznih pomračenja uma (tamas) ima osam, isto kao i smutnji (moha); razočarenja (mahamoha) je deset. Teskoba ima osamnaest vrsta, a toliko i potpunih pomračenja uma.

    49. Nedostaci jedanaest organa, zajedno sa slabošću uma, čine opštu nemoć. Povreda uma ima sedamnaest, a nastaju usled nepostojanosti zadovoljstava i postignuća.

    50. Navode se devet oblika ugodnosti: četiri unutarnjih, koje se odnose na prirodu (prakrti), sredstva (upadana), vreme (kala), i sreću (bhagya); i pet spoljašnjih koja nastaju izbegavanjem uživanja u objektima.

    51. Osam postignuća su: razmišljanje, učenje, studiranje, sprečavanje tri vrste bola, sticanje prijatelja i milosrđe. Tri ranije spomenuta (smetnje, slabosti i samozadovoljstva) sputavaju postignuća.

    52. Bez težnje za rođenjem (bhava) nema oblika (suptilnog tela, linga šarira), a bez (sticanja iskustava pomoću) suptilnog tela nije moguće nadilaženje rađanja i oblikovanja. Zato je evolucija sveta dvostruka: obeležena je prirodnim oblikovanjem i sticanjem mentalnih iskustava.

    53. Ima osam vrsta božanskih svetova; pet podljudskih, dok je ljudski svet jedinstven. Podljudski svetovi nisu samo svetovi životinjskih bića, nego obuhvataju biljke i minerale. Sve su to materijalni svetovi (unutar prakrti).

    54. Svetlost sattve prekriva vrhunce sveta, a korenje je skriveno u tami (tamas). Sredinom se šire strasti (rađas). Tako je razgraničen svet, od boga Brahme pa do vlati trave. Srednji deo sveta jeste svet ljudske sreće i nesreće.

    55. Misaoni ljudski um tu snosi patnju koja je nanos starenja i smrti, sve dok se ne odvrati od oblika. Zato je patnja u biti svega.

    56. Priroda je sazdana tako, od najvišeg uma pa do zadnje čestice, da posluži oslobođenju (svakog pojedinačnog) duha. Poduhvat je (prirode) zbog tuđe svrhe kao da je njena vlastita.

    57. Nesvesno, kao što nastaje mleko za ishranu teleta, preobražava se i priroda u svrhu slobode čoveka (duha).

    58. Kao što ljudi rade s krajnjim ciljem da zadovolje svoje želje, tako i neispoljena prakrti radi služeći duhu, i njen krajnji cilj je dokidanje patnje.

    59. Kao što se povlači plesačica kada gledaocima prikaže ples, tako se odvraća i priroda pošto se izrazila pred duhom.

    60. Velikodušna priroda, obdarena svojstvima (gunama), nesebično i na sve načine ispunjava svrhu duha, koji nema svojstava.

    61. A meni se čini da nijedno biće nije stidljivije od same prirode, jer kada shvati: „Viđena sam”, nikada više ne izlazi na dogled (duha-) čoveka.

    62. Zato zaista (tu) niko ne biva sputan, niti se oslobađa, niti prolazi nizom života. Sâma se priroda, prolazeći raznim fazama, vezuje i oslobađa.

    63. Priroda samu sebe vezuje, ili zapetljava u tkanje struna, guna, zbog sedam sklonosti ka oblikovanju, a jednom se sklonošću (mudrošću) razrešuje za istinsku dobrobit duha. Sedam spona prirode, s kojima se porobljava u razne oblike, jesu sklonosti prema vrlinama i gresima, prema dobru i zlu.

    64. Tako stalnim pronicanjem takvosti (stvarnosti prirode) dosežemo spoznaju (da to) „nisam, (to) nije moje, niti (sam to) ja”.

    65. A duh (-čovek) poput gledaoca i dalje bez zanosa promatra prirodu, koja je odvraćena od rađanja uspešno napustila sedam vrsta oblikovanja.

    66. On tad ravnodušan (kaže): „Video sam je”, a ona suspregnuta: „Opažena sam.” Iako je među njima uspostavljen odnos, on više ne služi razvoju sveta.
    67. Kad je duh dosegao savršeno znanje, tad ispravnost, a i ostale vrline postaju nedelatne. Telo zahvaćeno snagom oblikovanja i dalje postoji kao u zamahu lončarevog točka.

    (Kad se oblikovani lonac skine s lončarevog točka, točak se vrti i dalje još neko vreme snagom inercije. „U času kad prevagne budnost, sve semenje karme postaje nesposobno da proklija, jer je tlo postalo jalovo.”)

    68. A kad se duh otcepi od tela, i kretanje se tvari, pošto je postiglo cilj, obustavlja. Duh tako postiže potpuno savršenstvo jednom za svagda.

    69. Ovo je skrovito znanje objavljeno najvećem mudracu, Kapili. To je znanje o nastanku, opstanku i ishodu bića.

    70. Ovu vrhunsku pročišćavajuću mudrost on je iz svog saosećanja saopštio Asuriju. Asuri ju je preneo Panćašikhi, a ovaj je razradio u sistem.

    71. Sistem, koji su učenici preneli usmenim nasleđem, složio je u arya metrici Išvarakršna, koji je savršeno shvatio utvrđeno učenje."

    Izdavač: TrikonA

    Dostupnost: isporuka za 5 - 10 dana
    Komentari čitalaca

  • Napišite recenziju za ovu knjigu i uz malo sreće osvojite
    vaučer za kupovinu od 2000 dinara!

    KorisnaKnjiga.com koristi cookije kako bi prilagodila sajt korisniku i analizirala prikazani sadžaj.
    Podaci o identitetu korisnika se ne prikupljaju, već samo informacije o posećenosti koje dalje naši partneri obrađuju. Više informacija.