Suverenizam

„Suverenizam“ Dušana Prorokovića je političko-teorijska i geopolitička studija koja se bavi jednim od ključnih pitanja savremene države: ko zaista donosi odluke i gde se danas nalazi stvarna politička moć? Polazeći od ideje da je klasični pojam državnog suvereniteta u savremenom svetu pod velikim pritiskom, autor razvija koncept „suverenizma“ kao nastojanja da se državna suverenost zaštiti, obnovi i prilagodi uslovima postmodernog i postvestfalskog međunarodnog poretka.

U središtu knjige nalazi se razlika između formalne i stvarne suverenosti. Država može imati ustav, institucije, teritoriju i međunarodno priznate granice, a da ipak nema potpunu kontrolu nad svim procesima koji određuju njen politički i društveni život. Upravo zato Proroković pitanje suvereniteta ne posmatra samo kroz tradicionalnu teoriju države, već pokušava da ispita na koje sve načine savremene države mogu izgubiti mogućnost samostalnog odlučivanja.

Autor polazi od promene istorijske epohe. Vestfalski poredak, koji je vekovima predstavljao osnovu modernog razumevanja države i njenog prava da samostalno odlučuje na svojoj teritoriji, prema njegovom tumačenju ustupa mesto postvestfalskom svetu. U takvom sistemu granice političke moći postaju manje jasne, dok se tradicionalni pojmovi države, suvereniteta i vlasti moraju ponovo preispitati.

Proroković zbog toga pokušava da proširi razumevanje suverenosti. Umesto da se ona posmatra kao jedinstvena i nepromenljiva kategorija, knjiga predstavlja deset različitih tipova suverenosti, među kojima se nalaze teritorijalna i kognitivna suverenost. Takav pristup omogućava da se pitanje državne samostalnosti sagleda iz više uglova i da se razume kako država može biti izložena različitim oblicima spoljnog i unutrašnjeg uticaja.

Teritorijalna suverenost predstavlja tradicionalni nivo ovog problema i odnosi se na sposobnost države da ostvaruje vlast na sopstvenoj teritoriji. Međutim, u savremenom svetu politička moć više nije ograničena samo na teritorijalnu kontrolu. Ekonomski odnosi, međunarodne organizacije, tehnološke kompanije, komunikacione mreže i različiti oblici transnacionalnog delovanja mogu uticati na donošenje odluka bez neposrednog preuzimanja teritorije.

Upravo zbog toga knjiga postavlja pitanje šta danas znači biti suverena država. Da li je dovoljno da država formalno ima pravo da donosi odluke ili je neophodno da poseduje stvarnu sposobnost da te odluke sprovede? Gde prestaje međunarodna saradnja, a počinje gubitak samostalnosti? I ko ima mogućnost da utiče na odluke koje se formalno donose u državnim institucijama? Ova pitanja predstavljaju jednu od glavnih tematskih linija studije.

Posebno je značajan koncept kognitivne suverenosti, kojim se pažnja pomera sa teritorije i institucija ka prostoru informacija, znanja i oblikovanja percepcije. U savremenom društvu uticaj ne mora biti ostvaren direktnom političkom ili vojnom silom. Na stavove građana i donosilaca odluka mogu uticati informacije, mediji, digitalne platforme, obrazovni sistemi i različiti komunikacioni kanali. Time se pojam suverenosti proširuje na pitanje ko oblikuje način na koji društvo razume sopstvene interese i donosi odluke.

„Suverenizam“ tako povezuje teoriju države sa geopolitikom. Autor ne razmatra suverenost samo kao apstraktan pravni pojam, već je smešta u konkretan međunarodni sistem u kojem države međusobno sarađuju, takmiče se i pokušavaju da zaštite sopstvene interese. U takvom svetu granica između unutrašnje i spoljne politike postaje sve manje jasna, pa pitanje državne samostalnosti dobija novu dimenziju.

Jedna od važnih tema knjige jeste i proces desuverenizacije. Proroković polazi od pretpostavke da je savremeni svet već u velikoj meri prošao kroz proces slabljenja klasičnih oblika državne suverenosti. Zato se njegova studija ne zadržava na pitanju šta je suverenitet u teorijskom smislu, već postavlja praktičnije pitanje: kako sačuvati ili obnoviti stvarnu sposobnost države da samostalno odlučuje?

U tom smislu „suverenizam“ nije predstavljen samo kao opis postojećeg stanja već i kao koncept političkog delovanja. Ako je suverenost oslabljena, onda se postavlja pitanje na koji način ona može biti ponovo uspostavljena. To zahteva razumevanje različitih nivoa na kojima država može izgubiti deo svoje autonomije, ali i sposobnosti da prepozna gde se danas nalaze centri stvarnog odlučivanja.

Knjiga je zanimljiva i zbog toga što pojam suverenosti izvodi iz tradicionalnog okvira. Klasična politička teorija često je nastojala da odgovori na pitanja ko je nosilac suvereniteta i odakle proizlazi vrhovna vlast. Proroković tom pristupu dodaje praktičnu dimenziju: čak i kada znamo ko je formalni nosilac vlasti, moramo utvrditi ko stvarno ima mogućnost da utiče na ključne odluke.

Upravo ta razlika između formalne i stvarne moći čini osnovu brojnih pitanja koja knjiga otvara. Savremena država funkcioniše u mreži međunarodnih odnosa, ekonomskih zavisnosti, bezbednosnih struktura i informacionih sistema. Zbog toga politička odluka može biti formalno domaća, a istovremeno oblikovana čitavim nizom faktora koji dolaze izvan državnih institucija.

„Suverenizam“ se može posmatrati i kao pokušaj da se pronađe novi jezik za razumevanje države u svetu koji se promenio. Ako su tradicionalne kategorije nastale u vreme kada su država, teritorija, narod i politička vlast bili jasnije povezani, savremeni svet zahteva preciznije razlikovanje različitih nivoa moći. Deset tipova suverenosti koje autor obrađuje predstavljaju upravo pokušaj takvog proširenja teorijskog okvira.

Knjiga je predstavljena kao svojevrsni sestrinski tom Prorokovićevoj knjizi „Socijalni konzervativizam“, čime se „Suverenizam“ može posmatrati i kao deo šireg autorovog promišljanja o državi, društvu i političkom poretku. Dok se pažnja ovde usmerava na pitanje državne samostalnosti i sposobnosti odlučivanja, širi kontekst čine promene koje karakterišu savremeni politički i međunarodni sistem.

Posebnu težinu knjizi daju i recenzije profesora Marka Entina, Biljane Vankovske, Mihajla Vučića i Saše Mijalkovića, što ukazuje na njen teorijski i stručni karakter. Namenjena je čitaocima koji žele da dublje razumeju savremenu geopolitiku, teoriju države i promene koje su zahvatile tradicionalno shvatanje državnog suvereniteta.

„Suverenizam“ je, pre svega, knjiga o moći. Njeno osnovno pitanje – ko zaista odlučuje u jednoj državi – može se primeniti na gotovo svaki savremeni politički sistem. Kroz analizu različitih tipova suverenosti autor pokušava da pokaže da stvarna politička samostalnost zavisi od mnogo više faktora nego što se može zaključiti samo na osnovu ustavnih odredaba ili formalnog međunarodnog statusa države.

Zbog toga ova studija može biti korisna svima koji žele da razumeju kako se menja uloga države u savremenom svetu. Ona otvara pitanja o granicama državne vlasti, međunarodnim odnosima, geopolitičkim pritiscima, informacijama i novim oblicima uticaja, ali i o mogućnosti da države ponovo izgrade kapacitete potrebne za samostalno odlučivanje.